"Lepota je prokletstvo", mislila je Psiha dok je gledala preko ivice stene gde ju je otac ostavio. Rođena je toliko potpuno fizički savršena da su je obožavali kao novo otelotvorenje boginje ljubavi, Venus. Ali ljudski ljubavnici iz stvarnog života su bili suviše zastrašeni da joj priđu. Kad je njen otac zatražio savet od Apolonovog proročišta, boga svetlosti, razuma i proroštva. Rečeno mu je da napusti kćerku na litici gde će da se uda za okrutno i divlje, zmijoliko, krilato zlo. Sama na litici, Psiha je osetila zapadni vetar zefir kako je nežno podiže u vazduh. Spustio je blizu palate. "Kod kuće si", čula je nevidljivi glas kako kaže. "Tvoj muž te čeka u ložnici, ako se usuđuješ da ga upoznaš." Psiha je sebi rekla da je dovoljno hrabra. Soba je bila toliko mračna da nije mogla da vidi svog muža. Ali uopšte se nije činio zmijolikim. Koža mu je bila meka, a glas i maniri su mu bili nežni. Upitala ga je ko je on, ali joj je rekao da je to jedino pitanje na koje nikad neće odgovoriti. Ako ga voli, ne mora da zna. Njegove posete su se nastavile iz noći u noć. Nije trebalo dugo da Psiha zatrudni. Radovala se, ali je bila i u sukobu sa sobom. Kako može da podiže bebu sa čovekom koga nikad nije videla? Te noći, Psiha je prišla svom usnulom mužu, držeći uljanu lampu. Otkrila je da je on bog Kupidon, koji je slao bogovima i ljudima žudnju prema drugima vrhom svoje strele. Psiha je ispustila lampu, opekavši Kupidona vrelim uljem. Rekao je da je zaljubljen u Psihu otkad je njegova ljubomorna majka Venus zatražila od njega da osramoti mladu ženu tako što će je pogoditi strelom. Međutim, opčinjen Psihinom lepotom, Kupidon je strelu iskoristio na sebi. Nije verovao, pak, da bogovi i ljudi mogu da vole kao da su jednaki. Sad kad je znala njegov stvarni oblik, njihove nade za sreću su bile smrvljene, te je on odleteo. Psiha je ostala u očaju sve dok se nevidljivi glas nije vratio i rekao joj da je uistinu moguće da ona i Kupidon vole jedno drugo kao da su ravnopravni. Ohrabrena, zaputila se da ga nađe. Ali Psihu je presrela Venus i rekla da se ona i Kupidon jedino mogu venčati, ako završi niz nemogućih poduhvata. Prvo je Psihi rečeno da razvrsta ogromnu, neurednu hrpu semenja za jednu noć. Baš kad je napuštala nada, kolonija mrava se sažalila na nju i pomogla joj u poslu. Uspešno završivši prvu prepreku, Psiha je potom morala da donese Venus runo zlatne ovce, koja je imala reputaciju da kida utrobe zabludelim avanturistima, ali rečni bog joj je pokazao kako da sakupi runo koje se ovci uplitalo po trnju, i uspela je. Na kraju je Psiha morala da putuje u Podzemlje i da ubedi Prozerpinu, kraljicu mrtvih, da stavi kap svoje lepote u kutiju za Venus. Opet je Psihi u pomoć došao nevidljivi glas. Rekao joj je da ponese ječmene kolače za Kerbera, psa čuvara Podzemlja, kao i zlatnike da plati lađaru Haronu da je preveze preko reke Stiks. Kada je završila treći, i poslednji, poduhvat, Psiha se vratila u zemlju živih. Baš ispred Venusine palate, otvorila je kutiju Prozerpinine lepote, nadajući se da će malo sačuvati za sebe. Ali kutija je bila ispunjena snom, a ne lepotom i Psiha se srušila na putu. Kupidon, već oporavljen od rana, odleteo je do svoje uspavane mlade. Rekao joj je da je pogrešio i bio budalast. Njena neustrašivost pred nepoznatim je dokazala da je ona više nego ravnopravna s njim. Kupidon joj je dao ambroziju, nektar bogova, učinivši je tako besmrtnom. Nedugo potom, Psiha im je rodila kćerku. Nazvali su je Užitak, a ona, Kupidon i Psiha, čije ime znači duša, od tad komplikuju ljudske živote.