Kako vesti oblikuju način na koji vidimo svet?

Ovako svet izgleda prema njegovoj površini.

A ovako su vesti oblikovale način na koji ga Amerikanci vide.

Ova karta - (Aplauz) - ova karta pokazuje broj sekundi

koje su vesti američkih kablovskih organizacija posvetile vestima,

po državama, u februaru 2007. godine - pre samo godinu dana.

Ovo je mesec u kome se Severna Koreja složila da razmontira svoja nuklearna postrojenja.

Desila se obilna poplava u Indoneziji...

...a u Parizu, IPCC je objavio studiju u kojoj se potvrđuje čovekov uticaj na globalno zagrevanje.

79% vesti su bile o SAD.

I kada izuzmemo SAD, i pogledamo preostalih 21%,

možemo videti puno o Iraku - to je ova velika, zelena površina - i pomalo ostalog.

Na primer, vesti iz Rusije, Kine i Indije zajedno dostigle su samo 1%.

Kada smo analizirali sve vesti i uklonili samo jednu priču,

svet je izgledao ovako.

Koja je ta priča? Smrt Ane Nikol Smit.

Ova priča zasenila je vesti iz svake zemlje, osim Iraka,

i bila je pokrivena 10 puta više od izveštaja IPCC.

Ovaj krug se nastavlja;

kao što svi znamo, Britni je ponovo popularna.

Dakle, zašto ne čujemo više o svetu?

Jedan od razloga je to što su televizijske kuće prepolovile broj kancelarija u inostranstvu.

Osim malih kancelarija sa jednim zaposlenim u Najrobiju, Nju Delhiju i Mumbaiju,

ne postoje kancelarije za vesti u celoj Africi, Indiji i Južnoj Americi,

- zemljama u kojima živi više od 2 milijarde ljudi.

Stvarnost je da je izveštavanje o Britni jeftinije.

Nedostatak svetskih vesti je još više uznemirujuć

ako pogledamo gde ljudi idu da saznaju vesti.

Lokalne TV vesti su sve popularnije,

a, na žalost, posvećuju samo 12% svog programa internacionalnim vestima.

A šta je sa internetom?

Najpopularnije internet stranice sa vestima nisu mnogo bolje.

Prošle godine, Pju i Kolumbija škola žurnalistike je analizirala 14.000 priloga

koji su bili na glavnoj strani Gugl vesti.

Zapravo, radi se o 24 iste vesti.

Slično tome, studija o sadržaju na internetu je pokazala da su većina vesti iz Amerike

zapravo samo prerađene priče agencija AP i Reuters,

pa nisu stavljene u kontekst da bi ljudi mogli da razumeju svoju povezanost sa njima.

Tako da, ako se sve ovo sabere, može se objasniti zašto današnji diplomirani studenti,

kao i manje obrazovani Amerikanci,

znaju manje o svetu nego iste kategorije ljudi pre 20 godina.

I ako biste mislili da je to zato što nismo zainteresovani,

ne biste bili u pravu.

Poslednjih godina, procenat ljudi koji kažu da redovno prate globalne vesti većinu vremena

porastao je na preko 50%.

Pravo pitane je: Da li je ovo iskrivljeno gledište na svet ono što mi želimo Amerikancima

u ovom, sve više povezanom, svetu?

Ja znam da mi možemo bolje.

Možemo li sebi da priuštimo da to ne uradimo? Hvala vam.