WEBVTT

00:00:06.791 --> 00:00:10.801
Odrastao sam sa roditeljima koji su radili
i čiji se rasporedi često ne bi uskladili,

00:00:10.801 --> 00:00:14.911
pa smo brat i ja provodili
popodneva i duge letnje dane

00:00:14.911 --> 00:00:16.850
u kući moje babe i dede.

00:00:16.850 --> 00:00:20.950
Ovo je mesto gde biste se postarali
da stvari vratite gde im je mesto

00:00:20.950 --> 00:00:23.815
i da ne ostavljate predmete na podu.

00:00:23.815 --> 00:00:26.605
Ne zato što su baba i deda bili strogi.

00:00:26.605 --> 00:00:30.005
Moja baka, Džozi, bila je slepa.

00:00:30.005 --> 00:00:32.045
Ako bismo poremetili raspored

00:00:32.045 --> 00:00:34.525
i ne bismo vratili stvari na svoje mesto,

00:00:34.525 --> 00:00:38.145
to je moglo da izazove
zbunjenost, frustracije,

00:00:38.145 --> 00:00:40.355
pa čak i fizičke povrede.

00:00:40.355 --> 00:00:42.455
Sećam se da sam kao dete
pokušavao da shvatim

00:00:42.455 --> 00:00:46.455
kako bi bilo orijentisati se
u prostoru bez čula vida.

00:00:47.215 --> 00:00:50.145
Čvrsto bih zatvorio oči

00:00:50.145 --> 00:00:53.665
i pokušao bih da se setim kako izgleda
dnevna soba babe i dede -

00:00:53.665 --> 00:00:57.535
hodao bih sa ručicama ispruženim napred -

00:00:57.535 --> 00:01:03.145
dok ne bih naleteo na stolicu,
pa onda na lampu, pa na zid.

00:01:04.165 --> 00:01:07.608
U tom trenutku sam počeo da joj se divim.

00:01:08.618 --> 00:01:11.949
U prilikama kada bismo brat i ja
provodili čitav dan

00:01:11.949 --> 00:01:13.309
u kući kod babe i dede,

00:01:13.309 --> 00:01:15.589
doneli bismo svoje video-kasete,

00:01:15.589 --> 00:01:19.119
znate ono što je postojalo
pre DVD-a i usluga striminga.

00:01:19.119 --> 00:01:23.239
Na mnogim, ako ne i na svim tim kasetama
bili su Diznijevi filmovi -

00:01:23.239 --> 00:01:27.100
bili smo američka deca
kasnih '80-ih i ranih '90-ih.

00:01:27.100 --> 00:01:31.210
Sedeli bismo na jarko crvenom tepihu
i zurili u njihov veliki televizor

00:01:31.210 --> 00:01:33.960
smešten na još većoj vitrini.

00:01:33.960 --> 00:01:35.780
U pauzama od pripremanja obroka,

00:01:35.780 --> 00:01:39.220
baka bi došla, sela bi u naslonjaču

00:01:39.220 --> 00:01:42.590
i rekla bi: „Ispričaj mi vaše priče“,

00:01:42.590 --> 00:01:46.400
misleći pod time na akciju
koja se odvijala na ekranu.

00:01:46.400 --> 00:01:49.610
Aladin nam je bio jedan od omiljenih
u kojem smo zajedno uživali.

00:01:49.610 --> 00:01:51.680
Opisao bih pustinjski pejzaž,

00:01:51.680 --> 00:01:55.190
odeću na likovima, izraze na licima.

00:01:55.190 --> 00:01:59.240
Sećam se njenog osmeha
dok sam opisivao „vrli novi svet“

00:01:59.240 --> 00:02:02.200
i let na ćilimu kroz oblake.

00:02:02.200 --> 00:02:06.450
Želeo sam da se oseća uključeno,
da bude deo onoga što smo gledali.

00:02:06.450 --> 00:02:12.743
A te misli su bile reakcija
na moja osećanja empatije.

00:02:12.743 --> 00:02:15.813
Imao sam jedinstveno detinjstvo
u kome sam učio o empatiji

00:02:15.813 --> 00:02:17.783
kroz odnos sa svojom bakom,

00:02:17.783 --> 00:02:20.243
kroz naše gledanje Diznijevih filmova.

00:02:20.243 --> 00:02:23.943
Znam da nemaju svi takvo iskustvo.

00:02:23.943 --> 00:02:27.284
Ali verujem da je važno i ključno

00:02:27.284 --> 00:02:29.914
da našoj deci obezbedimo mogućnosti

00:02:29.914 --> 00:02:33.794
da imaju odnose koji neguju
empatijsku povezanost.

00:02:34.404 --> 00:02:38.755
Kao kratka napomena, znam da reč empatija
povlači sa sobom svoj teret.

