Među najvećim pesnicima
istorije književnosti,

određena imena, poput Homera,

Šekspira,

Miltona

i Vitmana, odmah prepoznajemo.

Međutim, postoji veliki francuski pesnik
iz ranog XX veka

čije ime možda ne znate:

Gijom Apoliner.

Bio je blizak prijatelj i saradnik
umetnicima poput Pikasa,

Rusoa

i Šagala.

Iskovao je termin nadrealizam,

a čak je i sumnjičen za krađu
Mona Lize 1911.

Tokom njegovog kratkog života,

stvarao je poeziju koja je spajala
tekst i sliku

na način koji će, kako se čini, predvideti
nadolazeću umetničku revoluciju.

Kasnog XIX i ranog XX veka u Parizu,

okruzi Monmartr i Monparnas
gde su stanarine bile niske,

bili su dom raznim izgladnelim umetnicima.

Jedino su to mogli da priušte.

Ovi slikari, pisci i intelektualci,

ujedinjeni svojom umetničkom strašću
i protivkulturnim ubeđenjima,

činili su francusku boemsku supkulturu.

A njihova umetnička, književna
i intelektualna dela će da prodrmaju svet.

Početkom XX veka,

na ovoj dinamičnoj sceni,

kritičar umetnosti, pesnik
i prvak avangarde,

Gijom Apoliner je bio poznata prilika.

Kao kritičar umetnosti
Apoliner je objasnio

svetu pokrete kubizam i nadrealizam

i ustao je u odbranu
mnogih mladih umetnika

pred često ksenofobičnom
i uskogrudom javnošću.

Kao pesnik, Apoliner je strastveno voleo
sve vidove umetnosti

i bio je poznavalac
srednjovekovne književnosti,

naročito kaligrafije
i ukrašavanja početnih slova.

Kao vizionar, Apoliner je video jaz
među dvema umetničkim institucijama.

S jedne strane su bili popularni, veoma
hvaljeni tradicionalni umetnički oblici.

S druge strane su bili oblici
umetničkog izražavanja

koje je omogućio nadrealizam,

kubizam,

kao i novi izumi, poput filma

i fonografa.

Nad tom podelom,

stvarajući svoj najvažniji
doprinos poeziji,

kaligram,

Gijom Apoliner je sagradio most.

Apoliner je stvorio kaligram
kao pesmu u slici,

pisani portret,

ocrtavanje misli

i koristio ga je
da se modernistički izrazi

i kao žudnju da proširi granice poezije
mimo normalnih granica teksta i stiha,

i tako je uvede u XX vek.

Neki njegovi kaligrami su smešni,

poput "Lettre-Océan".

Neke je posvetio
svojim preminulim mladim prijateljima,

ppoput "La Colombe Poignardée 
et le jet d'eau".

Neki su izraz emotivnog trena,

poput "Il Pleut":

"Pada kiša ženskih glasova
kao da su čak i u sećanju mrtvi,

a curite i vi takođe,
Veličanstveni susreti mog života,

o, malene kapi.

Istimareni oblaci počinju da njište
čitav univerzum aurikularnih gradova.

Slušaj kao da kiši dok kajanje
i prezir plaču uz drevnu muziku.

Slušaj, dok spone otpadaju
koje te drže iznad i ispod."

Svaki kaligram je ciljao
da omogući čitaocima da se oslobode

uobičajenog iskustva poezije

i da osete i vide nešto novo.

"Lettre-Océan" vidimo kao sliku,
pre nego što počnemo da čitamo reči.

Sami tekst je kombinovan rečima
u oblicima i formama.

Dva kružna oblika,
jedan zaključan u kvadratu,

drugi oblikovan ispod stranice,
u obliku spirale.

Zajedno obrazuju sliku
koja nagoveštava kubizam.

Potom, pažljivim iščitavanjem teksta,

opisne reči u njemu nagoveštavaju

sliku Ajfelove kule iz ptičje perspektive.

One odaju počast elektromagnetskim
talasima telegrafa,

novom obliku komunikacije u to vreme.

Bez sumnje, duboko slojevito umetničko
izražavanje u Apolinerovim kaligramima

nije puko briljantno ispoljavanje
pesničke veštine

majstora pesničke forme.

Svaki je kaligram takođe
fotografija trenutka,

uhvaćena strast,

uzbuđenje

i nagoveštaj
svih tih pariskih umetnika boema,

uključujući i Apolinera,

većina kojih je bila
daleko ispred svog vremena,

a svojim su inovativnim delima

željno grabili ka budućnosti.