Pričam sedam jezika. Čim ljudi otkriju to, ono što me često pitaju - sem za broj telefona - je: „Kako si to uspeo? Kako si uspeo da učiš sve te različite jezike?“ E pa, danas ću podeliti sa vama neke odgovore. Dakle, moj broj telefona je 212... (Smeh) Samo se šalim. Vidite, odgajan sam kao poliglota. Sa 18 godina, mogao sam već da pričam četiri različita jezika. A u sledeće tri godine, naučio sam još tri nova jezika. A o te tri godine želim da pričam sa vama. Jer moj proces usvajanja jezika bio je drugačiji u poređenju sa procesom mojih vršnjaka, u tome što nikad nije bilo onih stresnih, napornih, teških, naizgled nemogućih zadataka, već je to bilo nešto prijatno, zabavno i uzbudljivo. Voleo sam to, svaki trenutak toga. Želim da podelim sa vama zašto, šta je to zbog čega je bilo tako posebno. Vidite, jesam imao prednost, u tome što sam imao ta četiri jezika koja sam pričao unapred. Bilo je takođe ovih pet tehnika, takoreći pet veština, koje koristim, a koje su učinile proces učenja jezika mnogo lakšim. O tih pet tehnika želim da pričam. Hajde da pređemo na stvar. Za prvu, prva stvar koju moramo da uradimo je da duboko udahnemo. I da se opustimo. Razlog za to je što nas ceo život uče kako da uradimo stvari na pravi način. Od trenutka kad smo rođeni, uče nas stvari koje treba da radimo, stvari koje ne treba da radimo, i kako da uradimo stvari valjano. Kada je u pitanju učenje jezika, zlatno pravilo učenja jezika, najvažnija stvar, je da razumemo stvari pogrešno, da pravimo greške, i to je prvo pravilo. Dopustite mi da vam objasnim zašto. Kada smo upoznati sa jezicima, znamo čitave kolekcije zvukova i čitave kolekcije struktura, koje zajedno čine ono što ja volim da zovem - a u svrhu ove prezentacije - naša „jezička baza podataka“. Naša jezička baza podataka će sadržati sve zvukove i strukture koje znamo. Međutim, postoji čitava porodica zvukova i struktura koje su izvan naše baze podataka. A da bismo mogli se upustimo u njih i da ih istražujemo, ne postoji ništa u našoj bazi podataka, ništa u sklopu našeg znanja, što će nam reći kad postižemo ispravnu strukturu, ništa da nam ukaže kad je zvuk precizan. Hajde da kažemo da ćemo da istražujemo jedan specifičan zvuk. Ne postoji ništa u našoj bazi podataka. Kad to kažemo, možemo to reći perfektno, ali u našem umu zvučaće kao greška. Znate onaj neprijatan osećaj, onu nesigurnost, kad se osetimo kao da radimo nešto pogrešno? To je okidač koji treba da tražite. Jer je to signal koji vam govori da idete izvan svoje baze podataka, i da dopuštate sebi da istražite carstvo novog jezika. Dopustite da vam pokažem kako ovo funkcioniše u praksi. Recimo da ćemo da naučimo reč „vrata“ na španskom. Dakle, reč „vrata“ na španskom je „puerta“. Dakle, za „puerta“ imamo nekoliko zvukova koji postoje u engleskom, „pu“, „e“, i „ta“. Međutim, kad je u pitanju „r“, taj zvuk nije u našoj bazi podataka. „Rrr“. Kotrljajuće „r“ ne postoji u engleskoj bazi podataka zvukova. Malo je izvan. Stoga, ako smo dozvolili sebi da premostimo našu bazu podataka, da se zaista probijemo i da pravimo greške, mogli bismo proizvesti zvukove kao „rrr“. Umesto toga, ponekad se desi da dobijemo njegovog najbližeg srodnika koji je unutar naše baze podataka, a to je zvuk „arrr“. (Smeh) Taj zvuk „arr“ stvara nešto što zvuči kao „pue-er-rta“, što ne znači ništa na španskom, i zapravo ne zvuči baš šarmantno. I ne govori vam mnogo. Za prvu tehniku, dopustite sebi da napravite tu grešku, tako da zvukovi kao „puerta“ mogu da izađu. Sad pređimo na drugu tehniku. Za drugu, trebaće mi malo vaše saradnje. Pročitaćemo ove četiri lepe reči. Kad izbrojim do tri. Hajde da počnemo sa prvom, kad izbrojim do tri: jedan, dva, tri. (Publika) Mao. Sid Efremovič: Mao, perfektno. Druga: jedan, dva, tri. (Publika) Koko. SE: Savršeno. Treća. Jedan, dva, tri. (Publika) Kokao. SE: Savršeno. I četvrta. Jedan, dva, tri. (Tišina) O. Dozvolite da vam pokažem šta se desilo kad