00:02:38.755 --> 00:02:41.912
Možda se u vašim krugovima
toliko razbacuje tom rečju

00:02:41.912 --> 00:02:43.672
da vam je postalo muka od nje

00:02:43.672 --> 00:02:46.312
ili je sasvim izgubila svoje značenje.

00:02:46.312 --> 00:02:49.912
Ili ste možda čuli
da je empatija „meka veština“

00:02:49.912 --> 00:02:52.332
koju treba razmenjivati sa učenicima.

00:02:52.812 --> 00:02:56.082
Čvrsto stojim iza toga da kod nje
nema ničeg „mekog“ ili gnjecavog.

00:02:56.082 --> 00:02:59.592
Zapravo je brušenje ove veštine
od najveće važnosti

00:02:59.592 --> 00:03:02.552
dok učimo šta znači biti ljudsko biće.

00:03:02.552 --> 00:03:04.572
Ja sam nastavnik likovnog
u osnovnoj školi.

00:03:04.572 --> 00:03:07.252
Podučavam svoje đake o umetnicima, kulturi

00:03:07.252 --> 00:03:09.562
i svrsishodnom korišćenju
umetničkih materijala.

00:03:09.562 --> 00:03:12.102
Ali takođe smatram
da je moja uloga da ih uključim

00:03:12.102 --> 00:03:15.002
u razgovore o građanskom vaspitanju,

00:03:15.002 --> 00:03:16.672
a naročito o empatiji.

00:03:16.672 --> 00:03:21.242
Koliko često definišemo empatiju
našoj deci na ranim uzrastima?

00:03:21.902 --> 00:03:23.232
Razmislite o tome.

00:03:23.232 --> 00:03:25.252
Često biste upotrebili frazu

00:03:25.252 --> 00:03:27.992
„staviti se na nečije mesto“.

00:03:27.992 --> 00:03:30.012
Naravno da to funkcioniše kao metafora,

00:03:30.012 --> 00:03:33.212
ali hteo bih da uđete
u um jednog predškolca.

00:03:33.212 --> 00:03:35.272
Predškolac bi možda rekao:

00:03:35.272 --> 00:03:37.742
„Zašto se stavljam na nečije mesto?“

00:03:38.522 --> 00:03:40.352
To je za njih čudno;

00:03:40.352 --> 00:03:44.962
oni ne razumeju jezik
koji koristimo za ovu vrlo važnu temu.

00:03:44.962 --> 00:03:47.400
Čak je i pojednostavljenu definiciju poput

00:03:47.400 --> 00:03:51.010
„razumevanja i učestvovanja
u osećanjima drugih“

00:03:51.010 --> 00:03:53.990
vrlo teško internalizovati
na uzrastu od pet godina.

00:03:53.990 --> 00:03:57.850
Stoga su nužni vrlo svrsishodni razgovori

00:03:57.850 --> 00:04:02.010
o praktičnim, vidljivim ponašanjima.

00:04:02.010 --> 00:04:07.230
Kako pokazujem empatiju u učionici,
u parku prema svojim prijateljima,

00:04:07.230 --> 00:04:08.771
prema svojoj baki,

00:04:08.771 --> 00:04:10.881
prema nekome ko izgleda drugačije od mene,

00:04:10.881 --> 00:04:13.171
prema nekome ko se ponaša
drugačije od mene?

00:04:13.651 --> 00:04:17.061
Pre godinu dana sam sedeo
u školi sa svojim kolegama

00:04:17.061 --> 00:04:19.251
i razgovarali smo
o građanskom obrazovanju.

00:04:19.251 --> 00:04:22.261
Razvijali smo školski program

00:04:22.261 --> 00:04:26.238
i vrteli smo se ukrug
oko definicija i objašnjenja.

00:04:26.238 --> 00:04:30.258
A zatim je jedne letnje noći
sinulo nama koji smo bili u prostoriji -

00:04:30.258 --> 00:04:36.128
shvatili smo činjenicu
da se izvor empatije nalazi u svesnosti.

00:04:36.718 --> 00:04:41.475
„Svesnost: primećivanje onoga
što se dešava u vama i oko vas,

00:04:41.475 --> 00:04:43.533
tako da možete izabrati.“

00:04:43.533 --> 00:04:47.873
Možete imati reakciju,
empatijsku reakciju.

00:04:48.393 --> 00:04:52.759
Ali najpre moramo imati
svesnost o sebi samima.

00:04:54.189 --> 00:04:56.810
Ja sam u svojoj porodici
zadužen za kupovanje namirnica.

00:04:56.810 --> 00:04:58.930
Uzmem spisak i uživam u uzbuđenju potrage

00:04:58.930 --> 00:05:01.260
dok pokušavam da ostanem
ispod planiranog iznosa,

00:05:01.260 --> 00:05:03.121
što mi uglavnom uspeva.

