WEBVTT

00:00:01.220 --> 00:00:02.817
Хајде да почнемо да програмирамо.

00:00:02.817 --> 00:00:05.245
Треба да почнемо
од разумевања облика, од основа.

00:00:05.245 --> 00:00:06.464
Али не брините, ускоро

00:00:06.464 --> 00:00:08.246
ће ваши облици летети по екрану,

00:00:08.246 --> 00:00:11.098
мењати боје и дешаваће се разне страва програмерске ствари.

00:00:11.098 --> 00:00:12.772
Само останите уз нас.

00:00:12.772 --> 00:00:14.636
Хајде да почнемо са
цртањем правоугаоника.

00:00:14.636 --> 00:00:16.516
Куцамо <i>rect</i> за правоугаоник,

00:00:16.516 --> 00:00:18.990
потом отворену заграду,
и четири броја...

00:00:18.990 --> 00:00:21.024
и за секунд ћу објаснити
шта они значе...

00:00:21.024 --> 00:00:23.938
па затворена заграда, и на крај
ћемо ставити само тачка-зарез.

00:00:23.938 --> 00:00:25.515
Гле, невероватно, правоугаоник!

00:00:25.515 --> 00:00:27.713
И то је било баш фино,
па хајде да то опет урадимо.

00:00:27.763 --> 00:00:29.661
Можемо пробати друге бројеве овог пута.

00:00:30.021 --> 00:00:31.531
Можда, рецимо, веће бројеве,

00:00:32.181 --> 00:00:34.031
и онда мање бројеве на крају.

00:00:34.031 --> 00:00:36.041
И хеј, види, још један правоугаоник!

00:00:36.041 --> 00:00:39.256
У ствари, ако пробамо да мењамо
овај први број да га учинимо мањим,

00:00:39.256 --> 00:00:40.571
почеће да се помера.

00:00:40.751 --> 00:00:43.782
Ако променимо овај последњи број,
да га учинимо већим или мањим,

00:00:43.782 --> 00:00:46.276
онда ће да се повећава, а потом смањује.

00:00:46.276 --> 00:00:47.510
Интересантно!

00:00:47.510 --> 00:00:50.545
Па, како се сва ова магија дешава,
можда се питате.

00:00:51.245 --> 00:00:52.756
Па, сетите се да је ваш рачунар

00:00:52.756 --> 00:00:55.507
баш као врло интелигентан
и послушан пас.

00:00:55.507 --> 00:00:59.778
А са псом, можда можемо да му кажемо
да седне, чека, чак и да се преврне.

00:00:59.778 --> 00:01:01.743
Само бисте требали да му дате команду.

00:01:02.023 --> 00:01:05.282
Дакле, у коду, како бисте рекли свом
рачунарском псу да седне?

00:01:05.742 --> 00:01:08.024
Па, начин на који бисте то урадили

00:01:08.024 --> 00:01:11.255
јесте да напишете име наредбе,
рецимо <i>седи</i>

00:01:11.255 --> 00:01:13.271
и онда бисте ставили две заграде после тога

00:01:13.271 --> 00:01:15.707
да му кажете да уради наредбу
коју сте управо рекли,

00:01:15.707 --> 00:01:17.764
и онда ставите тачка-зарез
на крај само да кажете,

00:01:17.764 --> 00:01:19.521
"Е да, ова наредба је завршена."

00:01:19.521 --> 00:01:21.829
Онда би ваш рачунарски пас сео.

00:01:22.219 --> 00:01:25.174
Добро, наравно, ваш рачунар
на Кхан Академији није пас,

00:01:25.174 --> 00:01:27.254
па не зна како да седне
нити како да се преврне,

00:01:27.254 --> 00:01:30.261
али зна како да црта правоугаонике
кад му кажете <i>rect</i>,

00:01:30.261 --> 00:01:32.058
а и то је некако фино,
зар не?

