Možda se čini kao da tačka i zapeta
pate od krize identiteta.

To je ipak zapeta ukrštena sa tačkom.

Možda zato ovaj znak interpunkcije
razbacujemo okolo kao gramatičke konfete.

Ne znamo kako da ga pravilno koristimo.

Zapravo je taj status pola/pola
ono što tačku i zapetu čini korisnom.

Ovaj znak je jači od zapete,
a manje finalan od tačke.

On popunjava prostor između,
i iz tog razloga

ima neke specifične i važne zadatke.

Kao prvo, može da pojasni ideje
u rečenici

koja je već pretrpana zapetama.

"Tačka i zapeta: isprva,
možda se čine zastrašujućim,

onda postaju prosvetljujuće,

konačno, shvatićete da se zaljubljujete
u ovaj očaravajući znak interpunkcije."

Iako zapete odvajaju
različite delove rečenice,

lako je izgubiti trag
tome gde šta pripada.

Ali tu u spas dolaze tačka i zapeta.

U rečenicama nalik na spisak,
mogu da ispolje više sile od zapeta

i preseku rečenice na podeljke
i grupišu stvari koje idu zajedno.

Tačka i zapeta razdvajaju stvari,
ali i grade veze.

Takođe povezuju i nezavisne rečenice.

Ovo su rečenice
koje mogu da stoje odvojeno,

ali kada su povezane tačkom i zapetom,

one izgledaju i zvuče bolje
jer su povezane na neki način.

"Tačka i zapeta su mi jednom bile
velika misterija.

Nisam imao pojma gde da ih stavim."

Tehnički, ovde ništa nije pogrešno.

Ove dve rečenice mogu da stoje zasebno.

Ali zamislite da se pojavljuju
u dugom nizu drugih rečenica,

koje su sve iste dužine
i svaka od njih je odvojena tačkom.

Stvari bi veoma brzo postale monotone.

U toj situaciji,

tačka i zapeta u pisanje unose
fluidnost i varijaciju

kroz spajanje povezanih rečenica.

Ali uprkos svojoj korisnosti,
tačka i zapeta ne treba da stoje bilo gde.

Postoje dva glavna pravila
za njihovu upotrebu.

Prvo, ukoliko se ne koriste
u nekom spisku,

tačka i zapeta treba samo da spajaju
rečenice koje su povezane na neki način.

Na primer, nećete ih koristiti ovde:

"Tačka i zapeta su mi jednom bile
velika misterija;

Baš bi mi prijao sendvič."

Ovde je najbolja tačka zato što su ovo
dve potpuno različite ideje.

Posao tačke i zapete je da ponovo spoji
dve nezavisne rečenice

kojima će međusobno druženje prijati

jer se odnose na istu stvar.

Drugo, nećete skoro nikada pronaći
tačku i zapetu smisleno postavljene

pre naporednih veznika,

reči: "i", "ali", "već", "ni", "niti",
"a", "ali" i "nego".

To je zapravo dužnost zapete.

Ali tačka i zapeta mogu da zamene veznik
kako bi skratile rečenice

ili pružile malo raznovrsnosti.

Na kraju, ovaj potcenjeni
znak interpunkcije

pisanju može pružiti jasnoću,
silinu i stil,

zaokružene u tačkicu i crticu

koje samo čekaju da ih stavite
na pravo mesto.