WEBVTT

00:00:05.011 --> 00:00:10.023
Jedan od najizuzetnijih aspekata
ljudskog mozga

00:00:10.023 --> 00:00:13.675
jeste njegova mogućnost
da prepozna šablone i da ih opiše.

00:00:13.675 --> 00:00:16.355
Među najtežim šablonima
koje smo pokušali da razumemo

00:00:16.355 --> 00:00:20.789
jeste koncept turbulentnog protoka
u dinamici fluida.

00:00:20.789 --> 00:00:23.296
Nemački fizičar Verner Hajzenberg
je rekao:

00:00:23.296 --> 00:00:27.381
"Kada sretnem Boga, 
postaviću mu dva pitanja:

00:00:27.381 --> 00:00:30.842
zašto relativnost i zašto turbulencija?

00:00:30.842 --> 00:00:34.932
Verujem da će imati odgovor na prvo."

00:00:34.932 --> 00:00:38.304
Koliko god da je turbulenciju
teško razumeti matematički,

00:00:38.304 --> 00:00:42.194
možemo koristiti umetnost
da bismo dočarali kako ona izgleda.

00:00:42.194 --> 00:00:47.308
Juna 1889, Vinsent van Gog je naslikao
pogled tik pre izlaska sunca

00:00:47.308 --> 00:00:51.659
sa prozora svoje sobe
u azilu Sen Pol de Mazol

00:00:51.659 --> 00:00:53.588
u San Remiju de Provans,

00:00:53.588 --> 00:00:56.840
gde se sam prijavio nakon što je
osakatio sopstveno uvo

00:00:56.840 --> 00:00:59.312
tokom psihotične epizode.

00:00:59.312 --> 00:01:02.056
U "Zvezdanoj noći",
njegovi kružni potezi četkice

00:01:02.056 --> 00:01:07.827
stvaraju noćno nebo ispunjeno
uskovitlanim oblacima i vrtlozima zvezda.

00:01:07.827 --> 00:01:11.748
Van Gog i drugi impresionisti
su prikazivali svetlo na drugačiji način

00:01:11.748 --> 00:01:14.872
od svojih prethodnika,
čineći se da hvataju njegovo kretanje,

00:01:14.872 --> 00:01:17.860
na primer, kroz vodu prošaranu suncem,

00:01:17.860 --> 00:01:21.530
ili ovde u svetlu zvezde
koje treperi i nestaje

00:01:21.530 --> 00:01:24.844
kroz mlečne talase plavog noćnog neba.

00:01:24.844 --> 00:01:27.415
Ovaj efekat stvara osvetljenost,

00:01:27.415 --> 00:01:31.104
intenzitet svetline boja na platnu.

00:01:31.104 --> 00:01:33.632
Primitivniji deo našeg vizuelnog korteksa,

00:01:33.632 --> 00:01:37.578
koji vidi kontraste svetlosti i kretanje,
ali ne i boju,

00:01:37.578 --> 00:01:40.627
stopiće dve
različito obojene oblasti u jednu

00:01:40.627 --> 00:01:42.973
ako imaju istu osvetljenost.

00:01:42.973 --> 00:01:45.352
Ali primitivni pododeljci našeg mozga

00:01:45.352 --> 00:01:48.506
videće kontrastne boje bez mešanja.

00:01:48.506 --> 00:01:51.457
Sa ove dve interpretacije
koje se dešavaju istovremeno,

00:01:51.457 --> 00:01:53.931
svetlo u mnogim radovima impresionista

00:01:53.931 --> 00:01:58.145
izleda kao da pulsira,
treperi i čudno zrači.

00:01:58.145 --> 00:02:01.489
Tako ovo i druga dela impresionista
koriste brzo povučene

00:02:01.489 --> 00:02:05.163
istaknute poteze četkice da bi uhvatili
nešto zapanjujuće stvarno

00:02:05.163 --> 00:02:07.533
o tome kako se svetlo kreće.

00:02:07.533 --> 00:02:11.206
60 godina kasnije,
ruski matematičar Andrej Kolmogorov

00:02:11.206 --> 00:02:13.787
produbio je naše
matematičko razumevanje turbulencije

00:02:13.787 --> 00:02:18.157
kada je izneo da
energija turbulentnog fluida na dužini R

00:02:18.157 --> 00:02:22.251
varira u razmeri od 5/3 snage R.

