Ja sam umetnik i inženjer.
I u poslednje vreme sam često
mislila o tome kako tehnologija utiče
na način na koji doživljavamo stvarnost.
I to se dešava na skoro
neprimetan i pažljiv način.
Tehnologija je dizajnirana da oblikuje
naš smisao za realnost
tako što se predstavlja da je sam
naš doživljaj pravog sveta.
Kao rezultat toga, mi postajemo nesvesni
toga da se to uopše dešava.
Uzmite kao primer naočare
koje ja obično nosim.
One su postale redovan deo
mog doživljaja okruženja.
Jedva i da ih primetim,
čak iako one sve vreme
uokviruju stvarnost oko mene.
Tehnologija o kojoj govorim je dizajnirana
da uradi upravo istu stvar -
da promeni način na koji vidimo i mislimo,
ali na neprimetan način.
Svoje naočare krećem
da primećujem tek onda
kada mi neka promena njima privuče pažnju,
kao kada se uprljaju
ili kada treba da menjam dioptriju.
I tako sam se zapitala: „Šta ja,
kao umetnik, mogu da stvorim
a da privučem istu vrstu pažnje
na načine na koje digitalni mediji -
kao što su novine, društvene mreže,
reklame i internet pretraživači -
oblikuju našu stvarnost?“
I tako sam napravila niz
perceptivnih uređaja
koji bi nam pomogli
da se otuđimo i zapitamo
zašto vidimo svet na određeni način.
Na primer, ovih dana kao da se svima javi
nekakva alergijska reakcija kao odgovor
na mišljenja drugačija od svojih.
Možda čak i nismo svesni da nam
se javlja ovakva mentalna alergija.
Zbog toga sam stvorila šlem koji pretvara
ovu veštačku alergiju u crvenu boju.
On stimuliše ovu preosetljivost tako što
čini crvene stvari većim nego što jesu
kada ga nosite.
Postoje dva režima: nocebo i placebo.
U nocebu se stvara senzorni
doživljaj hiperalergije.
Kad god se vidi crvena
boja, ona se proširi.
Slično je kao efekat pojačavanja
koji se može videti na društvenim mrežama,
kao kada vidite nešto što vam smeta,
obično se držite osoba
sa sličnim mišljenjem,
razmenjujete poruke i mimove,
i postajete još više ljuti.
Ponekad se nebitna
diskusija toliko preuveliča
i izvuče do neprepoznatljivosti.
Možda i zato živimo u dobu mržnje.
Placebo nam pruža
veštačko rešenje za ovu alergiju.
Kad god vidite crvenu boju, ona se smanji.
To je lek za ublažavanje bolova,
kao na društvenim mrežama.
Kada se susretnete sa ljudima
drugačijih mišljenja,
uklonićete ih sa liste prijatelja,
skroz ćete ih se rešiti
sa vaše naslovne strane.
Pruža nam lek za alergiju
tako što je izbegava.
Ali ovo namerno ignorisanje
suprotstavljenih mišljenja
čini ljudsko društvo potpuno
izdeljenim i razdvojenim.
Sprava unutar šlema preoblikuje stvarnost
i projektuje se na naše oči preko sočiva
kako bi stvorila uvećanu stvarnost.
Izabrala sam crvenu boju
zato što je žestoka i emotivna,
lako je vidljiva,
i od političkog je značaja.
Šta ako pogledamo
poslednju mapu američkih
predsedničkih izbora
kroz ovaj šlem?
(Smeh)
Vidite da nije važno da li ste
demokrata ili republikanac,
percepcija je svakako izmenjena.
Alergija je prisutna na obe strane.
Na digitalnim medijima,
ono u šta gledamo svaki dan je oblikovano,
ali veoma suptilno.
Ukoliko ovoga nismo svesni,
bićemo podložni mnogim
mentalnim alergijama.
Naša percepcija ne samo
da je deo našeg identiteta,
već je, unutar digitalnih medija,
deo lanca vrednosti.
Naše vidno polje je toliko
prepuno informacija
da je naša percepcija postala
roba sa tržišnom vrednošću.
Dizajnom se iskorišćavaju naše
podsvesne predrasude,
algoritmi daju prednost sadržajima
koji potvrđuju naša mišljenja,
te svaki ćošak našeg
vidnog polja biva preplavljen
radi prodaje reklama.
Kao kada se ova crvena tačkica
pojavi u vašim obaveštenjima,
ona raste i širi se, i vašem
mozgu deluje glomazno.
Tako sam počela da smišljam
načine da uprljam
ili promenim dioptriju svojih naočara,
te sam smislila još jedan projekat.
Imajte na umu da je ovo samo
ideja. Nije pravi proizvod.
To je priključak za internet pretraživače
koji bi nam pomogao da primetimo
stvari koje bismo obično ignorisali.
Isto kao šlem, ovaj priključak
menja stvarnost,
ali ovaj put to radi direktno
unutar digitalnih medija.
Otkriva nam glasove
skrivene probirivanjem.
Ono što bi trebalo da primećujete
biće sada veće i živahnije,
kao ovde, priča o rodnim predrasudama
koja izranja u moru članaka o mačkama.
(Smeh)
Ovaj priključak može da ublaži stvari
koje algoritam preuveličava.
Na primer, u ovim komentarima,
mnogo ljudi glasno izlažu svoja mišljenja.
Priključak čini njihove
komentare mnogo sitnijim.
(Smeh)
Sada je broj piksela
koje zauzimaju na ekranu
jednak njihovom doprinosu razgovoru.
(Smeh)
(Aplauz)
Priključak takođe pokazuje
tržišnu vrednost našeg vidnog polja
i koliko se tačno naša percepcija
iskorišćava kao roba.
Nije isto što i AdBlock,
jer vam za svaku reklamu
koju vidite na nekoj stranici
pokazuje koliko novca bi trebalo
da zaradite na osnovu toga.
(Smeh)
Mi živimo na bojnom polju
između stvarnosti
i komercijalno raspodeljene stvarnosti,
pa bi nova verzija ovog priključka mogla
da se reši te komercijalne stvarnosti
i pokaže vam stvari onakve kakve jesu.
(Smeh)
(Aplauz)
Možete da zamislite u kojim bi sve
pravcima ovo moglo da ode.
Verujte mi, znam da bi bilo rizično
kada bi ovo postalo pravi proizvod.
Stvorila sam ovo sa najboljim namerama,
kako bih osposobila našu percepciju
i rešila se predrasuda.
Međutim, isti pristup bi mogao
da se iskoristi sa lošim namerama,
kao na primer, teranje stanovništa
da instalira dati priključak
radi kontrole javnog mnjenja.
Teško je napraviti ga pravednim i ličnim,
a da se ne pretvori u samo
još jedan sloj medijacije.
Dakle, šta sve ovo znači za nas?
Čak iako je tehnologija
ta koja stvara ovu izolaciju,
možemo da je iskoristimo
kako bismo ponovo povezali svet
tako što ćemo da
prevaziđemo postojeći model.
Istražujući način na koji uzajamno
delujemo na tehnologiju,
možemo da se oslobodimo našeg
redovnog, skoro mašinskog, ponašanja
i da konačno nađemo zajednički jezik.
Tehnologija nije nikada nepristrasna.
Ona nam obezbeđuje kontekst
i oblikuje stvarnost.
Ona je deo problema, i deo rešenja.
Pomoću nje možemo otkriti slepe tačke,
ponovo obučiti svoju percepciju,
i stoga, izabrati način
na koji vidimo jedni druge.
Hvala.
(Aplauz)