Здраво, ја сам Френк

и ја скупљам тајне.

Све је почело лудом идејом

у новембру 2004.

Одштампао сам 3000 адресираних разгледница,

као што је ова.

С једне стране су биле празне,

а са друге стране

сам навео нека лака упутства.

Замолио сам људе да анонимно поделе

неку тајну коју никоме раније нису открили.

Разгледнице сам насумично поделио

на улицама Вашингтона,

не знајући шта да очекујем.

Ускоро је идеја почела вирално да се шири.

Људи су почели сами да купују разгледнице

и да праве своје разгледнице.

У своје кућно сандуче 
сам почео да добијам тајне,

не само са поштанским жигом из Вашингтона,

него и из Тексаса, Калифорније,

Ванкувера, Новог Зеланда, Ирака.

Ускоро моја луда идеја није деловала тако лудо.

PostSecret.com је најпосећенији

блог без реклама на свету.

Ово је моја данашња колекција разгледница.

Можете видети моју жену

која се бори да сложи цигле разгледница

на пирамиду од више од пола милиона тајни.

Сада бих волео да

са вама поделим неколико посебних тајни

из те колекције,

почињући са овом.

"Као клинац сам нашао ове маркице

и чекао сам цео живот

да имам некоме да их пошаљем.

Никад нисам имао коме."

Тајне могу доћи у многим облицима.

Могу бити шокантне,

блесаве или са душом.

Могу нас повезати са најдубљим осећањима

или са људима које никад нећемо срести.

(смех)

Можда је неко од вас послао ову.

Не знам.

Ова на одличан начин показује

како су људи креативни

када ми праве и шаљу разгледнице.

Ова је очигледно направљена од половине чаше из Старбакса,

са маркицом и мојом адресом на другој страни.

"Драга биолошка мајко, имам дивне родитеље.

Пронашао сам љубав. Срећан сам."

Тајне нас могу подсетити на бројне људске драме,

на слабости и хероизам,

који се дешавају

у животима људи око нас,

чак и сада.

"Сви који су ме знали пре 11. септембра

верују да сам мртав."

"Некада сам радила са гомилом уштогљених религиозних људи,

па понекад нисам носила гаћице

а у себи сам се смејала."

(смех)

Ова следећа захтева мало објашњења пре него што је поделим са вама.

Волим да говорим на факултетима

и да са студентима делим тајне и приче.

Понекад после тога останем

и потписујем књиге и сликам се с њима.

Следећа разгледница је направљена

од једне такве фотографије.

Поменућу и то да сам, као и данас,

на том догађају

носио бежични микрофон.

"Микрофон ти није био искључен током пробе.

Сви смо чули како пишкиш."

(смех)

Био је то блам,

док нисам схватио да је могло бити горе.

Да. Знате шта мислим.

(смех)

"У овој коверти налазе се

остаци исцепаног

опроштајног писма које нисам искористила.

Осећам се као најсрећнија особа на планети (сада)".

"Један од ових мушкараца је отац мог сина.

Много ми плаћа да чувам ту тајну."

(смех)

"Те суботе, кад си се питала где сам,

па, ја сам ти куповао прстен.

Он је баш сад у мом џепу."

Ова разгледница је постављена на блог

пре две године на Дан заљубљених.

Била је на дну, последња тајна у дугачком реду.

И није стајала више од пар сати,

кад сам примио усхићен мејл

од момка који је послао разгледницу.

Рекао је: "Френк, морам с тобом да поделим

причу која ми се управо десила."

Рекао је да му колена клецају.

"Три године, моја девојка и ја

имамо ритуал недељом ујутру,

када посећујемо твој блог заједно

и наглас читамо тајне.

Ја читам неке њој, она чита мени.

То нас је стварно зближило

током година.

И када сам открио

да си поставио

моју просидбу изненађења на само дно,

нисам знао за себе.

Покушао сам да глумим смиреност, да не одам ништа.

И као и сваке недеље,

почели смо наглас да читамо тајне једно другом.