00:01:32.298 --> 00:01:34.344
Но, дакле, то ћемо да урадимо у овом реду.

00:01:34.344 --> 00:01:37.161
Рећи ћемо наредбу <i>rect</i>,
што је само име,

00:01:37.161 --> 00:01:39.754
и онда ћемо ставити
отворену заграду и затворену заграду

00:01:39.754 --> 00:01:41.017
да кажемо "иди и уради то",

00:01:41.017 --> 00:01:43.041
а онда ћемо ставити тачка-зарез на крај.

00:01:43.501 --> 00:01:47.016
И тако ваш рачунар зна да треба да
изврши своју специјалну способност, <i>rect</i>.

00:01:47.216 --> 00:01:49.737
Добро, хајде да се вратимо
нашем <i>rect</i>-у.

00:01:49.737 --> 00:01:53.502
Имамо овде име наредбе
и имамо те заграде.

00:01:53.502 --> 00:01:55.770
Али шта су сви ови шашави бројеви?

00:01:56.250 --> 00:01:59.503
Па, идеја је да рачунар
у ствари не зна довољно

00:01:59.503 --> 00:02:00.503
ако му само кажемо <i>rect</i>.

00:02:00.503 --> 00:02:01.986
Па...

00:02:01.986 --> 00:02:05.159
Да бисте разумели ово,
замислите да вам дам парче папира

00:02:05.159 --> 00:02:07.404
и да вам кажем да хоћу
да нацртате правоугаоник,

00:02:07.404 --> 00:02:09.099
тачно онако како ја хоћу да он изгледа.

00:02:09.099 --> 00:02:11.393
Па... осим ако можете да ми читате мисли,

00:02:11.393 --> 00:02:13.287
одмах ћете имати нека потпитања.

00:02:14.507 --> 00:02:15.756
Прво, можда се запитате:

00:02:15.756 --> 00:02:19.075
"Па добро, где хоћеш да нацртам правоугаоник?"

00:02:19.255 --> 00:02:21.278
И онда, ја бих рекла:

00:02:21.278 --> 00:02:22.657
"Шта кажете да се просто договоримо

00:02:22.657 --> 00:02:25.796
да ова лева страна папира
који сам вам дала...

00:02:25.796 --> 00:02:27.286
хајде да је просто назовемо нула.

00:02:27.286 --> 00:02:29.885
И хајде да се договоримо да ова
десна страна буде 400."

00:02:30.035 --> 00:02:33.011
Онда бих могла да вам дам број,
рецимо 100,

00:02:33.011 --> 00:02:36.235
и онда бисте знали
да ће то бити овде негде, можда,

00:02:36.235 --> 00:02:37.309
отприлике.

00:02:37.309 --> 00:02:40.007
Само што би вас то задовољило
само на тренутак, а онда бисте рекли:

00:02:40.007 --> 00:02:43.165
"Добро, то ми каже колико у страну,
али колико да иде горе и доле?"

00:02:43.515 --> 00:02:47.010
Онда бих могла да вам дам још један број,
рецимо можда нешто као 200.

00:02:47.010 --> 00:02:49.750
И рекла бих:
"Ово је врх, ово је нула,

00:02:49.750 --> 00:02:52.646
и опет ћемо само рећи да је ово дно,
то ће бити 400."

00:02:52.646 --> 00:02:53.744
И мислили бисте:

00:02:53.744 --> 00:02:56.802
"Ок, 200, то ће бити тачно овде у средини."

00:02:57.402 --> 00:02:59.758
И то је савршено,
зато што кад размислите, кажете:

00:02:59.758 --> 00:03:02.504
"Добро, супер, нацртаћу твој
правоугаоник баш овде,

00:03:02.504 --> 00:03:05.580
јер је 100 у страну, и иде 200 на доле."

00:03:06.490 --> 00:03:09.056
Осим што ово још увек није довољно,
јер шта се сад питате?