00:02:22.251 --> 00:02:24.574
Eksperimentalna merenja
pokazuju da je Kolmogorov

00:02:24.574 --> 00:02:27.804
bio zapanjujuće blizu
načinu na koji turbulentan protok radi,

00:02:27.804 --> 00:02:30.441
mada potpuni opis turbulencije ostaje

00:02:30.441 --> 00:02:33.304
jedan od nerešenih problema u fizici.

00:02:33.304 --> 00:02:37.515
Turbulentni protok liči na sebe
ako postoji kaskadna energija.

00:02:37.515 --> 00:02:41.123
Drugim rečima, veliki vrtlozi
prenose svoju energiju na male vrtloge,

00:02:41.123 --> 00:02:43.941
koji rade to isto u drugim razmerama.

00:02:43.941 --> 00:02:47.504
Primeri ovoga obuhvataju
veliku crvenu tačku Jupitera,

00:02:47.504 --> 00:02:51.408
formacije oblaka
i međuzvezdane čestice prašine.

00:02:51.408 --> 00:02:54.909
2004. godine,
koristeći Habl svemirski teleskop,

00:02:54.909 --> 00:02:57.886
naučnici su videli
vrtloge udaljenih oblaka

00:02:57.886 --> 00:03:00.863
prašine i gasa koji okružuju zvezdu,

00:03:00.863 --> 00:03:03.842
i to ih je podsetilo
na "Zvezdanu noć" od Van Goga.

00:03:03.842 --> 00:03:07.193
Ovo je motivisalo naučnike
iz Meksika, Španije i Engleske

00:03:07.193 --> 00:03:11.387
da detaljno izučavaju osvetljenost
na Van Gogovim slikama.

00:03:11.387 --> 00:03:15.700
Otkrili su da postoji izražen šablon
struktura turbulentnog fluida

00:03:15.700 --> 00:03:20.801
blizak Kolmogorovoj jednačini
skriven u mnogim slikama Van Goga.

00:03:20.801 --> 00:03:23.224
Istraživači su digitalizovali slike

00:03:23.224 --> 00:03:26.970
i izmerili kako svetlina varira
između bilo koja dva piksela.

00:03:26.970 --> 00:03:29.689
Na osnovu kriva koje su izmerene
zbog razdvajanja piksela,

00:03:29.689 --> 00:03:34.455
zaključili su da se slike iz perioda
psihotične pometnje Van Goga

00:03:34.455 --> 00:03:37.945
ponašaju neverovatno slično
fluidnoj turbulenciji.

00:03:37.945 --> 00:03:41.998
Njegov autoportret sa lulom,
iz mirnijeg perioda Van Gogovog života,

00:03:41.998 --> 00:03:44.488
nije pokazivao znake ove podudarnosti.

00:03:44.488 --> 00:03:46.874
A nisu ni radovi drugih umetnika

00:03:46.874 --> 00:03:49.260
koji su izgledali jednako turbulentno
na prvi pogled,

00:03:49.260 --> 00:03:51.648
kao što je Munkov "Vrisak".

00:03:51.648 --> 00:03:54.696
Mada je lako reći
da je Van Gogov turbulentni genije

00:03:54.696 --> 00:03:57.092
omogućio da prikaže turbulenciju,

00:03:57.092 --> 00:04:02.026
takođe je suviše teško precizno izraziti
uzbudljivu lepotu činjenice

00:04:02.026 --> 00:04:04.477
da je u periodu intenzivne patnje

00:04:04.477 --> 00:04:07.931
Van Gog nekako mogao da vidi i prikaže

00:04:07.931 --> 00:04:10.360
jedan od krajnje najtežih koncepata

00:04:10.360 --> 00:04:13.621
koji je priroda ikada iznela
pred čovečanstvo,

00:04:13.621 --> 00:04:15.760
i da ujedini oči svog jedinstvenog uma

00:04:15.760 --> 00:04:20.368
sa najdubljim misterijama
kretanja, fluida i svetlosti.