00:05:03.121 --> 00:05:06.481
Jedne nedelje su me obavestili
da su nam potrebne nove salvete.

00:05:06.481 --> 00:05:09.751
Naišao sam na ove divne, ilustrovane.

00:05:09.751 --> 00:05:11.341
To su salvete za razgovor.

00:05:11.341 --> 00:05:14.291
Baš smo se zabavili sa njima
dok su svi za stolom išli redom.

00:05:14.291 --> 00:05:17.471
Svake noći bismo krenuli redom
tokom večere i odgovarali na njih,

00:05:17.471 --> 00:05:19.841
zabavili bismo se i zajedno se smejali.

00:05:19.841 --> 00:05:24.111
To me je navelo na razmišljanje
o vrlo smislenoj prilici za učenje

00:05:24.111 --> 00:05:26.739
koju sam imao sa svojom porodicom.

00:05:26.739 --> 00:05:30.789
Tako sam pomislio da često kažemo
kada govorimo o svojim osećanjima -

00:05:30.789 --> 00:05:32.619
„srećan sam“, „tužan sam“ -

00:05:32.619 --> 00:05:37.259
ali da li provodimo vreme razgovarajući
o tome zašto se tako osećamo?

00:05:37.259 --> 00:05:40.546
Tako sam razvio naviku
da pitam svoju ćerku od pet godina

00:05:40.546 --> 00:05:43.886
kako je bilo u školi na sledeći način.

00:05:43.886 --> 00:05:47.696
Kažem: „Ispričaj mi
u kom delu dana si bila ponosna.

00:05:47.696 --> 00:05:51.426
Ispričaj mi u kom delu dana
si se iznervirala.

00:05:51.426 --> 00:05:55.276
Ispričaj mi u kom delu dana
si bila baš uzbuđena.“

00:05:55.276 --> 00:05:58.796
Tokom različitih noći bih pitao
za različite emocije, različita osećanja.

00:05:58.796 --> 00:06:00.986
Omiljeno mi je:
„Ispričaj mi u kom delu dana

00:06:00.986 --> 00:06:03.166
si se toliko smejala da si pala na pod.“

00:06:04.286 --> 00:06:06.436
Takođe se postaram
da joj, kao odrasla osoba,

00:06:06.436 --> 00:06:11.866
ispričam da sam i ja tih dana
imao trenutke kada sam bio uplašen,

00:06:11.866 --> 00:06:14.114
trenutke kada sam bio ponosan

00:06:14.114 --> 00:06:17.904
i definitivno trenutke kada sam se smejao
toliko da sam pao na pod.

00:06:19.084 --> 00:06:23.201
Ali, vidite, ona brzo kapira.
Baš brzo kapira.

00:06:23.861 --> 00:06:29.002
Jednog dana sam rekao: „Ispričaj mi
u kom delu dana si bila tužna.“

00:06:29.002 --> 00:06:31.692
Rekla je: „Pa, ja nisam bila tužna,

00:06:31.692 --> 00:06:33.812
ali moja drugarica Eli je bila tužna

00:06:33.812 --> 00:06:36.792
kad nije mogla da se igra
magnetskim figurama.“

00:06:37.342 --> 00:06:41.662
Vidite, uočeno ponašanje i osećanja drugih

00:06:41.662 --> 00:06:46.213
postali su deo njenog bića
kao osobe i kao prijatelja.

00:06:46.963 --> 00:06:50.601
Sve nas to dovodi do sticanja
svesnosti o drugima.

00:06:51.781 --> 00:06:54.277
Predavao sam lekciju o arhitekturi

00:06:54.277 --> 00:06:56.537
kada je uragan Harvi pogodio Hjuston.

00:06:57.267 --> 00:06:58.897
Bilo je to pred četvrtacima,

00:06:58.897 --> 00:07:02.227
i nekoliko četvrtaka
je došlo na čas sa pitanjima

00:07:02.227 --> 00:07:04.227
o tome kako će ova prirodna katastrofa

00:07:04.227 --> 00:07:06.947
uticati na građevine u gradu.

00:07:06.947 --> 00:07:11.443
Postavljali su ta pitanja,
naveli nas na druge razgovore

00:07:11.443 --> 00:07:13.695
i uskoro smo razgovarali
o tome kako će elementi

00:07:13.695 --> 00:07:16.465
uticati na živote ljudi tamo.

00:07:16.465 --> 00:07:21.455
Uskoro se čitav razred uključio
u razgovor, a ja sam sedeo i slušao,

00:07:21.455 --> 00:07:25.756
dok sam posmatrao kako prelaze
na priču o učionici za likovno

00:07:25.756 --> 00:07:27.116
učenika u Hjustonu,

00:07:27.116 --> 00:07:31.666
gledao sam kako skoro
da vide sebe na tom mestu,

00:07:31.666 --> 00:07:36.012
da bi zatim počeli da vode razgovor o tome
šta bi se desilo sa umetničkim priborom,

00:07:36.012 --> 00:07:40.060
sa nameštajem i svim umetničkim radovima
u koje su uložili vreme.

