WEBVTT 00:00:02.803 --> 00:00:05.635 Da počnemo sa objšnjem geometrijskih oblika. 00:00:05.635 --> 00:00:10.803 Ne brinite, uskoro će vaši oblici leteti po ekranu menjajući boje, i još mnogo drugih interesantnih stvari. 00:00:10.803 --> 00:00:12.772 Ostanite sa nama! 00:00:12.772 --> 00:00:14.636 Započnimo sa crtanjem pravougaonika. 00:00:14.636 --> 00:00:20.870 Ukucamo rect () za pravougaonik, otvorite zagradu, kucajte ova 4 broja, objasniću uskoro šta to znači, 00:00:20.870 --> 00:00:23.938 …zatvorite zagradu, i na kraju, stavimo tačku - zapetu (;). 00:00:23.938 --> 00:00:26.005 Pogledajte, divno, pravougaonik! 00:00:26.005 --> 00:00:29.670 Tako divno, p ahajde da pokušamo da opet uradimo. Možemo probati druge brojeve. 00:00:29.670 --> 00:00:36.171 Možda veći brojevi, pa onda manji na kraju, i vidi, još jedan pravougaonik! 00:00:36.171 --> 00:00:41.003 U stvari, ako probamo da smanjimo prvi broj, počinje da se pomera. 00:00:41.003 --> 00:00:47.968 Ako povećamo poslednji broj pa onda smanjimo, onda će se objekat povećati pa smanjiti. Interesantno. 00:00:47.968 --> 00:00:51.885 Vi se pitate kako se ovo dešava? 00:00:51.885 --> 00:00:55.506 Zapamtite da je vaš kompjuter kao vrlo inteligentan i poslušan pas. 00:00:55.506 --> 00:01:00.218 Kučetu vi možete reći da sedne, stane, čak i da se se kotrlja. 00:01:00.218 --> 00:01:03.303 Samo treba da date sit() komandu. 00:01:03.303 --> 00:01:07.052 Kojom šifrom bi ste rekli vašem kompjuterkom kučetu da sedne? 00:01:07.052 --> 00:01:19.719 Način da to uradite je da napišete komandu "sit", i dva apostrofa posle koji će da kažu da se komanda izvrši, i posle toga tačka-zapeta na kraju što znači "da, ova komanda je završena" 00:01:19.719 --> 00:01:22.219 I onda će vaš kompjuter da sedne. 00:01:22.219 --> 00:01:32.371 Naravno, vaš kompjuter na Khan Akademiji nije kuče, tako da ne zna kako da sedne ili kotrlja, ali zna kako da crta pravougaonik, i to je prilično interesantno, zar ne? 00:01:32.371 --> 00:01:44.135 To ćemo uraditi na ovoj liniji. Kazaćemo komandu rect(), što je samo ime, i otvoriti i zatvoriti zagradu što znači "uradi to", i onda tačka zapeta na kraju. 00:01:44.135 --> 00:01:47.436 Tako vas komputer zna da izvrši ovu opciju rect. 00:01:47.436 --> 00:01:49.967 Vratimo se na naš rect. 00:01:49.967 --> 00:01:53.672 Imamo ime komande, i zagrade 00:01:53.672 --> 00:01:56.870 Šta ćemo sa svim ovim brojevima? 00:01:56.870 --> 00:02:01.552 Ideja je da kompjuter ne zna dovoljno ako mu kažete samo rect. 00:02:01.552 --> 00:02:09.669 Da razumete ovo, zamislite da vam dam samo parče papira i kažem da nacrtate pravougaonik tačno kako ja hoću. 00:02:09.669 --> 00:02:15.106 U koliko ne umete ta čitate moje misli, imaćete odmah pitanja? 00:02:15.106 --> 00:02:20.172 Prvo, pitate se gde ja hoću da vi nacrtate pravougaonik? 00:02:20.172 --> 00:02:28.006 Onda bih ja rekao ajde da se dogovorimo da levi deo papita zovemo 0 nula. 00:02:28.006 --> 00:02:30.635 I ajde da kažemo da će ova desna strana da bude 400. 00:02:30.635 --> 00:02:37.536 Onda vam ja dam broj, recimo 100, i vi bi znali da će to da bude otprilike ovde. 00:02:37.536 --> 00:02:43.884 To bi vas zadovoljilo za momenat, ali bi onda rekli, dobro znam koliko popreko, ali koliko ide gore ili dole? 00:02:43.884 --> 00:02:56.303 Onda vam mogu dati drugi broj, recimo200, i reći da je vrh nula a dole je 200, i vi ćete reći, onda će 200 da bude u sredini. 00:02:56.303 --> 00:03:02.970 I to je perfektno jer sada mislite dobro ja ću nacrtati pravougaonik tačno ovde. 00:03:02.970 --> 00:03:06.670 …zato što je 100 vertikalno i 200 horizontalno. 00:03:06.670 --> 00:03:09.886 Samo što to još nije dovoljno informacija, šta sada pitate? 