smo ovo uradili. Dobijamo ove četiri reči i provlačimo ih kroz američko-engleski filter. Dobijamo nešto što izgledao kao ovo. Reći ću vam rezultate toga. Dakle, za prvu „mão“, što znači ruka na portugalskom, provlačimo je kroz filter, dobijamo "mao". (Smeh) Za drugu dobijamo „coco“, što je kokos na portugalskom, ili „cocô“, što znači „kaka“. Provlačimo kroz filter, i dobijamo toplu šolju kakaa. (Smeh) I za četvrtu, imamo „huo“, što znači vatra na kineskom. Dobijamo - Ako se osećate stvarno kreativno, možda lika koji izvodi karate... (Smeh) Ali u svakom slučaju, ovo nam ne govori puno o tome kako se ove stvari izgovaraju. I ako mislite da je to jedini način, ako samo polazite od engleskog ka nekom drugom jeziku, mislite o stranim govornicima. I probajte da objasnite nekome da se ovo [though] izgovara „dou“, a da se ovo [thought] izgovara „tot“. Čak i ako izgledaju skoro identično, nemaju veze jedno s drugim. Ili probajte da im objasnite da je ovo [enough] „inaf“, a da je ovo [enuf] prosto pogrešno. Uopšte nije korisno koristiti strani alfabet kad pokušavate da naučite jezik. Zašto? Jer će vam dati pogrešne znakove. Dakle, koja je druga tehnika? Izbacite to iz upotrebe. Izbacite strani alfabet iz upotrebe. Dozvolite mi da vam dam alternativu kako možete to da uradite. Ovo je brazilska valuta, a piše se ovako. Kad izbrojim do tri, možemo li svi reći ime valute. 1, 2, 3. (Publika) Ril. (Sid) Imamo neke ljude koji znaju spelovanje. Da, „ril“, najvećim delom. Koliko god korisno ovo izgledalo, ništa vam ne govori. Kad govorite portugalski, „ril“ ne znači ništa. Dozvolite mi da vam dam alternativu. Na portugalskom, način na koji kažete „real“ je „heau“. Dopustite mi da vas naučim kako da to kažete. Kad izbrojim do tri, kažite „he“. To je „hej“ bez zvuka „j“. Dakle, jedan, dva, tri - „he“. (Publika) He. SE: Savršeno. Sada recite „au“. Kao „auć“, ali bez zvuka "ć", tako da je to „au“. Jedan, dva, tri, (Publika) Au. SE: Savršeno. Dakle, „he“. (Publika) He. SE: „Au.“ (Publika) Au. SE: „He.“ (Publika) He. SE: „Au.“ (Publika) „Au.“ SE: „He-au“, heau. (Publika) He-au. SE: Savršeno. Sada svi zvučite kao strastveni brazilski kapitalisti. (Smeh) Zašto bismo krenuli da koristimo nešto što izgleda kao ovo, što izgleda kao „ril“, kad umesto toga možete koristiti nešto što izgleda kao ovo i daje vam tako puno informacija o tome kako da kažete nešto na stranom jeziku? A to nas stavlja u veoma dobru poziciju, jer smo u tom trenutku dozvolili sebi da se probijemo kroz našu bazu podataka, i da pravimo greške, da uđemo u tu neistraženu teritoriju novog jezika. Onda shvatamo kako da usvojimo simbole tako da je informacija zapravo smislena. Ali kako možemo to da proverimo? Tu dolazi na red tehnika broj tri. Kod treće tehnike se radi o nalaženju cepidlake. Nalaženje nekog ko obraća pažnju na detalje i ko vam neće dozvoliti da se izvučete sa greškama. I više nego samo nalaženje nekog ko je zaista ta osoba, guru za jezike, više se radi o uspostavljanju prave vrste veze. Veze sa nekim, u kojoj će vas ispraviti, osetiti se slobodno da vas ispravi i postara se da stižete do te tačke do koje ste hteli u jeziku. Ali u isto vreme, neko ko će vas podržati da razumete stvari pogrešno, i da pravite one greške u startu. Cepidlake bi mogli biti vaši nastavnici, mogao bi biti vaš tutor, prijatelj, može biti neko na Skajpu ili Kregslisti; nije važno. Možete naći cepidlake posvuda, a sa tehnologijom postaje mnogo lakše da ih nađemo. Onda je vreme za vežbanje. A za vežbanje imamo četvrtu tehniku. Oduvek sam mislio da sam imao to nešto, što je bilo pomalo „Sidovo ludilo“, a onda sam shvatio koliko je bilo korisno. Uvek sam radio ono što ja zovem „razgovori pod tušem“. Razgovori pod tušem su baš ono što zvuče. Kad sam učio novi jezik, ostao bih u tuš kabini nekoliko minuta. Setio bih se svih tih diskusija. Sećam se kad sam učio kineski, cenkao bih se i pokušavao bih da smanjim za još dva