Žena u krpama izašla je iz močvare
okružena sa sedam ogromnih škorpiona.

Sa bebom u rukama, uputila se
ka najbližem selu da moli za hranu.

Došla je do veličanstvene palate,

ali je gospodarica te kuće videla
njenu prljavu odeću

i neobičnu pratnju
i zalupila joj je vrata pred nosom.

Stoga, produžila je dalje niz put
dok nije došla do jedne kolibe.

Žena koja je živela tu sažalila se
na strankinju i ponudila joj šta je mogla,

jednostavan obrok i krevet od slame.

Njena gošća nije bila tek neki prosjak.

Bila je to Izida,
najmoćnija boginja Egipta.

Izida se krila od svog brata Seta,

koji je ubio njenog muža i želeo da ubije
njenog novorođenog sina Horusa.

Set je takođe bio
moćan bog i tražio ih je.

Stoga, da bi održala svoju masku,
Izida je morala da bude veoma oprezna-

nije smela rizikovati
da koristi svoje moći.

Međutim, nije bila bez pomoći.

Serket, boginja otrovnih stvorenja

poslala je sedam njenih najjačih sluga
da štite Izidu u njenog sina.

Dok su se Izida i Horus smeštali
u svoj skromni smeštaj,

škorpioni su besneli
zbog načina na koji je

bogata žena uvredila
njihovu božansku gospodaricu.

Spojili su svoje otrove i dali ga
jednom od sedam škorpiona, Tefenu.

Tefen je u sred noći otpuzao do palate.

Dok je puzao ispod vrata,

ugledao je mladog sina
vlasnika kuće, kako mirno spava

i žestoko ga ubo.

Izidu i njenu domaćicu
ubrzo je probudilo glasno jaukanje.

Kada su provirile kroz vrata kolibe,

videle su majku kako trči niz ulicu

i plače dok drži sina u rukama.

Kada je Izida prepoznala
da je to žena koja ju je bila oterala,

shvatila je šta su
njeni škorpioni uradili.

Izida je uzela dečaka u svoje ruke
i počela da recituje moćnu čaroliju:

„O otrove Tefenov, izađi
iz njega i padni na zemlju!

Otrove Befenov, ne idi dalje,
ne širi se dalje, izađi iz njega

i padni na zemlju,

jer ja sam Izida,
velika Čarobnica, bacač čini.

Padni na zemlju, o otrove Mestetov!
Ne juri, otrove Mestetefov!

Ne rasti otrove Petetov i Tetetov!
Ne prilazi otrove Matetov!"

Kada bi spomenula ime škorpiona,
njegov otrov bio bi neutralizovan.

Dete se pokrenulo, a njegova majka
plakala je od zahvalnosti

i žalila što je bila tako bezobzirna,

ponudivši Izidi svo svoje
bogatstvo u znak pokajanja.

Žena koja je primila Izidu
u svoj dom gledala je u čudu -

nije imala pojma ko je bio
pod njenim krovom.

Od tog dana nadalje,

ljudi su počeli da prave obloge
koje leče ubode škorpiona,

govoreći čini baš
kao što je boginja radila.