WEBVTT

00:00:00.000 --> 00:00:04.520
ŠTA ČINI KOMPJUTER KOMPJUTEROM?

00:00:04.520 --> 00:00:09.040
Moje ime je Mai-Li Khoe, i ja sam 
dizajner i pronalazač.

00:00:10.300 --> 00:00:15.680
Neke stvari sam dizajnirala u Apple-u, 
a sada dizajniram proizvode za decu

00:00:15.680 --> 00:00:18.060
da bi im bilo lakše u školi.

00:00:18.060 --> 00:00:22.300
Moji drugi poslovi su DJ-ing i ples.

00:00:25.620 --> 00:00:27.960
Računari su svuda!

00:00:27.960 --> 00:00:33.180
Oni su u našim džepovima, oni su u 
automobilima, ljudi ih drže na zglobovima.

00:00:33.180 --> 00:00:35.460
Možda su u vašem rancu baš sad.

00:00:36.160 --> 00:00:38.820
Ali šta kompjuter čini kompjuterom?

00:00:38.820 --> 00:00:41.000
Šta uopšte sačinjava kompjuter?

00:00:41.000 --> 00:00:42.980
I kako funkcioniše?

00:00:46.380 --> 00:00:50.180
Zdravo, ja sam Nat! Bio sam jedan od 
dizajnera originalnog Xbox-a.

00:00:50.460 --> 00:00:56.040
Radio sam na računaru još od sedme godine
i sada radim na virtuelnoj stvarnosti.

00:01:07.180 --> 00:01:10.520
Ljudi su uvek pravili alate da bi 
rešili probleme.

00:01:10.600 --> 00:01:15.900
Alati poput kolica, čekića ili presa 
za štampanje ili traktora.

00:01:15.900 --> 00:01:19.220
Svi ovi pronalasci su nam pomogli u radu.

00:01:19.220 --> 00:01:21.280
Vremenom su se ljudi zapitali

00:01:21.380 --> 00:01:25.560
da li bi mašina mogla da bude dizajnirana 
da bi nam pomogla u razmišljanju,

00:01:25.560 --> 00:01:29.820
kao što su rešavanje jednačina ili 
praćenje zvezda na nebu.

00:01:29.820 --> 00:01:34.280
Umesto da manipulišu fizičkim 
stvarima poput prljavštine i kamena,

00:01:34.280 --> 00:01:38.300
ove mašine bi trebalo da budu dizajnirane 
da manipulišu informacijama.

00:01:40.040 --> 00:01:43.740
Pioniri računarskih nauka su pri
dizajniranju mašine za razmišljanje,

00:01:43.740 --> 00:01:46.920
shvatili da ona mora obavljati
četiri različita zadatka.

00:01:48.240 --> 00:01:50.240
Trebalo bi da uzme ulazne informacije,

00:01:51.080 --> 00:01:52.360
sačuva ih,

00:01:53.400 --> 00:01:56.180
preradi ih, a zatim izloži rezultate.

00:01:56.700 --> 00:01:58.580
Ovo možda zvuči jednostavno,

00:01:58.580 --> 00:02:01.980
ali ove četiri stvari su uobičajene 
za sve računare.

00:02:02.740 --> 00:02:05.620
To čini kompjuter kompjuterom.

00:02:07.940 --> 00:02:10.419
Najraniji računari su napravljeni od
drveta i metala

00:02:10.419 --> 00:02:12.580
sa mehaničkim ručicama i brzinama.

00:02:13.360 --> 00:02:17.600
Međutim, do 20. veka, računari su 
počeli da koriste električne komponente.

00:02:17.600 --> 00:02:21.100
Ovi rani kompjuteri su bili stvarno 
veliki i jako spori.

00:02:21.100 --> 00:02:25.380
Računar veličine sobe mogao je satima 
računati osnovni matematički problem .

00:02:27.400 --> 00:02:33.040
Ove mašine su napravljene od sjajnog, 
raznobojnog metala i brojnih svetala.