00:03:09.306 --> 00:03:12.268
Тачно, питате се: "Колико хоћеш
да тај правоугаоник буде велик?"

00:03:12.268 --> 00:03:17.008
И ја бих рекла: "Па, како вам се чини...
рецимо да буде 150 широк?"

00:03:17.008 --> 00:03:20.969
И помислили бисте:
"У реду, ово је 100, а ово је 400,

00:03:20.969 --> 00:03:25.310
па ако хоћемо да буде 150 широк,
можда ћемо ићи довде негде?"

00:03:25.530 --> 00:03:28.821
И помислите:
"Добро, страва, 150 широк, отприлике."

00:03:29.141 --> 00:03:31.308
Онда бисте рекли:
"Добро, колико хоћеш да буде висок?"

00:03:31.308 --> 00:03:33.468
Ја бих рекла: "Паааа, не много висок,
може 50 висок?"

00:03:33.718 --> 00:03:37.296
А онда ви: "Добро, па 50,
то ће можда бити оволико високо?"

00:03:37.506 --> 00:03:39.019
И онда би били у фазону: "Феноменално!

00:03:39.019 --> 00:03:40.812
Знам тачно где хоћеш свој правоугаоник,

00:03:40.812 --> 00:03:42.492
тачно како би требао да изгледа.

00:03:42.492 --> 00:03:44.082
Идем сад да га и нацртам."

00:03:45.232 --> 00:03:47.662
И, то је много посла за један
правоугаоник, зар не?

00:03:47.982 --> 00:03:50.265
Али идеја је да само
вам дајући четири броја...

00:03:50.265 --> 00:03:53.547
сетите се, рекли смо 100 у страну,
200 на доле,

00:03:54.457 --> 00:03:57.532
150 широк, и онда само 50 висок...

00:03:57.822 --> 00:03:59.755
Ми сада мислимо на исто када причамо

00:03:59.755 --> 00:04:01.548
како овај правоугаоник треба да изгледа.

00:04:01.918 --> 00:04:04.192
И тако у ствари рачунар и ради.

00:04:04.192 --> 00:04:07.115
Можете просто да напишете име
команде, као што смо раније рекли,

00:04:07.115 --> 00:04:09.744
напишете отворену заграду,
и онда додате ова четири броја,

00:04:09.744 --> 00:04:14.020
<i>100, 200, 150</i> и онда <i>50</i>,

00:04:14.020 --> 00:04:16.006
затворену заграду и онда тачка-зарез.

00:04:16.226 --> 00:04:19.423
И он ће нацртати правоугаоник
тачно тамо где смо ми хтели да он буде.

00:04:19.703 --> 00:04:20.713
У ствари...

00:04:20.713 --> 00:04:22.263
Ако ћемо искрено,

00:04:22.263 --> 00:04:24.073
то баш и није где смо хтели
правоугаоник.

00:04:24.073 --> 00:04:25.793
Мислим, нисмо га ту нацртали,
зар не?

00:04:25.793 --> 00:04:27.568
Дакле, бројеви су нам
мало промашени.

00:04:27.568 --> 00:04:31.273
Наставимо даље и, рецимо да хоћемо тачно
да уклопимо са оним што смо нацртали.

00:04:31.273 --> 00:04:33.780
Померићемо ово да буде
мало више на страну,

00:04:34.220 --> 00:04:37.254
мало мање горе-доле,

00:04:37.714 --> 00:04:42.008
и онда мало тањи, и можда
тек, тек мање висок.

00:04:42.758 --> 00:04:46.024
И сад нам правоугаоник скоро тачно
одговара ономе што смо нацртали,

00:04:46.024 --> 00:04:48.764
зато што смо разумели
шта је сваки од ових бројева значио,

00:04:48.771 --> 00:04:51.641
и могли смо просто да га изменимо,
да изгледа како смо хтели.

00:04:51.721 --> 00:04:52.568
Добро...

00:04:52.568 --> 00:04:55.167
Хајде сад да нацртамо
још један правоугаоник.

