0:00:02.760,0:00:08.500
Internet | Žice, kablovi i Wi-Fi.

0:00:08.500,0:00:13.180
Zovem se Tes Vinlok, i ja sam [br]softverski inženjer i radim za Google.

0:00:13.180,0:00:17.740
Imam pitanje: Kako slika, tekstualna por-[br]uka ili e-pošta stigne sa jednog uređaja

0:00:17.740,0:00:25.050
na drugi? Nije magija, već INTRENET. Opipljiv, [br]fizički sistem napravljen za razmenu informacija.

0:00:25.050,0:00:29.720
Internet je kao neka pošta, [br]samo što su stvari koje se šalju

0:00:29.720,0:00:36.210
malo drugačije. Umesto kutija i koverata [br]internetom se prenose BINARNE informacije.

0:00:36.210,0:00:40.750
Informacije su sastavljene od bitova. Bit[br]možemo opisati kao neki par suprotnosti:

0:00:40.750,0:00:49.330
uključeno ili isključeno, da ili ne. Obično koristimo [br]1 za uključeno a 0 za isključeno. Pošto bit ima dva

0:00:49.330,0:00:56.150
moguća stanja zovemo ga binarni kod. 8 [br]bitova čine 1 bajt. 1000 bajtova

0:00:56.150,0:01:01.700
čine kilobajt. 1000 kilobajta je megabajt.[br]Za kod jedne pesme obično je potrebno

0:01:01.700,0:01:07.940
ok 3-4MB. Nebitno da li se radi o slici,[br]videu ili pesmi, sve na Internetu

0:01:07.940,0:01:12.860
se predstavlja i šalje u bitovima.[br]Od njih se grade informacije.

0:01:12.860,0:01:16.820
Ali ne šaljemo bukvalno jedinice i nule[br]sa jednog na grugo mesto,

0:01:16.820,0:01:22.200
ili od jedne osobe do druge. Šta je onda[br]to što se zapravo šalje kroz žice

0:01:22.200,0:01:26.740
ili kroz vazduh? Pogledajmo mali primer[br]kako ljudi mogu fizički da pošalju

0:01:26.740,0:01:30.750
jedan bit informacije sa jednog mesta[br]na drugo. Recimo da

0:01:30.750,0:01:36.590
upalimo svetlo za 1 i gasimo ga[br]za 0. Ili koristimo neki zvuk ili nešto

0:01:36.590,0:01:42.000
drugo slično Morzeovom kodu. Ove metode[br]rade ali su spore, sklone greškama,

0:01:42.000,0:01:46.610
i potpuno zavisne od ljudi. Nama zapravo [br]treba mašina. Vremenom smo napravili

0:01:46.610,0:01:51.210
razne načine za slanje binarne [br]informacije putem raznih uređaja.

0:01:51.210,0:02:00.320
Danas, šaljemo bitove kao električne[br]signale, svetlo i radio talase. Da pošaljemo

0:02:00.320,0:02:04.799
električni signal zamislimo dve sijalice[br]povezane bakarnim kablom. Ako neko

0:02:04.799,0:02:09.280
pusti struju sijalica se pali. Bez struje[br]nema svetla. Ako se

0:02:09.280,0:02:14.139
obe osobe dogovore da upaljeno svetlo[br]znači 1 a ugašeno 0, onda dobijamo

0:02:14.139,0:02:19.599
sistem za slanje bitova od jedne osobe[br]do druge pomoću struje. Ali, javlja se

0:02:19.599,0:02:24.999
mali problem, ako treba da pošaljemo nulu[br]pet puta za redom, kako

0:02:24.999,0:02:29.989
to da uradimo tako da obe osobe mogu [br]da prebroje broj nula?

0:02:29.989,0:02:34.599
Pa, rešenje je da uvedemo sat ili tajmer.[br]Ljudi se mogu dogovoriti da pošiljalac

0:02:34.600,0:02:38.769
šalje 1 bit u sekundi, a primalac će [br]sesti i zapisati dešavanja u

0:02:38.769,0:02:43.980
svakoj sekundi. Da bi poslali 5 nula za [br]redom, samo ugasimo svetlo,

0:02:43.980,0:02:48.200
sačekamo 5 sekundi, a osoba na drugoj[br]strani će zapisati svih 5 sekundi.

0:02:48.200,0:02:53.909
Za 5 jedinica, upalimo svetlo, čekamo 5[br]sekundi, i zapišemo svaku sekundu.

0:02:53.909,0:02:57.629
Naravno, mi bi voleli da šaljemo signale[br]brže od jednog bita u sekundi, pa moramo

0:02:57.629,0:03:04.260
povećati bandwidth - maksimalan protok[br]uređaja. Bandwidth se meri bitrate-om,

0:03:04.260,0:03:08.840
što je broj bitova koji se mogu poslati u[br]nekom vremenskom intervalu, obično

0:03:08.840,0:03:13.980
merenom u sekundama. Druga mera brzine je [br]vreme potrebno jednom bitu da stigne

0:03:13.980,0:03:21.739
sa jednog mesta na drugo, sa izvora do[br]ciljnog uređaja (latency).