00:03:09.886 --> 00:03:12.838 Pitate se koliko veliki pravougaonik ja želim? 00:03:12.838 --> 00:03:17.468 Ja ću reći, recimo širok 150? 00:03:17.468 --> 00:03:27.718 Onda vi razmišljate, ovo je 100, i ovo je 400, pa ako hoćemo 150 širok, onda ćemo recimo ovde. 00:03:27.718 --> 00:03:30.271 Dobro, super, to je oko 150 široko. 00:03:30.271 --> 00:03:31.718 Onda vi kažete, koliko visoko ja želim? 00:03:31.718 --> 00:03:33.468 Ja kažem, visok oko 50? 00:03:33.468 --> 00:03:39.386 Vi kažete, dobro, 50, to je otprilike ovoliko visoko. 00:03:39.386 --> 00:03:45.437 Sada vi kažete, super, znam tačno gde vi želite pravougaonik, i tačno koliko veliki želite, i sada mogu da nactram. 00:03:45.437 --> 00:03:48.052 To je dosta posla za pravougaonikm, zar ne? 00:03:48.052 --> 00:04:02.203 Ali ideja je da dajući vam samo ta 4 broja - 100 popreko, 200 dole, 150 široko, 50 visoko, mi oboje tačno znamo kako ovaj pravougaonik treba da izgleda. 00:04:02.203 --> 00:04:04.552 Tako isto kompjuter radi. 00:04:04.552 --> 00:04:16.553 Možete napisati komandu kako smo ranije rekli - otvorite zagradu, zatim 4 broja - 100, 200, 150, 50, zatvorite zagradu, i tačka zapeta. 00:04:16.553 --> 00:04:20.553 I nactraće pravougaonik tačno gde smo mi želeli! 00:04:20.553 --> 00:04:26.135 Ali, da budemo iskreni, to nije tačno gde smo želeli pravougaonik, nije gde smo ga nacrtali, zar ne? 00:04:26.135 --> 00:04:31.635 Naši brojevi su malo dalje. Hajde da kažemo da hoćemo da pogodimo tačno gde smo narctali. 00:04:31.635 --> 00:04:43.718 Pomerićemo ovo tako da je malo dalje, malo manje gore i dole, malo tanje, i možda malo kraće. 00:04:43.718 --> 00:04:52.804 Sada imamo da se naš pravougaonik skoro tačno podudara da onim što smo nacrtali, zato što razumemo šta tačno ovi brojevi predstavljaju, i možemo ih promeniti da izgleda kako želimo. 00:04:52.804 --> 00:04:55.437 Sada da razmislimo o crtanju drugog pravougaonika. 00:04:55.437 --> 00:04:59.719 Lepota ovoga je da sada možemo da crtamo pravougaonike gde god želimo. 00:04:59.719 --> 00:05:04.603 Ajde da nacrtamo jedan ovde u gornjem uglu, skroz ovde gore. 00:05:04.603 --> 00:05:06.838 Razmislimo gde bi to bilo. 00:05:06.838 --> 00:05:17.385 Bilo bi otprilike 0 popreko, 0 gore i dole, i možda vrlo mali, recimo 50 širok i 10 visok. 00:05:17.385 --> 00:05:26.552 Hajmo da to uradimo. Ukucajte rect, razdvojite parametre zapetom, i kažite, dobro. 00:05:26.552 --> 00:05:35.504 Imamo grešku što kaže nedostaje zatvorena zagrada, što je tačno, tako da je stavimo tu. 00:05:35.504 --> 00:05:38.718 Ali sada smo dobili drugu grešku koja kaže nedostaje tačka zapeta. 00:05:38.718 --> 00:05:43.606 Ako pritisnemo "pokaži mi gde" pokazaće liniju koju smo sada napisali 00:05:43.606 --> 00:05:49.205 …i sećamo se da je tačka zapeta kao tačka na kraju rečenice, samo što sada služi da zavrči liniju koda, i mi smo zaboravili da stavimo. 00:05:49.205 --> 00:05:53.384 Nije veliki problem, stavimo je, i sve je opet dobro. 00:05:53.384 --> 00:05:56.135 Pogledajte, mali pravougaonik tačno kako smo želeli. 00:05:56.135 --> 00:06:03.803 Kao i pre, možemo ga povećati, pomerati okolo, i postaviti tačno gde želimo. 00:06:03.803 --> 00:06:07.605 Sada tačno znate kako ovaj rect radi. 00:06:07.605 --> 00:06:15.671 Objasnili smo šta brojevi znače, i kako uvek morate staviti ime komande, zagrade, zapetu da razdvoji brojeve, i tačka zapeta na kraju. 00:06:15.671 --> 00:06:19.670 Izgleda kao mnogo podataka, ali sada probajte sami da vidite kako radi i bolje razumete. 00:06:19.670 --> 00:06:23.670 Sledeći pit ćemo učiti kako da crtamo još oblika, a onda ćemo preći na fenomenalne stvari kao što je bojenje i napraviti ih da lete po ekranu.