1 00:00:02,803 --> 00:00:05,635 Da počnemo sa objšnjem geometrijskih oblika. 2 00:00:05,635 --> 00:00:10,803 Ne brinite, uskoro će vaši oblici leteti po ekranu menjajući boje, i još mnogo drugih interesantnih stvari. 3 00:00:10,803 --> 00:00:12,772 Ostanite sa nama! 4 00:00:12,772 --> 00:00:14,636 Započnimo sa crtanjem pravougaonika. 5 00:00:14,636 --> 00:00:20,870 Ukucamo rect () za pravougaonik, otvorite zagradu, kucajte ova 4 broja, objasniću uskoro šta to znači, 6 00:00:20,870 --> 00:00:23,938 …zatvorite zagradu, i na kraju, stavimo tačku - zapetu (;). 7 00:00:23,938 --> 00:00:26,005 Pogledajte, divno, pravougaonik! 8 00:00:26,005 --> 00:00:29,670 Tako divno, p ahajde da pokušamo da opet uradimo. Možemo probati druge brojeve. 9 00:00:29,670 --> 00:00:36,171 Možda veći brojevi, pa onda manji na kraju, i vidi, još jedan pravougaonik! 10 00:00:36,171 --> 00:00:41,003 U stvari, ako probamo da smanjimo prvi broj, počinje da se pomera. 11 00:00:41,003 --> 00:00:47,968 Ako povećamo poslednji broj pa onda smanjimo, onda će se objekat povećati pa smanjiti. Interesantno. 12 00:00:47,968 --> 00:00:51,885 Vi se pitate kako se ovo dešava? 13 00:00:51,885 --> 00:00:55,506 Zapamtite da je vaš kompjuter kao vrlo inteligentan i poslušan pas. 14 00:00:55,506 --> 00:01:00,218 Kučetu vi možete reći da sedne, stane, čak i da se se kotrlja. 15 00:01:00,218 --> 00:01:03,303 Samo treba da date sit() komandu. 16 00:01:03,303 --> 00:01:07,052 Kojom šifrom bi ste rekli vašem kompjuterkom kučetu da sedne? 17 00:01:07,052 --> 00:01:19,719 Način da to uradite je da napišete komandu "sit", i dva apostrofa posle koji će da kažu da se komanda izvrši, i posle toga tačka-zapeta na kraju što znači "da, ova komanda je završena" 18 00:01:19,719 --> 00:01:22,219 I onda će vaš kompjuter da sedne. 19 00:01:22,219 --> 00:01:32,371 Naravno, vaš kompjuter na Khan Akademiji nije kuče, tako da ne zna kako da sedne ili kotrlja, ali zna kako da crta pravougaonik, i to je prilično interesantno, zar ne? 20 00:01:32,371 --> 00:01:44,135 To ćemo uraditi na ovoj liniji. Kazaćemo komandu rect(), što je samo ime, i otvoriti i zatvoriti zagradu što znači "uradi to", i onda tačka zapeta na kraju. 21 00:01:44,135 --> 00:01:47,436 Tako vas komputer zna da izvrši ovu opciju rect. 22 00:01:47,436 --> 00:01:49,967 Vratimo se na naš rect. 23 00:01:49,967 --> 00:01:53,672 Imamo ime komande, i zagrade 24 00:01:53,672 --> 00:01:56,870 Šta ćemo sa svim ovim brojevima? 25 00:01:56,870 --> 00:02:01,552 Ideja je da kompjuter ne zna dovoljno ako mu kažete samo rect. 26 00:02:01,552 --> 00:02:09,669 Da razumete ovo, zamislite da vam dam samo parče papira i kažem da nacrtate pravougaonik tačno kako ja hoću. 27 00:02:09,669 --> 00:02:15,106 U koliko ne umete ta čitate moje misli, imaćete odmah pitanja? 28 00:02:15,106 --> 00:02:20,172 Prvo, pitate se gde ja hoću da vi nacrtate pravougaonik? 29 00:02:20,172 --> 00:02:28,006 Onda bih ja rekao ajde da se dogovorimo da levi deo papita zovemo 0 nula. 30 00:02:28,006 --> 00:02:30,635 I ajde da kažemo da će ova desna strana da bude 400. 31 00:02:30,635 --> 00:02:37,536 Onda vam ja dam broj, recimo 100, i vi bi znali da će to da bude otprilike ovde. 32 00:02:37,536 --> 00:02:43,884 To bi vas zadovoljilo za momenat, ali bi onda rekli, dobro znam koliko popreko, ali koliko ide gore ili dole? 33 00:02:43,884 --> 00:02:56,303 Onda vam mogu dati drugi broj, recimo200, i reći da je vrh nula a dole je 200, i vi ćete reći, onda će 200 da bude u sredini. 34 00:02:56,303 --> 00:03:02,970 I to je perfektno jer sada mislite dobro ja ću nacrtati pravougaonik tačno ovde. 35 00:03:02,970 --> 00:03:06,670 …zato što je 100 vertikalno i 200 horizontalno. 36 00:03:06,670 --> 00:03:09,886 Samo što to još nije dovoljno informacija, šta sada pitate? 