Tražiti pomoć je nešto najgore, zar ne? To u stvari nikada nisam videla na jednoj od onih lista top deset stvari kojih se ljudi plaše, kao što je javni nastup i smrt, ali sam prilično sigurna da tamo pripada. Iako je na mnogo načina blesavo plašiti se da priznamo da nam treba pomoć, bilo da je od voljene osobe ili od prijatelja ili kolege ili čak od stranca, nekako se uvek čini pomalo neprijatno i sramotno zapravo tražiti pomoć, zbog čega, naravno, većina nas pokušava da izbegne da traži pomoć kad god je to u ljudskoj moći. Moj otac je bio jedan od mnogih očeva koji bi, kunem se, radije vozio kroz močvaru punu aligatora nego tražio pomoć od nekog da se vrati na put. Kada sam bila dete, išli smo na porodični odmor. Vozili smo se od naše kuće u Južnom Džersiju do Kolonijalnog Vilijamsburga. I sećam se da smo se baš izgubili. Majka i ja smo ga molile da lepo stane i pita nekog kako da se vrati na autoput, što je apsolutno odbio, i, u stvari, uverio nas da se nismo izgubili, da je samo oduvek želeo da zna šta ima ovde. (Smeh) Pa, ako ćemo tražiti pomoć - a moramo, i to svi, svakog dana - jedini način da nam to ikada bude prijatno je da postanemo dobri u tome, da zapravo povećamo šanse da, kada tražimo pomoć od nekog, oni u stvari odgovore potvrdno. I ne samo to, već da se zapravo osećaju zadovoljno i korisno što su vam pomogli, jer će tako biti motivisani da vam i dalje pomažu i ubuduće. Istraživanje koje smo ja i neke moje kolege uradili je rasvetlilo zašto ponekad ljudi kažu „da“ kada tražimo pomoć, a zašto ponekad kažu „ne“. Dozvolite da vam odmah kažem: ako vam treba pomoć, moraćete da je tražite. Naglas. Ok? Svi mi, u nekoj meri, patimo od nečega što psiholozi nazivaju iluzija transparentnosti - u suštini, pogrešnog verovanja da su naše misli, osećanja i potrebe skroz očigledne drugim ljudima. To nije tačno, ali mi verujemo u to. I tako, mi uglavnom stojimo i čekamo da neko primeti naše potrebe i da nam onda spontano ponudi pomoć. Ovo je stvarno, stvarno loša pretpostavka. U stvari, ne samo da je jako teško prepoznati koje su naše potrebe, nego se čak i vama bliski ljudi često muče da razumeju kako vam mogu pružiti podršku. Moj partner je zapravo morao da stekne naviku da me više puta na dan pita „Jesi li ok? Da li ti treba nešto?“ jer sam ja jako, jako loša u signaliziranju za pomoć. On je mnogo strpljiviji nego što zaslužujem i mnogo proaktivniji, mnogo više posvećen pomaganju nego što bilo ko od nas ima pravo da očekuje od drugih ljudi da budu. Znači, ako vam treba pomoć, moraćete da je tražite. I da, čak i kada neko ume da prepozna da vam treba pomoć, kako da znaju da je želite? Jeste li ikada pokušali dobrovoljno da pomognete nekome ko, ipak, uopšte nije želeo vašu pomoć? Brzo postanu bezobrazni, zar ne? Pre neki dan - istinita priča - moja ćerka tinejdžerka se oblačila za školu, i odlučila sam da joj dobrovoljno pomognem sa tim. (Smeh) Ja, eto, mislim da izgleda sjajno u svetlijim bojama. Ona, pak, više voli tamne, neutralnije tonove. Pa sam joj rekla, vrlo dobronamerno, da mislim da bi možda mogla da se vrati gore i proba da nađe nešto manje tmurno. (Smeh) Da pogled može da ubije, ja ne bih stajala sada ovde. Stvarno ne možemo kriviti druge što nam spontano ne nude pomoć kada zapravo ne znamo da to želimo. U stvari, istraživanje pokazuje da je 90 procenata pomoći koju kolege pružaju jedni drugima na poslu odgovor na konkretne zahteve za pomoć. Tako da ćete morati da izgovorite reči: „Treba mi tvoja pomoć.“ Dobro? Nema izbegavanja. Da biste bili dobri u tome, da bi vam ljudi u stvari pomogli kada im tražite pomoć, ima nekoliko korisnih stvari koje treba da zapamtite. Prvo: kada tražite pomoć, budite vrlo, vrlo konkretni o pomoći kakvu želite i zašto. Nejasni, pomalo indirektni zahtevi za pomoć i nisu baš od pomoći pomagaču, zar ne? Mi u stvari ne znamo šta želite od nas, i što je jednako važno, ne znamo da li ćemo uspeti da vam pružimo pomoć. Niko ne želi da pruži lošu pomoć. Kao i ja, i vi verovatno dobijate neke od ovih ponuda od zaista prijatnih stranaca na LinkedIn-u koji žele npr. „da se nađete na kafi i upoznate“ ili „da vas pitaju za mišljenje.“ Ignorišem ove zahteve bukvalno svaki put. I nije da nisam fina osoba. Nego kada ne znam šta želite od mene, npr. kakvu pomoć očekujete od mene, nisam zainteresovana. Niko nije. Bila bih mnogo zainteresovanija kad bi prosto iskreno rekli šta je to što im treba od mene, jer sam prilično sigurna da imaju nešto konkretno na umu. Samo napred i kažite: „Nadao sam se da ćemo pričati o mogućnosti zaposlenja u Vašoj firmi,“ ili „Voleo bih da predložim zajedničko istraživanje u oblasti za koju znam da Vas zanima,“ ili „Voleo bih Vaš savet za upis u medicinsku školu.