1
00:00:00,198 --> 00:00:03,563
Мислим да је звук важан део
доживљаја док користимо оловку,

2
00:00:03,588 --> 00:00:07,064
а гребање је заиста чујно.

3
00:00:07,088 --> 00:00:09,290
(Гребање)

4
00:00:10,286 --> 00:00:12,806
[Мала ствар. Велика идеја.]

5
00:00:13,985 --> 00:00:16,313
[Керолајн Вивер о оловци]

6
00:00:16,556 --> 00:00:18,926
Оловка је веома једноставан предмет.

7
00:00:18,950 --> 00:00:21,435
Направљена је од дрвета
и има слојеве боје,

8
00:00:21,459 --> 00:00:22,975
гумицу и срце,

9
00:00:22,999 --> 00:00:25,395
које се прави од графита, глине и воде.

10
00:00:25,419 --> 00:00:27,951
Да, било је потребно
стотине људи током више векова

11
00:00:27,975 --> 00:00:29,651
да се постигне овај облик.

12
00:00:29,675 --> 00:00:32,956
А баш та дуга историја сарадње

13
00:00:32,980 --> 00:00:35,638
је, за мене, оно што је чини савршеном.

14
00:00:36,075 --> 00:00:38,349
Прича о оловци започиње са графитом.

15
00:00:38,373 --> 00:00:41,290
Људи су почели да проналазе
заиста корисне примене

16
00:00:41,314 --> 00:00:42,925
ове нове супстанце.

17
00:00:42,949 --> 00:00:45,107
Секли су га на штапиће,

18
00:00:45,131 --> 00:00:47,599
увијали у врпце од овчије коже или папира

19
00:00:47,623 --> 00:00:49,617
и продавали на улицама Лондона

20
00:00:49,641 --> 00:00:51,797
да би се користио за писање или цртање,

21
00:00:51,821 --> 00:00:54,313
а пуно пута су га користили
и фармери или пастири

22
00:00:54,337 --> 00:00:55,996
за обележавање својих животиња.

23
00:00:56,020 --> 00:00:57,263
У Француској,

24
00:00:57,287 --> 00:01:01,441
Николас Жак Конте је открио
метод дробљења графита,

25
00:01:01,465 --> 00:01:04,584
а мешао га је са глином у праху
и водом да направи смесу.

26
00:01:04,608 --> 00:01:07,777
Одатле је калуп пунио пастом
и отпуштао у пећ,

27
00:01:07,801 --> 00:01:10,751
а резултат је било
заиста тврдо графитно срце

28
00:01:10,775 --> 00:01:13,894
које се није могло сломити,
које је било глатко и употребљиво -

29
00:01:13,918 --> 00:01:17,014
било је много боље од свега
што је постојало у то време,

30
00:01:17,038 --> 00:01:20,848
а до дана данашњег се овај метод
још увек користи за прављење оловака.

31
00:01:21,461 --> 00:01:24,588
У међувремену, у Америци,
у Конкорду у Масачусетсу,

32
00:01:24,612 --> 00:01:27,660
Хенри Дејвид Торо је направио
скалу за оцењивање

33
00:01:27,684 --> 00:01:29,770
различите чврстине оловака.

34
00:01:29,794 --> 00:01:31,717
Ишла је од јединице до четворке,

35
00:01:31,741 --> 00:01:35,392
при чему је двојка била
идеална чврстина за општу употребу.

36
00:01:35,416 --> 00:01:37,966
Што је оловка мекша,
има више графита у себи,

37
00:01:37,990 --> 00:01:40,355
а линија је тамнија и глађа.

38
00:01:41,495 --> 00:01:43,782
Ако је оловка тврђа,
има у себи више глине,

39
00:01:43,806 --> 00:01:45,816
а онда је лакша и финија.

40
00:01:46,607 --> 00:01:49,688
Изворно, када су оловке
прављене ручно, биле су округле.

41
00:01:49,688 --> 00:01:51,562
Није постојао лак начин да се направе,

42
00:01:51,562 --> 00:01:54,758
а Американци су ти
који су механизовали овај занат.

43
00:01:54,782 --> 00:01:56,728
Многи приписују заслуге Џозефу Диксону

44
00:01:56,752 --> 00:02:00,440
за то да је један међу првима
који је започео развој правих машина

45
00:02:00,464 --> 00:02:04,371
за ствари као што су сечење
дрвених лајсни, усецање жљебова у дрвету,

46
00:02:04,395 --> 00:02:05,604
додавање лепка на њих...

47
00:02:05,628 --> 00:02:08,439
Схватили су да је лакше и мање расипно

48
00:02:08,463 --> 00:02:10,091
направити шестоугаону оловку,

49
00:02:10,115 --> 00:02:11,973
па је то постао стандард.

50
00:02:12,558 --> 00:02:14,121
Још од првих дана оловака,

51
00:02:14,145 --> 00:02:16,210
људима се свиђало
што им могу обрисати траг.

52
00:02:17,942 --> 00:02:20,040
На почетку су се користиле мрвице хлеба

53
00:02:20,070 --> 00:02:21,627
да се обришу трагови оловке,

54
00:02:21,647 --> 00:02:23,210
а касније гума и плавац.

55
00:02:23,675 --> 00:02:26,967
Припојена гумица се јавила 1858. године,

56
00:02:26,991 --> 00:02:30,898
када је амерички књижар, Хајмен Липмен,
патентирао прву оловку

57
00:02:30,918 --> 00:02:32,354
са припојеном гумицом,

58
00:02:32,378 --> 00:02:34,940
што је потпуно променило
ситуацију са оловкама.

59
00:02:34,965 --> 00:02:38,359
Прва жута оловка била је KOH-I-NOOR 1500.

60
00:02:38,363 --> 00:02:40,168
KOH-I-NOOR 1500 је урадио луду ствар

61
00:02:40,168 --> 00:02:42,825
и премазао ову оловку
четрнаестослојном жутом фарбом,

62
00:02:42,849 --> 00:02:45,042
а њен крај умочио
у четрнаестокаратно злато.

63
00:02:45,442 --> 00:02:47,016
За свакога постоји понека оловка,

64
00:02:47,040 --> 00:02:49,447
а свака оловка има своју причу.

65
00:02:50,046 --> 00:02:54,425
„Блеквинг 602“ је позната по томе
што ју је користило пуно писаца,

66
00:02:54,449 --> 00:02:57,409
посебно Џон Стајнбек и Владимир Набоков.

67
00:02:57,433 --> 00:03:00,037
Затим имамо компанију
за производњу оловака „Диксон“.

68
00:03:00,061 --> 00:03:02,998
Они су заслужни за „Диксон Тајкондерогу“.

69
00:03:03,022 --> 00:03:04,173
Она је симбол,

70
00:03:04,197 --> 00:03:06,724
нешто на шта људи помисле
када размишљају о оловкама

71
00:03:06,748 --> 00:03:09,301
и нешто што им падне на памет
када размишљају о школи.

72
00:03:09,301 --> 00:03:11,409
Оловка је заиста ствар о којој, мислим,

73
00:03:11,433 --> 00:03:13,910
просечни корисник
никада није двапут размислио,

74
00:03:13,934 --> 00:03:16,079
о томе како се прави
или зашто се тако прави,

75
00:03:16,103 --> 00:03:18,047
јер је одувек било тако.

76
00:03:19,050 --> 00:03:21,284
Мислим да не постоји ништа
што се може учинити

77
00:03:21,308 --> 00:03:23,172
да оловка постане боља.

78
00:03:24,267 --> 00:03:25,417
Савршена је.