WEBVTT

00:00:14.216 --> 00:00:15.704
Kada pomislimo na učenje,

00:00:15.704 --> 00:00:18.505
često zamišljamo učenike u učionici
ili sali za predavanja,

00:00:18.505 --> 00:00:20.183
sa otvorenim knjigama na stolovima,

00:00:20.183 --> 00:00:22.251
kako pažljivo slušaju
učitelja ili profesora

00:00:22.251 --> 00:00:23.599
na čelu prostorije.

00:00:23.599 --> 00:00:26.511
Međutim, u psihologiji
učenje označava nešto drugo.

00:00:26.511 --> 00:00:30.152
Za psihologe, učenje je
dugotrajna promena ponašanja

00:00:30.152 --> 00:00:32.283
zasnovana na iskustvu.

00:00:32.283 --> 00:00:34.379
Dve glavne vrste učenja zovu se

00:00:34.379 --> 00:00:36.021
klasično uslovljavanje

00:00:36.021 --> 00:00:39.066
i operantno
ili instrumentalno uslovljavanje.

00:00:39.066 --> 00:00:41.969
Hajde da prvo govorimo
o klasičnom uslovljavanju.

00:00:41.969 --> 00:00:45.505
Tokom 1890-ih, ruski fiziolog
po imenu Ivan Pavlov

00:00:45.505 --> 00:00:48.404
sproveo je poznate eksperimente na psima.

00:00:48.404 --> 00:00:49.736
Pokazao je psima hranu

00:00:49.736 --> 00:00:51.780
i istovremeno zazvonio zvonom.

00:00:51.780 --> 00:00:55.290
Posle nekog vremena,
psi bi povezali zvono sa hranom.

00:00:55.290 --> 00:00:56.942
Naučili bi da će, kada čuju zvono,

00:00:56.942 --> 00:00:58.420
biti nahranjeni.

00:00:58.420 --> 00:01:00.454
Na kraju je samo zvonjenje zvona

00:01:00.454 --> 00:01:01.915
činilo da psi luče pljuvačku.

00:01:01.915 --> 00:01:05.461
Naučili su da očekuju hranu na zvuk zvona.

00:01:05.461 --> 00:01:07.564
Vidite, u normalnim okolostima,

00:01:07.564 --> 00:01:11.015
prizor hrane i njen miris
dovode do toga da pas luči pljuvačku.

00:01:11.015 --> 00:01:13.565
Hranu nazivamo bezuslovnim stimulusom,

00:01:13.565 --> 00:01:17.564
a lučenje pljuvačke nazivamo
bezuslovnim odgovorom.

00:01:17.564 --> 00:01:21.032
Niko ne trenira psa
da luči pljuvačku nad šniclom.

00:01:21.032 --> 00:01:24.313
Međutim, kada uparimo bezuslovni stimulus
kao što je hrana,

00:01:24.313 --> 00:01:26.634
sa nečim što je prethodno bilo neutralno,

00:01:26.634 --> 00:01:28.202
kao što je zvuk zvona,

00:01:28.202 --> 00:01:31.458
taj neutralni stimulus postaje
uslovni stimulus.

00:01:31.458 --> 00:01:35.086
I tako je otkriveno
klasično uslovljavanje.

00:01:35.086 --> 00:01:37.463
Vidimo kako to funkcioniše sa životinjama,

00:01:37.463 --> 00:01:39.588
ali kako funkcioniše sa ljudima?

00:01:39.588 --> 00:01:41.405
Na potpuno isti način.

00:01:41.405 --> 00:01:44.811
Recimo da jednog dana
idete kod lekara na vakcinu.

00:01:44.811 --> 00:01:47.766
Ona kaže: "Ne brinite,
neće uopšte boleti."

00:01:47.766 --> 00:01:51.935
I onda vam da najbolniju vakcinu do tada.

00:01:51.935 --> 00:01:54.856
Nekoliko nedelja kasnije
idete kod zubara na pregled.

00:01:54.856 --> 00:01:56.708
On krene da vam stavi ogledalce u usta

00:01:56.708 --> 00:01:58.009
da vam pregleda zube,

00:01:58.009 --> 00:02:01.324
i kaže: "Ne brinite,
ovo uopšte neće boleti."

00:02:01.324 --> 00:02:03.567
Iako znate da ogledalo neće boleti,

00:02:03.567 --> 00:02:04.835
vi skočite sa stolice

00:02:04.835 --> 00:02:06.924
i vrišteći pobegnete iz prostorije.