00:04:55.167 --> 00:04:56.472
Јер лепота овога је у томе

00:04:56.472 --> 00:04:59.037
што сад можемо да цртамо правоугаонике
где год хоћемо.

00:04:59.247 --> 00:05:02.147
Па, шта кажете да га нацртамо
скроз овамо у овом горњем ћошку,

00:05:02.147 --> 00:05:03.387
скроз тамо горе?

00:05:03.987 --> 00:05:05.558
Размислимо где би то било.

00:05:06.018 --> 00:05:09.502
Рекла бих да би то било,
типа, 0 у страну и 0 горе-доле,

00:05:09.502 --> 00:05:13.255
и онда можда, шта знам, врло мали,
рецимо само 50 широк

00:05:13.255 --> 00:05:16.268
и можда само, не знам, типа, 10 висок.
Јако мали правоугаоник, не?

00:05:16.998 --> 00:05:18.266
Дакле, можемо то и да урадимо.

00:05:18.266 --> 00:05:19.276
Укуцаћемо <i>rect</i>,

00:05:19.276 --> 00:05:21.546
и онда одвајајући ове параметре зарезима,

00:05:22.756 --> 00:05:25.518
само ћемо наставити у фазону:
"У реду, страва!"

00:05:25.648 --> 00:05:28.701
Па, не баш тако страва, пошто имамо
ову поруку о грешци која каже:

00:05:28.701 --> 00:05:31.392
"Ох не! Изгледа да вам фали
затворена заграда."

00:05:31.392 --> 00:05:32.778
на шта ми кажемо:
"Е да, фали нам!"

00:05:32.778 --> 00:05:34.828
И, ух... вратићемо је назад.
Сад је одлично, не?

00:05:34.828 --> 00:05:37.018
Па, не баш одлично,
пошто сад имамо нову поруку

00:05:37.018 --> 00:05:38.447
која каже да нам фали тачка-зарез.

00:05:38.447 --> 00:05:40.796
И ова је такође тачна.
Можемо просто притиснути "Покажи ми"

00:05:40.796 --> 00:05:42.636
и показаће линију
коју смо управо написали.

00:05:42.636 --> 00:05:43.595
И ми се тад сетимо:

00:05:43.595 --> 00:05:46.264
"Ах да, тачка-зарези су као
тачке на крају реченица

00:05:46.264 --> 00:05:48.523
које завршавају наше линије,
и заборавили смо једну!"

00:05:48.523 --> 00:05:52.024
Али само је вратимо назад, ништа
страшно, и све је поново добро.

00:05:52.254 --> 00:05:55.295
И гле, малецки правоугаоник,
тачно као што смо хтели.

00:05:55.745 --> 00:05:58.498
И као и пре, можемо га повећавати
да буде већи,

00:05:58.718 --> 00:06:00.230
можемо га померати унаоколо,

00:06:00.510 --> 00:06:03.262
и можемо га поставити
тачно где желимо да буде.

00:06:03.262 --> 00:06:06.265
Тако да сада детаљно знате
како ова <i>rect</i> ствар тачно ради.

00:06:06.505 --> 00:06:08.706
Прешли смо шта ови бројеви значе,

00:06:08.706 --> 00:06:12.040
и како увек морате ставити
име команде, заграде,

00:06:12.040 --> 00:06:14.964
да зарезима одвајате бројеве
и да ставите тачка-зарез на крај.

00:06:15.484 --> 00:06:16.482
Изгледа као много,

00:06:16.482 --> 00:06:19.170
али слободно можете да
пробате сами и стекнете осећај.

00:06:19.260 --> 00:06:21.499
Следећег пута, учићемо
о прављењу још облика,

00:06:21.499 --> 00:06:23.369
и онда ћемо прећи
на феноменалне ствари,

00:06:23.369 --> 00:06:25.746
као како да их бојимо
и како да нам лете по екрану.