00:07:40.950 --> 00:07:44.871
Dok sam slušao, hteo sam
da im pružim još jednu priliku,

00:07:44.871 --> 00:07:49.581
način da umetnički obrade misli
i osećanja koja su imali.

00:07:49.581 --> 00:07:52.661
Zato sam ih upoznao sa dva umetnika

00:07:52.661 --> 00:07:58.021
koji prekrivaju predmete,
prostorije i kuće tufnama.

00:07:58.891 --> 00:08:03.161
Ovi umetnici govore
o našem jedinstvu, o traumi,

00:08:03.161 --> 00:08:04.741
o zajednici.

00:08:04.741 --> 00:08:08.891
Kao rezultat, napravili smo
ovu strukturu od metar i po u obliku kuće.

00:08:09.911 --> 00:08:13.270
Ovde ima još mnogo čega
pored razigranih tufnica -

00:08:13.270 --> 00:08:16.900
svaka od tufni predstavlja
umetnički materijal

00:08:16.900 --> 00:08:20.190
koji su četvrtaci donirali
školi u Hjustonu.

00:08:21.130 --> 00:08:28.246
Vidite, to nisu bili zdravstvene zalihe
ni hrana, već umetnički pribori.

00:08:28.246 --> 00:08:30.480
To je za njih postalo vrlo stvarno.

00:08:31.190 --> 00:08:35.700
Predstava o tome da je naša prostorija,
naša učionica za likovno, bezbedno mesto

00:08:35.700 --> 00:08:40.537
na kome mogu da uče o sebi,
o zajednici, o svetu,

00:08:40.537 --> 00:08:42.063
a sve to vreme se zabavljaju.

00:08:42.063 --> 00:08:44.833
A zamisao o tome
da postoje deca u Hjustonu

00:08:44.833 --> 00:08:47.773
koja možda propuštaju takvu priliku

00:08:47.773 --> 00:08:50.383
zaista je ostavila utisak na njih.

00:08:50.383 --> 00:08:52.683
Za njih je postala stvarna.

00:08:53.343 --> 00:08:57.093
Te misli, ta osećanja empatije

00:08:57.093 --> 00:09:00.053
dovela su do praktičnog ispoljavanja...

00:09:00.963 --> 00:09:04.178
Njihova svesnost je dovela
do praktičnog ispoljavanja.

00:09:05.518 --> 00:09:10.028
Više ne sedim na podu ispred bake
dok gledam Diznijeve filmove.

00:09:10.028 --> 00:09:11.598
Ti dani su odavno prošli.

00:09:12.368 --> 00:09:17.668
Sada sedim na podu pored svoje ćerke
od pet godina, takođe po imenu Džozi.

00:09:18.398 --> 00:09:22.917
Gledamo kako Aladin i Jasmin
poleću na čarobnom ćilimu.

00:09:22.917 --> 00:09:26.066
Tu je trenutak kada se ćilim
naglo zaleti nadole,

00:09:26.066 --> 00:09:32.146
a princeza Jasmin se zgrči u strahu,
prekrivajući oči rukama.

00:09:34.476 --> 00:09:38.716
Dok ona to radi na ekranu,
isto radi i moja petogodišnja ćerka.

00:09:38.716 --> 00:09:42.712
Ona saoseća sa ovom animiranom princezom,

00:09:42.712 --> 00:09:45.692
oseća strah zajedno sa njom.

00:09:46.562 --> 00:09:52.252
Ali tada Aladin reaguje na Jasmin i kaže:

00:09:52.252 --> 00:09:57.712
„Ne smeš da zatvaraš oči“
i sklanja joj ruke sa lica,

00:09:57.712 --> 00:10:01.302
otvarajući joj oči za iskustva oko nje.

00:10:02.022 --> 00:10:07.082
I dok to radi, isto radim i ja
sa svojom petogodišnjom ćerkom.

00:10:07.082 --> 00:10:09.422
Sklanjam joj prste sa lica.

00:10:09.422 --> 00:10:14.452
Otvorimo oči naše dece
za svet koji ih okružuje

00:10:14.452 --> 00:10:20.708
da bismo ih uključili u prilike,
misli, akcije i odnose

00:10:20.708 --> 00:10:23.732
koji im omogućavaju
ne samo da „se stave na tuđe mesto“,

00:10:23.732 --> 00:10:28.302
već i da žive život u kojima više uzimaju
u obzir druge nego sebe.

00:10:28.302 --> 00:10:29.371
Hvala.