“ Tehnički, sa ovim poslednjim vam ne mogu pomoći jer nisam takva vrsta doktora, ali vas mogu usmeriti na nekog ko bi mogao. Ok, drugi savet. Ovo je stvarno važno: molim vas izbegavajte poricanje, izvinjavanje i podmićivanje. Vrlo, vrlo važno. Da li vam išta od ovog zvuči poznato? (Nakašljava se) „Jako mi je žao što moram ovo da tražim.“ „Stvarno mrzim što ti dosađujem ovim.“ „Da ikako mogu da uradim ovo bez tvoje pomoći, uradio bih.“ (Smeh) Ponekad se čini da ljudi uporno žele da pokažu da nisu slabi i pohlepni kada vam traže pomoć, da potpuno zaborave koliko neprijatno čine da se vi osećate. I da - kako da ja osećam zadovoljstvo što vam pomažem ako vam je bilo baš mrsko da me pitate za pomoć? I dok je potpuno, potpuno prihvatljivo plaćati strancima da urade nešto za vas, morate biti jako, jako pažljivi prilikom podsticanja svojih prijatelja i kolega. Kada imate vezu sa nekim, pomaganje je zapravo prirodan deo te veze. Tako pokazujemo jedni drugima da nam je stalo. Kada u to uvedete podsticaj i naplatu, može se desiti da počne da se čini kao da to nije veza, već transakcija. I to se u stvari doživaljava kao udaljavanje što, ironično, čini da ljudi ređe pomažu. Spontani poklon nakon što vam je neko pomogao kako biste pokazali zahvalnost - je skroz u redu. Da se ponudite da platite drugu što vam je pomogao da se preselite nije. Ok, treće pravilo, i ovo stvarno mislim: molim vas nemojte tražiti pomoć porukom ili mejlom. Stvarno, zaista, nemojte molim vas. Mejl i poruka su bezlični. Razumem da ponekad nema alternative, ali uglavnom se dešava da volimo da tražimo pomoć preko mejla ili poruke jer nam je tako manje neprijatno. Znate šta je još manje neprijatno preko mejla i poruke? Da vam kažu „ne“. Ispostavilo se da postoji istraživanje koje potvrđuje ovo. Lični zahtevi za pomoć imaju 30 puta veće šanse za „da“ nego zahtevi upućeni mejlom. Zato kada je nešto jako važno i jako vam treba nečija pomoć, nađite vremena da je lično zatražite ili koristite svoj telefon kao telefon - (Smeh) da tražite potrebnu pomoć. Ok. Poslednje, i ovo je zapravo zaista, zaista važno i verovatno nešto što najčešće previdimo kada je u pitanju traženje pomoći: kada od nekoga tražite pomoć i oni pristanu, javite im se kasnije. Često postoji zabluda da je ono dragoceno kod pomaganja sam čin pomaganja. To nije tačno. Ono što je dragoceno kod pomaganja je saznanje da je pomoć prihvaćena, da je imala uticaj, da ste bili efektivni. Ako ne znam kako je moja pomoć uticala na vas, kako treba da se osećam zbog toga? Evo šta se desilo; bila sam profesor na univerzitetu mnogo godina, napisala sam mnoga pisma preporuke kada je ljudima trebalo za posao ili postdiplomske studije. I sa verovatno oko 95% njih ne znam šta se desilo. Kako treba da se osećam zbog vremena i truda koje sam uložila u to, kada zapravo nemam pojma da li sam vam pomogla, da li vam je to zapravo pomoglo da dobijete ono što ste želeli? U stvari, ova ideja efektivnosti delom objašnjava zašto su neke donatorske molbe tako ubedljive - jer vam omogućavaju da jasno zamislite kakav efekat će imati vaša pomoć. Uzmite npr. Donatori biraju. Odete onlajn, možete da izaberete individualnog nastavnika po imenu čijoj učionici ćete moći da pomognete tako što ćete bukvalno kupiti konkretne stvari koje su tražili, kao što su mikroskopi ili laptopovi ili fleksibilne stolice. Takva molba, zbog koje mi je tako lako da zamislim ono dobro što će moj novac uraditi, da zapravo odmah osetim efektnost u trenutku davanja. Znate šta još oni rade? Daju povratnu informaciju. Donatori zapravo dobiju pisma od dece iz učionice. Dobiju slike. Saznanje da su doprineli promeni. I ovo je nešto što bi svi trebalo da radimo u svakodnevnom životu, pogotovo ako želimo da ljudi nastave da nam pružaju pomoć dugoročno. Nađite vremena da kažete kolegi da vam je pomoć koju vam je pružio zaista pomogla da ostvarite onu veliku prodaju, ili da dobijete onaj intervju kojem ste se stvarno nadali. Nađite vremena da kažete partneru da vam je podrška koju ste dobili zaista omogućila da prođete kroz težak period. Nađite vremena da kažete osobi koja vam čuva mačke da ste presrećni što, iz nekog razloga, ovog puta mačke nisu razbile ništa dok ste bili odsutni, tako da mora da su obavili sjajan posao. Ovo je suština: znam - verujte mi, znam - da nije lako tražiti pomoć. Svi se toga po malo plašimo. Čini da se osećamo ranjivo. Realnost modernog rada i modernog života je da niko ne može sam. Niko ne uspeva u vakuumu. Više nego ikada, mi zapravo moramo da se oslanjamo na druge ljude, na njihovu podršku i saradnju, kako bismo bili uspešni. Zato, kada vam treba pomoć, tražite je naglas. I kada je tražite, uradite to tako da povećate vaše šanse da dobijete „da“ i učinite da se druga osoba oseća sjajno što vam je pomogla, jer oboje to zaslužujete. Hvala vam. (Aplauz)