ŠTA ČINI KOMPJUTER KOMPJUTEROM?
Moje ime je Mai-Li Khoe, i ja sam
dizajner i pronalazač.
Neke stvari sam dizajnirala u Apple-u,
a sada dizajniram proizvode za decu
da bi im bilo lakše u školi.
Moji drugi poslovi su DJ-ing i ples.
Računari su svuda!
Oni su u našim džepovima, oni su u
automobilima, ljudi ih drže na zglobovima.
Možda su u vašem rancu baš sad.
Ali šta kompjuter čini kompjuterom?
Šta uopšte sačinjava kompjuter?
I kako funkcioniše?
Zdravo, ja sam Nat! Bio sam jedan od
dizajnera originalnog Xbox-a.
Radio sam na računaru još od sedme godine
i sada radim na virtuelnoj stvarnosti.
Ljudi su uvek pravili alate da bi
rešili probleme.
Alati poput kolica, čekića ili presa
za štampanje ili traktora.
Svi ovi pronalasci su nam pomogli u radu.
Vremenom su se ljudi zapitali
da li bi mašina mogla da bude dizajnirana
da bi nam pomogla u razmišljanju,
kao što su rešavanje jednačina ili
praćenje zvezda na nebu.
Umesto da manipulišu fizičkim
stvarima poput prljavštine i kamena,
ove mašine bi trebalo da budu dizajnirane
da manipulišu informacijama.
Pioniri računarskih nauka su pri
dizajniranju mašine za razmišljanje,
shvatili da ona mora obavljati
četiri različita zadatka.
Trebalo bi da uzme ulazne informacije,
sačuva ih,
preradi ih, a zatim izloži rezultate.
Ovo možda zvuči jednostavno,
ali ove četiri stvari su uobičajene
za sve računare.
To čini kompjuter kompjuterom.
Najraniji računari su napravljeni od
drveta i metala
sa mehaničkim ručicama i brzinama.
Međutim, do 20. veka, računari su
počeli da koriste električne komponente.
Ovi rani kompjuteri su bili stvarno
veliki i jako spori.
Računar veličine sobe mogao je satima
računati osnovni matematički problem .
Ove mašine su napravljene od sjajnog,
raznobojnog metala i brojnih svetala.
Računari su počeli kao оbični digitroni,
što je u to vreme bilo fantastično, i
tada su samo manipulisali brojevima.
Sada možemo da ih koristimo da razgovaramo,
za igranje igara, kontrolu robota,
i uraditi bilo koju ludu stvar koju
možete zamisliti.
Moderni računari ne izgledaju kao stari,
ali rade one iste četiri stvari.
ULAZ
Prvo, razgovaraćemo o ulazu.
Ovo je moje omiljeno zato što je ulaz ono
što radiš kada koristiš kompjuter.
Možete kompjuterima reći šta da rade
pomoću tastature,
pomoću miša, mikrofona, kamere.
A ako nosite računar na zglobu,
može vam slušati otkucaje srca,
ili u vašem automobilu, može da
sluša ono što automobil radi.
A ekran osetljiv na dodir može osetiti
prst i to je ulaz.
MEMORISANJE I OBRADA
Svi ovi različiti ulazi daju računaru
informacije, koje se čuvaju u memoriji.
Računarski procesor uzima
informacije iz memorije.
Manipuliše njima ili ih menja
koristeći algoritam,
što je samo serija naredbi.
Obrađeni podaci se šalju
nazad u memoriju.
Ovo se nastavlja sve dok
informacije nisu spremne za izlaz.
IZLAZ
Kako računar daje informacije zavisi od
toga šta je računar dizajniran da uradi.
Računar može prikazati tekst, fotografije,
video ili igre - pa i virtuelnu stvarnost!
Izlaz računara može čak biti i signal
za kontrolu robota.
I, kada se računari povežu na internet,
izlaz jednog računara postaje ulaz drugog,
i obrnuto.
Računari koje koristimo su stvarno mnogo
drugačiji od ranih mašina za razmišljanje.
I ko zna kakvi će biti računari budoćnosti?
Nadam se da ćete i vi pomoći u
odluci o izgledu kompjutera sutrašnjice.
Ali, na svim računarima, bez obzira na
različite vrste tehnologija koje koriste,
oni uvek rade one iste četiri stvari.
Oni uzimaju informacije,
čuvaju ih kao podatke,
obrađuju ih
a zatim izlažu rezultate.