Али овог пута јој је требала вечност

да прочита сваку."

Али коначно је прочитала.

Стигла је до последње тајне, до његове просидбе.

Он каже: "Прочитала ју је једном, а онда још једном."

А онда се окренула ка њему и питала:

"Је л' то наша мачка?"

(смех)

И када га је угледала,

био је на колену, са прстеном у руци.

Питао ју је, рекла је да. Био је то веома срећан крај.

Одговорио сам му и замолио га

да пошаље слику или нешто,

што могу да поделим са целом PostSecret заједницом

и свима испричам њихов бајковит крај.

Послао ми је ову слику.

(смех)

"Пронашао сам твој апарат у Лулапалузи летос.

Коначно сам развио слике

и волео бих да ти их дам."

Ова слика се никада није вратила

онима који су је изгубили,

али је ова тајна утицала на многе,

почевши од једног студента у Канади,

по имену Мети.

Он је био инспирисан овом тајном

и основао свој сајт

који се зове IFoundYourCamera (пронашао сам твој апарат).

Он позива људе

да му шаљу дигиталне апарате које пронађу,

изгубљене меморијске картице,

са непознатим сликама.

Мети скида фотке са апарата

и сваке недеље их поставља на сајт.

Људи посећују да виде

да ли препознају слику коју су изгубили

или помогну некоме да им се врате фотке

за којима можда очајнички трагају.

Ова ми је омиљена.

(смех)

Мети је пронашао генијалан начин

да искористи љубазност непознатих људи.

Можда делује као једноставна идеја, што и јесте,

али утицај који може имати на животе је огроман.

Мети је поделио са мном

један емотивни мејл који је примио

од мајке са те слике.

"То смо ја, мој муж и син.

Остало су слике моје веома болесне баке.

Хвала ти за твој сајт.

Ове слике ми значе више него што знаш.

Рођење мог сина је ту забележено.

Сутра пуни четири године."

Свака слика коју ту видите,

као и хиљаде других,

враћене су онима који су их изгубили -

понекад су прешле океане,

понекад и језичке баријере.

Ово је последња разгледница коју ћу поделити с вама данас.

"Када људи које волим

остављају поруке на мојој говорној секретарици,

ја их увек сачувам у случају да умру следећег дана

и да немам другог начина

да поново чујем њихов глас."

Када сам поставио ову тајну,

десетине људи

је послало говорне поруке са својих телефона,

понекад неке које су годинама чували,

поруке од породице или пријатеља

који су умрли.

Рекли су да чување и дељење

тих гласова помаже

да одрже дух вољених особа живим.

Једна млада девојка

послала је последњу поруку

коју је добила од своје баке.

Тајне могу имати разне облике.

Могу бити шокантне или смешне

или пуне душе.

Могу нас повезати са дубоким осећањима

или људима које више никад нећемо срести.

Говорна пошта: Прва сачувана говорна порука.

Бака: ♫ Данас нам је диван дан ♫

♫ диван дан ♫

♫ диван дан ♫

♫ теби је рођендан ♫

♫ рођендан ♫

♫ рођендан ♫

Данас пуниш 21.

Нека ти је срећан рођендан, волим те.

Чујемо се касније."

ФВ: Хвала вам.

(аплауз)

Хвала.

(аплауз)

Џун Коен: Френк, то је било дивно,

веома дирљиво.

Да ли си некад сам себи послао разгледницу?

Да ли си послао тајну на PostSecret?

ФВ: Имам по једну своју тајну у свакој књизи.

Мислим да је један од разлога што сам ово почео,

иако тада нисам то знао,

било то што сам се борио са својим тајнама.

И кроз групни напор,

кроз доброту коју су странци показивали,

да могу да откријем делове

своје прошлости који ми нису давали мира.

ЏК: Да ли је ико икада открио

које су твоје тајне у књизи?

Да ли је неко у твом животу сазнао?

ФВ: Понекад то откријем, да.

(смех)

(аплауз)