(Muzika na violončelu)

(Muzika se završava)

Tokom leta avionom ovamo,

prisetio sam se moje majke.

Samouki sam čelista,
nikada nisam išao na časove.

Studirao sam kontrabas,

ali sam samo uzeo čelo u ruke
i počeo da sviram, jer to volim.

Ali moja mama je bila moja inspiracija.

Nisam shvatio da mi je ona inspiracija,

jer je ona svoju diplomu
stekla putem dopisnog kursa,

Muzičke škole SAD-a.

Dok je odgajala dvoje dece,

dobijala je jednom nedeljno
lekciju u poštansko sanduče

i vežbala.

A nakon nekoliko godina, 
priredila je recital.

Ovog meseca ću napuniti 50 godina, 
a trebalo mi je toliko vremena da shvatim

kolika mi je ona inspiracija bila.

Nastaviću... Da, hvala, mama.

(Aplauz)

Ona takođe spada
u najizuzetnije ljude koje znam,

pored toga što je odličan muzičar.

Želim da odsviram nešto za mamu 
i takođe za vaše mame, zapravo.

(Muzika na violončelu)

(Muzika se završava)

Znate kako, kad god čujete čelo,
ova melodija vam padne na pamet.

(Svira Bahovu svitu za čelo br.1)

Neću vam danas to svirati.

(Smeh i aplauz)

(Zvuk bubnja)

(Violončelo)

Hej!

(Prethodno proizvedeni zvuci
se ponavljaju)

(Muzika violončela i usnimljeni zvuci)

(Muzika se završava)

(Aplauz i ovacije)