Linija cilja je na vidiku
i ti dodaješ još jedan nalet brzine.

Dok tvoje noge pojačavaju tempo,
disanje ti se produbljuje,

srce ti lupa jače,

i znoj obliva tvoju kožu.

Kako se ova supstanca
iznenada materijalizuje

i šta je tačno njena svrha?

Postoje razne stvari
zbog kojih se znojimo:

začinjena hrana,

nervoza,

ili bolest.

Ali vežbanje je verovatno
najpoznatije i najuobičajnije.

U tom slučaju, znojenje se dešava
kao reakcija na pokret

koji se aktivira duboko u tvojim ćelijama.

Dok pojačavaš tempo,
tvoji mišići se naprežu,

povećavajući svoju potrebu za energijom.

Proces koji se naziva ćelijsko disanje

troši glukozu i kiseonik
kako bi formirao ATP,

energetsku valutu ćelije.

Veliki deo ovog procesa se odigrava
u strukturama nazvanim mitohondrije.

Što se više krećeš,

mitohondrije rade napornije
da snabdeju tvoje telo energijom.

Sav ovaj rad ima svoju cenu, doduše.

Dok ćelije razgrađuju ATP,
one oslobađaju toplotu.

Toplota stimuliše temperaturne senzore
u celom tvojem telu.

Ti receptori detektuju višak toplote
koju proizvode tvoje mišićne ćelije

i prenose tu informaciju do hipotalamusa,

koji reguliše telesnu temperaturu.

Hipotalamus reaguje

tako što šalje signale kroz ceo
simpatički nervni sistem

do znojnih žlezda u tvojoj koži.

One se rasprostiru kroz celo tvoje telo,

a posebno su koncentrisane
na dlanovima tvojih ruku,

tabanima,

i glavi.

Kada isprva znojna žlezda primi signal,

tečnost koja okružuje ćelije
u spiralnoj bazi

sadrži velike količine natrijuma i hlora.

Ćelija pumpa ove jone u šuplju cev

koja prolazi kroz znojnu žlezdu.

Onda, pošto je unutar cevi slanije
nego spolja,

voda se kreće u cevi putem osmoze.

Dok se ono što se naziva
primarnim lučenjem gomila na dnu cevi,

vodeni pritisak ga gura gore
u dugački, pravi deo kanala.

Pre nego što izbije na koži,

ćelije koje oblažu cev će pokupiti
koliko god je moguće soli

da bi proces mogao da se nastavi.

Voda u znoju apsorbuje
toplotnu energiju tvog tela

i onda ispari sa tebe
kada stigne do površine,

zauzvrat snižavajući temperaturu tela.

Ovaj proces, poznat kao
hlađenje isparavanjem,

bio je važno prilagođavanje
za naše pretke.

Ovaj efekat hlađenja
ne pomaže samo prilikom vežbanja.

Takođe se znojimo
u mnogim drugim situacijama.

Nekim ljudima se obilno znoji lice
kada jedu izuzetno začinjenu hranu.

To se dešava zato što začini pokreću
istu nervnu reakciju u mozgu

koja aktivira temperaturne receptore,
koji obično reaguju na povećanje toplote.

Znojenje je takođe deo
"bori se ili beži" reakcije,

koju stimulišu stresne situacije
kao što je pozivanje nekog na sastanak

ili odlazak na razgovor za posao.

Ovo se dešava zato što adrenalin
stimuliše aktivnost mišića

i uzrokuje širenje krvnih sudova,

dve reakcije koje povećavaju toplotu
i pokreću znojnu reakciju.

I znojenje se takođe dešava
kada se razbolimo.

Kada smo grozničavi,
znojimo se zato što infekcije

stimulišu hipotalamus
da poveća aktivnost mišića,

a to zauzvrat oslobađa
više energije u vidu toplote.

To povećava tvoju ukupnu temperaturu,

zaštitni mehanizam koji čini tvoje telo
manje nastanjivim za infektivne agense.

Kao i kod trčanja, znojenje pomaže
tvom telu da oslobodi tu energiju.

Kada groznica nestane
ili kada pobediš u trci,

tvoji temperaturni receptori
osete smanjenje toplote

i hipotalamus prekida znojnu reakciju.

U nekim slučajevima, kao nakon trčanja,

hipotalamus takođe signalizira tvom telu

da moraš da nadoknadiš vodu
koja je iscurila.

Dakle, kada budeš gurao sebe
da postigneš naredni cilj,

možeš da misliš o znoju kao
o sopstvenom kalibratoru tvog tela,

koji ti omogućava
da istrčiš tu dodatnu milju.