00:02:33.320 --> 00:02:36.100
Računari su počeli kao оbični digitroni,

00:02:36.100 --> 00:02:40.760
što je u to vreme bilo fantastično, i 
tada su samo manipulisali brojevima.

00:02:40.800 --> 00:02:47.220
Sada možemo da ih koristimo da razgovaramo, 
za igranje igara, kontrolu robota,

00:02:47.220 --> 00:02:49.980
i uraditi bilo koju ludu stvar koju 
možete zamisliti.

00:02:50.920 --> 00:02:54.120
Moderni računari ne izgledaju kao stari,

00:02:54.120 --> 00:02:56.580
ali rade one iste četiri stvari.

00:02:57.930 --> 00:03:00.930
ULAZ

00:03:02.740 --> 00:03:04.740
Prvo, razgovaraćemo o ulazu.

00:03:04.740 --> 00:03:07.180
Ovo je moje omiljeno zato što je ulaz ono

00:03:07.180 --> 00:03:12.240
što radiš kada koristiš kompjuter.

00:03:12.240 --> 00:03:14.160
Možete kompjuterima reći šta da rade
pomoću tastature,

00:03:14.160 --> 00:03:18.640
pomoću miša, mikrofona, kamere.

00:03:18.640 --> 00:03:22.400
A ako nosite računar na zglobu, 
može vam slušati otkucaje srca,

00:03:22.400 --> 00:03:25.520
ili u vašem automobilu, može da 
sluša ono što automobil radi.

00:03:25.520 --> 00:03:31.180
A ekran osetljiv na dodir može osetiti 
prst i to je ulaz.

00:03:31.600 --> 00:03:34.600
MEMORISANJE I OBRADA

00:03:36.200 --> 00:03:40.680
Svi ovi različiti ulazi daju računaru
informacije, koje se čuvaju u memoriji.

00:03:41.860 --> 00:03:45.480
Računarski procesor uzima
informacije iz memorije.

00:03:45.480 --> 00:03:47.920
Manipuliše njima ili ih menja 
koristeći algoritam,

00:03:47.920 --> 00:03:49.980
što je samo serija naredbi.

00:03:49.980 --> 00:03:54.180
Obrađeni podaci se šalju
nazad u memoriju.

00:03:54.200 --> 00:03:58.620
Ovo se nastavlja sve dok 
informacije nisu spremne za izlaz.

00:03:59.230 --> 00:04:02.230
IZLAZ

00:04:03.320 --> 00:04:07.260
Kako računar daje informacije zavisi od 
toga šta je računar dizajniran da uradi.

00:04:07.260 --> 00:04:13.180
Računar može prikazati tekst, fotografije, 
video ili igre - pa i virtuelnu stvarnost!

00:04:13.180 --> 00:04:17.279
Izlaz računara može čak biti i signal 
za kontrolu robota.

00:04:17.279 --> 00:04:19.820
I, kada se računari povežu na internet,

00:04:19.820 --> 00:04:23.880
izlaz jednog računara postaje ulaz drugog,
i obrnuto.

00:04:25.620 --> 00:04:29.760
Računari koje koristimo su stvarno mnogo 
drugačiji od ranih mašina za razmišljanje.

00:04:29.760 --> 00:04:32.620
I ko zna kakvi će biti računari budoćnosti?

00:04:32.620 --> 00:04:37.480
Nadam se da ćete i vi pomoći u 
odluci o izgledu kompjutera sutrašnjice.

00:04:37.480 --> 00:04:41.480
Ali, na svim računarima, bez obzira na 
različite vrste tehnologija koje koriste,

00:04:41.480 --> 00:04:44.580
oni uvek rade one iste četiri stvari.

00:04:44.580 --> 00:04:46.360
Oni uzimaju informacije,

00:04:46.360 --> 00:04:47.980
čuvaju ih kao podatke,

00:04:47.980 --> 00:04:49.520
obrađuju ih

00:04:49.520 --> 00:04:51.460
a zatim izlažu rezultate.