37 00:03:09,886 --> 00:03:12,838 Pitate se koliko veliki pravougaonik ja želim? 38 00:03:12,838 --> 00:03:17,468 Ja ću reći, recimo širok 150? 39 00:03:17,468 --> 00:03:27,718 Onda vi razmišljate, ovo je 100, i ovo je 400, pa ako hoćemo 150 širok, onda ćemo recimo ovde. 40 00:03:27,718 --> 00:03:30,271 Dobro, super, to je oko 150 široko. 41 00:03:30,271 --> 00:03:31,718 Onda vi kažete, koliko visoko ja želim? 42 00:03:31,718 --> 00:03:33,468 Ja kažem, visok oko 50? 43 00:03:33,468 --> 00:03:39,386 Vi kažete, dobro, 50, to je otprilike ovoliko visoko. 44 00:03:39,386 --> 00:03:45,437 Sada vi kažete, super, znam tačno gde vi želite pravougaonik, i tačno koliko veliki želite, i sada mogu da nactram. 45 00:03:45,437 --> 00:03:48,052 To je dosta posla za pravougaonikm, zar ne? 46 00:03:48,052 --> 00:04:02,203 Ali ideja je da dajući vam samo ta 4 broja - 100 popreko, 200 dole, 150 široko, 50 visoko, mi oboje tačno znamo kako ovaj pravougaonik treba da izgleda. 47 00:04:02,203 --> 00:04:04,552 Tako isto kompjuter radi. 48 00:04:04,552 --> 00:04:16,553 Možete napisati komandu kako smo ranije rekli - otvorite zagradu, zatim 4 broja - 100, 200, 150, 50, zatvorite zagradu, i tačka zapeta. 49 00:04:16,553 --> 00:04:20,553 I nactraće pravougaonik tačno gde smo mi želeli! 50 00:04:20,553 --> 00:04:26,135 Ali, da budemo iskreni, to nije tačno gde smo želeli pravougaonik, nije gde smo ga nacrtali, zar ne? 51 00:04:26,135 --> 00:04:31,635 Naši brojevi su malo dalje. Hajde da kažemo da hoćemo da pogodimo tačno gde smo narctali. 52 00:04:31,635 --> 00:04:43,718 Pomerićemo ovo tako da je malo dalje, malo manje gore i dole, malo tanje, i možda malo kraće. 53 00:04:43,718 --> 00:04:52,804 Sada imamo da se naš pravougaonik skoro tačno podudara da onim što smo nacrtali, zato što razumemo šta tačno ovi brojevi predstavljaju, i možemo ih promeniti da izgleda kako želimo. 54 00:04:52,804 --> 00:04:55,437 Sada da razmislimo o crtanju drugog pravougaonika. 55 00:04:55,437 --> 00:04:59,719 Lepota ovoga je da sada možemo da crtamo pravougaonike gde god želimo. 56 00:04:59,719 --> 00:05:04,603 Ajde da nacrtamo jedan ovde u gornjem uglu, skroz ovde gore. 57 00:05:04,603 --> 00:05:06,838 Razmislimo gde bi to bilo. 58 00:05:06,838 --> 00:05:17,385 Bilo bi otprilike 0 popreko, 0 gore i dole, i možda vrlo mali, recimo 50 širok i 10 visok. 59 00:05:17,385 --> 00:05:26,552 Hajmo da to uradimo. Ukucajte rect, razdvojite parametre zapetom, i kažite, dobro. 60 00:05:26,552 --> 00:05:35,504 Imamo grešku što kaže nedostaje zatvorena zagrada, što je tačno, tako da je stavimo tu. 61 00:05:35,504 --> 00:05:38,718 Ali sada smo dobili drugu grešku koja kaže nedostaje tačka zapeta. 62 00:05:38,718 --> 00:05:43,606 Ako pritisnemo "pokaži mi gde" pokazaće liniju koju smo sada napisali 63 00:05:43,606 --> 00:05:49,205 …i sećamo se da je tačka zapeta kao tačka na kraju rečenice, samo što sada služi da zavrči liniju koda, i mi smo zaboravili da stavimo. 64 00:05:49,205 --> 00:05:53,384 Nije veliki problem, stavimo je, i sve je opet dobro. 65 00:05:53,384 --> 00:05:56,135 Pogledajte, mali pravougaonik tačno kako smo želeli. 66 00:05:56,135 --> 00:06:03,803 Kao i pre, možemo ga povećati, pomerati okolo, i postaviti tačno gde želimo. 67 00:06:03,803 --> 00:06:07,605 Sada tačno znate kako ovaj rect radi. 68 00:06:07,605 --> 00:06:15,671 Objasnili smo šta brojevi znače, i kako uvek morate staviti ime komande, zagrade, zapetu da razdvoji brojeve, i tačka zapeta na kraju. 69 00:06:15,671 --> 00:06:19,670 Izgleda kao mnogo podataka, ali sada probajte sami da vidite kako radi i bolje razumete. 70 00:06:19,670 --> 00:06:23,670 Sledeći pit ćemo učiti kako da crtamo još oblika, a onda ćemo preći na fenomenalne stvari kao što je bojenje i napraviti ih da lete po ekranu.