Ja sam umetnik i inženjer. I u poslednje vreme sam često mislila o tome kako tehnologija utiče na način na koji doživljavamo stvarnost. I to se dešava na skoro neprimetan i pažljiv način. Tehnologija je dizajnirana da oblikuje naš smisao za realnost tako što se predstavlja da je sam naš doživljaj pravog sveta. Kao rezultat toga, mi postajemo nesvesni toga da se to uopše dešava. Uzmite kao primer naočare koje ja obično nosim. One su postale redovan deo mog doživljaja okruženja. Jedva i da ih primetim, čak iako one sve vreme uokviruju stvarnost oko mene. Tehnologija o kojoj govorim je dizajnirana da uradi upravo istu stvar - da promeni način na koji vidimo i mislimo, ali na neprimetan način. Svoje naočare krećem da primećujem tek onda kada mi neka promena njima privuče pažnju, kao kada se uprljaju ili kada treba da menjam dioptriju. I tako sam se zapitala: „Šta ja, kao umetnik, mogu da stvorim a da privučem istu vrstu pažnje na načine na koje digitalni mediji - kao što su novine, društvene mreže, reklame i internet pretraživači - oblikuju našu stvarnost?“ I tako sam napravila niz perceptivnih uređaja koji bi nam pomogli da se otuđimo i zapitamo zašto vidimo svet na određeni način. Na primer, ovih dana kao da se svima javi nekakva alergijska reakcija kao odgovor na mišljenja drugačija od svojih. Možda čak i nismo svesni da nam se javlja ovakva mentalna alergija. Zbog toga sam stvorila šlem koji pretvara ovu veštačku alergiju u crvenu boju. On stimuliše ovu preosetljivost tako što čini crvene stvari većim nego što jesu kada ga nosite. Postoje dva režima: nocebo i placebo. U nocebu se stvara senzorni doživljaj hiperalergije. Kad god se vidi crvena boja, ona se proširi. Slično je kao efekat pojačavanja koji se može videti na društvenim mrežama, kao kada vidite nešto što vam smeta, obično se držite osoba sa sličnim mišljenjem, razmenjujete poruke i mimove, i postajete još više ljuti. Ponekad se nebitna diskusija toliko preuveliča i izvuče do neprepoznatljivosti. Možda i zato živimo u dobu mržnje. Placebo nam pruža veštačko rešenje za ovu alergiju. Kad god vidite crvenu boju, ona se smanji. To je lek za ublažavanje bolova, kao na društvenim mrežama. Kada se susretnete sa ljudima drugačijih mišljenja, uklonićete ih sa liste prijatelja, skroz ćete ih se rešiti sa vaše naslovne strane. Pruža nam lek za alergiju tako što je izbegava. Ali ovo namerno ignorisanje suprotstavljenih mišljenja čini ljudsko društvo potpuno izdeljenim i razdvojenim. Sprava unutar šlema preoblikuje stvarnost i projektuje se na naše oči preko sočiva kako bi stvorila uvećanu stvarnost. Izabrala sam crvenu boju zato što je žestoka i emotivna, lako je vidljiva, i od političkog je značaja. Šta ako pogledamo poslednju mapu američkih predsedničkih izbora kroz ovaj šlem? (Smeh) Vidite da nije važno da li ste demokrata ili republikanac, percepcija je svakako izmenjena. Alergija je prisutna na obe strane. Na digitalnim medijima, ono u šta gledamo svaki dan je oblikovano, ali veoma suptilno. Ukoliko ovoga nismo svesni, bićemo podložni mnogim mentalnim alergijama. Naša percepcija ne samo da je deo našeg identiteta, već je, unutar digitalnih medija, deo lanca vrednosti. Naše vidno polje je toliko prepuno informacija da je naša percepcija postala roba sa tržišnom vrednošću. Dizajnom se iskorišćavaju naše podsvesne predrasude, algoritmi daju prednost sadržajima koji potvrđuju naša mišljenja, te svaki ćošak našeg vidnog polja biva preplavljen radi prodaje reklama. Kao kada se ova crvena tačkica pojavi u vašim obaveštenjima, ona raste i širi se, i vašem mozgu deluje glomazno. Tako sam počela da smišljam načine da uprljam ili promenim dioptriju svojih naočara, te sam smislila još jedan projekat. Imajte na umu da je ovo samo ideja. Nije pravi proizvod. To je priključak za internet pretraživače koji bi nam pomogao da primetimo stvari koje bismo obično ignorisali. Isto kao šlem, ovaj priključak menja stvarnost, ali ovaj put to radi direktno unutar digitalnih medija. Otkriva nam glasove skrivene probirivanjem. Ono što bi trebalo da primećujete biće sada veće i živahnije, kao ovde, priča o rodnim predrasudama koja izranja u moru članaka o mačkama. (Smeh) Ovaj priključak može da ublaži stvari koje algoritam preuveličava. Na primer, u ovim komentarima, mnogo ljudi glasno izlažu svoja mišljenja. Priključak čini njihove komentare mnogo sitnijim. (Smeh) Sada je broj piksela koje zauzimaju na ekranu jednak njihovom doprinosu razgovoru. (Smeh) (Aplauz) Priključak takođe pokazuje tržišnu vrednost našeg vidnog polja i koliko se tačno naša percepcija iskorišćava kao roba. Nije isto što i AdBlock, jer vam za svaku reklamu koju vidite na nekoj stranici pokazuje koliko novca bi trebalo da zaradite na osnovu toga. (Smeh) Mi živimo na bojnom polju između stvarnosti i komercijalno raspodeljene stvarnosti, pa bi nova verzija ovog priključka mogla da se reši te komercijalne stvarnosti i pokaže vam stvari onakve kakve jesu. (Smeh) (Aplauz) Možete da zamislite u kojim bi sve pravcima ovo moglo da ode. Verujte mi, znam da bi bilo rizično kada bi ovo postalo pravi proizvod. Stvorila sam ovo sa najboljim namerama, kako bih osposobila našu percepciju i rešila se predrasuda. Međutim, isti pristup bi mogao da se iskoristi sa lošim namerama, kao na primer, teranje stanovništa da instalira dati priključak radi kontrole javnog mnjenja. Teško je napraviti ga pravednim i ličnim, a da se ne pretvori u samo još jedan sloj medijacije. Dakle, šta sve ovo znači za nas? Čak iako je tehnologija ta koja stvara ovu izolaciju, možemo da je iskoristimo kako bismo ponovo povezali svet tako što ćemo da prevaziđemo postojeći model. Istražujući način na koji uzajamno delujemo na tehnologiju, možemo da se oslobodimo našeg redovnog, skoro mašinskog, ponašanja i da konačno nađemo zajednički jezik. Tehnologija nije nikada nepristrasna. Ona nam obezbeđuje kontekst i oblikuje stvarnost. Ona je deo problema, i deo rešenja. Pomoću nje možemo otkriti slepe tačke, ponovo obučiti svoju percepciju, i stoga, izabrati način na koji vidimo jedni druge. Hvala. (Aplauz)