Zašto se benzinske pumpe uvek grade
pored drugih benzinskih pumpi?
Zašto se vozim kilometrima
da bih pronašao kafić,
a onda naiđem na tri na istom ćosšku?
Zašto bakalnice, auto servisi i restorani
uvek postoje u grupama, umesto da budu
ravnomerno raspoređeni po zajednici?
Iako postoji nekoliko faktora koji mogu
da utiču na to gde ćete otvoriti firmu,
grupe sličnih kompanija mogu biti
objašnjene veoma jednistavnom pričom
zvanom Hotelingov model
prostorne konkurencije.
Zamislite da prodajete sladoled na plaži.
Plaža je dugačka 1,5 kilometar
i nemate konkurenciju.
Gde biste smestili svoja kolica
kako biste prodali najviše proizvoda?
Na sredinu.
Šetnja od pola kilometra možda bi bila
preduga za neke ljude
sa kraja plaže, ali vaša kolica opslužuju
što je više moguće ljudi.
Jednog dana dolazite na posao baš
u trenutku kada vaš rođak Tedi stiže
na plažu sa svojim kolicima sa sladoledom.
Zapravo, on prodaje isti sladoled kao vi.
Dogovorite se da ćete
podeliti plažu na pola.
Da vaše mušterije ne bi morale
da hodaju daleko
postavite svoja kolica na 250 metara
od sredine plaže,
tačno na sredinu svoje teritorije.
Tedi postavi svoja na 250 metara
severno od sredine,
na sredinu njegove teritorije.
Sa ovim dogovorom, svi južno od vas
kupuju sladoled od vas.
Svi severno od Tedija kupuju kod njega,
a preostalih 50% u sredini
idu do bližih kolica. Niko ne hoda
više od 250 metara,
i oba prodavca prodaju
polovini ljudi na plaži.
Teoretičari igre ovo smatraju
socijalno optimalnim rešenjem.
Smanjuje maksimalni broj koraka
koje posetilac mora da napravi
kako bi stigao do kolica sa sladoledom.
Sledećeg dana, kada stižete na posao,
Tedi je postavio svoja kolica
na sred plaže.
Vi se vratite na svoju lokaciju,
250 metara južno od sredine
i imate 25% mušterija južno od sebe.
Tedi i dalje ima sve mušterije
severno od svoje teritorije,
ali sada delite 25% ljudi
između dveju kolica.
Treći dan rata sladoledžija,
stižete na plažu rano
i postavljate svoja kolica
na sred Tedijeve teritorije,
misleći da opslužujete 75%
ljudi na plaži sa vaše južne strane,
ostavljajući vašeg rođaka da prodaje
preostalim 25% mušterija sa severa.
Kad Tedi stiže, stacionira se južno od vas
preotimajući sve južne mušterije
ostavljajući vas sa grupicom na severu.
Kako ne biste bili nadmašeni, pomerate se
10 koraka južno od Tedija kako biste
povratili svoje mušterije. Posle ručaka,
Tedi se pomerio 10 koraka južno od vas
i ponovo vam uzima sve mušterije
do kraja plaže.
Tokom dana, oboje nastavljate
da se periodično pomerate južno,
prema masi mušterija,
dok oboje konačno ne završite
na sredini plaže,
leđa o leđa, svaki opluživajući
50% gladnih ljudi na plaži.
Tog trenutka, vi i vaš konkurentni rođak
dostigli ste ono što teoretičari igre zovu
Nešovim ekvilibrijumom - tačka gde niko
od vas ne može poboljšati poziciju
odstupanjem od trenutne strategije. Vaša
prvobitna strategija, gde ste oboje bili
250m od sredine plaže nije urodila plodom
jer nije bila Nešov ekvilibrijum.
Svako od vas je mogao pomeriti kolica
ka drugome kako bi prodao više sladoleda.
Sad kad ste oboje na sredini plaže,
ne možete pomeriti kolica bliže
svom najudaljenijem kupcu
bez da naškodite svojim trenutnim kupcima.
Međutim, više nemate
socijalno optimalno rešenje,
jer kupci sa oba kraja plaže
moraju da hodaju više nego što je
neophodno kako bi se zasladili.
Setite se svih lanaca brze hrane, butika
tekstila ili kiosaka za mobilne telefone
u tržnim centrima. Mušterije bi bile bolje
opslužene ako bi se usluge ravnomerno
rasporedile u zajednici, ali to čini
firmu ranjivom na agresivnu konkurenciju.
U stvarnom svetu, mušterije dolaze
iz više od jednog pravca
i firme su slobodne da se nadmeću
sa marketinškim strategijama
izdvajanjem svojih linija proizvoda,
ili sniženjima,
ali kao srž njihove strategije,
kompanije vole da drže svoju konkurenciju
što je bliže moguće.