00:02:06.924 --> 00:02:08.604
Kada ste išli na vakcinu,

00:02:08.604 --> 00:02:10.852
reči "Ovo neće nimalo boleti"

00:02:10.852 --> 00:02:12.467
su postale uslovni stimulus

00:02:12.467 --> 00:02:14.628
kada su povezane sa bolom vakcine,

00:02:14.628 --> 00:02:16.637
bezuslovnim stimulusom,

00:02:16.637 --> 00:02:18.798
koji je praćen vašim uslovnim odgovorom

00:02:18.798 --> 00:02:21.270
da pobegnete što dalje odatle.

00:02:21.270 --> 00:02:24.008
Klasično uslovljavanje na delu.

00:02:24.008 --> 00:02:26.457
Operantno uslovljavanje
objašnjava kako posledice

00:02:26.457 --> 00:02:29.142
dovode do promena u voljnom ponašanju.

00:02:29.142 --> 00:02:31.478
Kako ono funkcioniše?

00:02:31.478 --> 00:02:34.560
U operantnom uslovljavanju
postoje dve glavne komponente:

00:02:34.560 --> 00:02:36.989
nagrada i kazna.

00:02:36.989 --> 00:02:38.777
Nagrade čine verovatnijim

00:02:38.777 --> 00:02:40.525
da ćete nešto ponovo uraditi,

00:02:40.525 --> 00:02:42.708
dok kazne to čine manje verovatnim.

00:02:42.708 --> 00:02:45.869
Nagrade i kazne mogu biti
pozitivne i negativne,

00:02:45.869 --> 00:02:48.134
ali to ne znači dobre i loše.

00:02:48.134 --> 00:02:50.490
Pozitivno znači dodavanje stimulusa,

00:02:50.490 --> 00:02:52.951
kao dobijanje dezerta kad pojedete povrće,

00:02:52.951 --> 00:02:55.264
a negativno znači otklanjanje stimulusa,

00:02:55.264 --> 00:02:56.965
kao što je veče oslobođeno domaćeg,

00:02:56.965 --> 00:02:59.469
jer ste dobro prošli na ispitu.

00:02:59.469 --> 00:03:02.176
Pogledajmo primer
operantnog uslovljavanja.

00:03:02.176 --> 00:03:03.995
Posle večere sa porodicom,

00:03:03.995 --> 00:03:06.522
očistite sto i operete sudove.

00:03:06.522 --> 00:03:08.724
Kada završite, mama vas zagrli

00:03:08.724 --> 00:03:11.108
i kaže: "Hvala što si mi pomogao."

00:03:11.108 --> 00:03:13.267
U ovoj situaciji, odgovor vaše mame

00:03:13.267 --> 00:03:15.896
je pozitivna nagrada ako je verovatnije

00:03:15.896 --> 00:03:18.309
da ćete na taj način ponoviti
operantni odgovor,

00:03:18.309 --> 00:03:20.611
tj. raspremanje stola i pranje sudova.

00:03:20.611 --> 00:03:24.038
Operantno uslovljavanje
se nalazi svuda oko nas.

00:03:24.038 --> 00:03:25.803
Ne postoji mnogo stvari koje radimo,

00:03:25.803 --> 00:03:27.473
a koje nisu u nekom trenutku

00:03:27.473 --> 00:03:29.478
bile pod uticajem
operantnog uslovljavanja.

00:03:29.488 --> 00:03:31.080
Ovo uslovljavanje čak vidimo

00:03:31.080 --> 00:03:34.121
i u nekim neobičnim situacijama.

00:03:34.121 --> 00:03:36.461
Jedna grupa naučnika pokazala je moć

00:03:36.461 --> 00:03:37.781
operantnog uslovljavanja

00:03:37.781 --> 00:03:40.390
učeći golubove da budu
umetnički kritičari.

00:03:40.390 --> 00:03:42.725
Koristeći hranu kao pozitivnu nagradu,

00:03:42.725 --> 00:03:44.142
naučnici su naučili golubove

00:03:44.142 --> 00:03:46.392
da izaberu slike Monea,

00:03:46.392 --> 00:03:48.388
a ne Pikasa.

00:03:48.388 --> 00:03:50.644
Kada su pokazali dela drugih umetnika,

00:03:50.644 --> 00:03:53.226
naučnici su posmatrali
generalizaciju stimulusa

00:03:53.226 --> 00:03:55.229
dok su golubovi birali impresioniste

00:03:55.229 --> 00:03:56.754
radije nego kubiste.

00:03:56.754 --> 00:03:58.609
Možda će uskoro usloviti golubove

00:03:58.609 --> 00:04:00.535
da slikaju sopstvena remek dela.