0:03:21.739,0:03:26.559
Za ljude, jedan bit u sekundi je dosta[br]brzo ali teško izvodljivo.

0:03:26.559,0:03:31.419
Recimo da želimo da preuzmemo sa[br]pesmu od 3MB za 3 sekunde, pri brzini

0:03:31.419,0:03:37.079
od 8 miliona bitova po megabajtu, što čini[br]bitrate od oko 8 miliona bitova u sekundi.

0:03:37.079,0:03:40.949
Naravno, čovek ne može da pošalje ili [br]primi 8 miliona bitova u sekundi

0:03:40.949,0:03:45.370
ali mašina može bez problema. Postoji [br]i pitanje koje kablove koristiti za slanje

0:03:45.370,0:03:50.059
ovakvih poruka i koliko daleko signal može[br]stići. Sa eternet kablom, kakvog imate po

0:03:50.059,0:03:55.939
zgradama, firmama ili školama dolazi do [br]značajnog gubitka ili ometanja signala

0:03:55.939,0:04:01.059
na samo 30 metara. Da bi internet radio[br]na celom svetu moramo imati neke

0:04:01.059,0:04:06.139
bolje metode za prenos bitova na veoma[br]velike udaljenosti. Znači, preko celog

0:04:06.139,0:04:11.400
okeana. Šta još možemo da upotrebimo?[br]Šta znamo da se kreće mnogo brže od struje

0:04:11.400,0:04:17.720
kroz žicu? Svetlo! Možemo preneti bitove[br]kao svetlosne signale sa jednog mesta na

0:04:17.720,0:04:22.550
drugo koristeći optički kabl. Optička [br]vlakna su niti stakla napravljene tako

0:04:22.550,0:04:27.090
da reflektuju svetlost. Pri slanju zraka[br]svetla ovim kabelom zrak se odbija

0:04:27.090,0:04:31.240
gore - dole dužinom kabla dok ne stigne[br]na drugi kraj. Zavisno od ugla odbijanja

0:04:31.240,0:04:36.090
možemo zapravo slati više bitova odjednom,[br]i da se svi kreću brzinom svetlosti.

0:04:36.090,0:04:41.030
Tako da vlakna su jako jako brza. A još[br]važnije, signal se ne ošteti na većim

0:04:41.030,0:04:45.479
udaljenostima. Tako može signal da putuje[br]stotinama kilometara bez gubitaka. Zato

0:04:45.479,0:04:50.259
se koriste optički kablovi po okeanskom[br]dnu za povezivanje kontinenata.

0:04:50.259,0:04:56.360
2008. godine došlo je prekida kabla blizu[br]Aleksandrije u Egiptu, što je prekinulo

0:04:56.360,0:05:00.550
internet na celom Bliskom istoku i Indiji.[br]Internet je nešto podrazumevano, ne

0:05:00.550,0:05:05.210
shvatamo koliko je to zapravo osetljiv[br]fizički sistem. A optička vlakna su sjajna

0:05:05.210,0:05:09.110
ali i veoma skupa i teška za rad. [br]Uglavnom se koriste bakarni kablovi.

0:05:09.110,0:05:16.970
A kako šaljemo stvari bez žice? Kako[br]radi bežični internet? Pomoću radio talasa

0:05:16.970,0:05:21.129
Uređaji za bežično slanje obično koriste[br]radio signale da šalju bitove sa mesta

0:05:21.129,0:05:27.930
na mesto. Ovi uređaji zapravo prevode[br]jedinice i nule u radio talase različitih

0:05:27.930,0:05:32.370
frekvencija. Uređaji koji primaju signal[br]obrću proces i konvertuju ih nazad u

0:05:32.370,0:05:37.520
binarni zapis na računaru. Bežičnost je[br]omogućila mobilnost interneta.

0:05:37.520,0:05:41.780
Ali radio signal se deformiše povećanjem[br]udaljenosti. Ne možemo baš da uhvatimo

0:05:41.780,0:05:48.080
radio stanicu Los Anđelese skroz u Čikagu.[br]Iako je bežični internet sjajan, još uvek

0:05:48.080,0:05:52.189
se oslanja na kablove. Ukoliko u kafiću[br]koristite wi-fi, onda se bitovi šalju do

0:05:52.189,0:05:56.169
rutera koji ih dalje prenosi kablovima[br]na velike udaljenosti interneta.

0:05:56.169,0:06:01.050
Metode slanja bitova će se možda menjati[br]u budućnosti,

0:06:01.050,0:06:06.099
bilo da će se slati laserom među[br]satelitima, ili radio talasima među

0:06:06.099,0:06:10.969
balonima, ili dronovima, ali binarno [br]predstavljanje informacije i protokoli za

0:06:10.969,0:06:15.129
slanje i primanje te informacije se ne[br]menjaju. Sve na internetu,

0:06:15.129,0:06:20.580
bilo da se radi o reči, e-poruci, slici,[br]snimku mačke ili malih kučića, sve se

0:06:20.580,0:06:24.718
svodi na nule i jedinice primljene u vidu[br]elektronskog pulsa, zraka svetla, radio talasa

0:06:24.718,0:06:27.038
i puno, puno ljubavi.