jena, da bih dobio predivne knedle i da dobijem popust; ili bih otišao u Rim i pitao bih za smernice do najbolje „pjace“. Bilo je zapanjujuće. Lepa stvar kod razgovora pod tušem je što vam dopušta da nađete rupu u znanju, jer vodite razgovor sa obe strane. Na primer, lako je pitati za smernice, a kako bi bilo da ih primate? Ili čak i bolje, davanje smernica. Razgovor pod tušem vas tera da vodite obe strane razgovora. A ne morate da ih vodite pod tušem. Druga predivna stvar je da ih možete voditi bilo gde. Možete ih voditi pod tušem, u vašem stanu, šetajući ulicom, u metrou, i ozbiljno, ako ste u metrou, i pričate sami sa sobom na stranom jeziku u Njujorku, uklopićete se dobro. U redu ste. Genijalno je, jer ne zavisite ni od čega niti bilo koga kako biste vežbali. Ja sam radio ovo godinama. A kasnije sam saznao da sportisti takođe to rade. Majkl Felps je poznat po tome da vizualizuje svaku svoju trku, po nekoliko puta pre skakanja u vodu. Delovalo je super kod njega, deluje super i kod mene, tako da će uspeti i vama. Sada, hajde da koristimo jezik. Jer sve do sada je super, shvatili smo kako da uradimo sve te stvari, što nas stavlja u veoma dobru poziciju da koristimo jezik, a za to vam preporučujem da nađete druga za razgovor. Da biste našli druga za razgovor, preporučujem vam da pratite ono što ja zovem „drugarska formula“. To je način kojim se možete postarati da su uvek na snazi podsticaji da koristite novi jezik. Zbog toga, ciljani jezik bi trebalo biti jezik koji oboje najbolje znate. Zašto? Ako ste makar malo nalik meni, sviđa vam se da učite jezike, tako da možete komunicirati sa više ljudi, da možete dopreti do njih i razumeti malo više o njihovom mozgu i srcu. Ako pokušamo da pričamo sa nekim na stranom jeziku koji oboje ne znamo baš dobro, a mogli bismo da pričamo na engleskom, ili na bilo kom jeziku sa kojim se osećate prijatnije, verovatno je da ćete se vratiti na jezik koji je lakši. Predlažem vam da nađete nekoga čiji će najbolji jezik koji vam je zajednički biti vaš ciljani jezik. Ako ne možete naći u svom mestu, pokušajte sa tehnologijom. Ili ako možete putovati, to bi bilo savršeno. Postoji problem u vezi sa tim, i shvatam to, jer je teško naći nekog ko sasvim odgovara tom profilu. Ali imam dobre vesti. A saznao sam to kad sam bio na poslu, i jedan moj kolega, koji je takođe lingvista, priča gomilu jezika, a naš najbolji zajednički jezik je definitivno bio engleski. Naš drugi najbolji zajednički jezik je definitivno francuski. Ali smo oduvek pričali na nemačkom među sobom u kancelariji. A zbog čega? Zbog toga što je bilo ljudi u kancelariji koji su pričali engleski; bilo je ljudi koji su pričali francuski. Ali smo mogli da pričamo o petku i subotnjoj večeri na nemačkom, i niko nije imao pojma o čemu smo pričali. Tako da to može biti i najbolji zajednički tajni jezik. (Smeh) Postaje tako zgodno sredstvo. Možete to raditi sa svojim prijateljima, i dobijate osećaj privatnosti u javnosti. Bez obzira gde ste, možete voditi privatan razgovor. Stoga, hajde da ponovimo. Sa prvom tehnikom dopuštamo sebi da se probijemo kroz jezičku barijeru i ispitamo neistraženu teritoriju zvukova i struktura van naše baze podataka. Onda, sa drugom tehnikom, učimo kako da hvatamo beleške, kako da budemo sigurni da ih možemo hvatati na način da možemo ponoviti te zvukove i strukture kasnije. Onda možemo proveriti greške nalaženjem cepidlake. Četvrta tehnika je vežbanje. Vodite razgovore pod tušem, gde god želite biti. A onda, pratite prijateljsku formulu, i možete naći nekog sa kim ćete vežbati vaš jezik. Nakon toga, (italijanski) dolazimo do stvarno lepog mesta, (nemački) gde učenje jezika više nije nešto stresno, teško i dosadno, (španski) već svet mogućnosti. Svet gde svako od nas ima priliku da istraži (francuski) nove kulture i najrazličitije načine življenja. (Portugalski) Najveća nagrada iz ovoga je to što na kraju naučimo više o nama samima. (Grčki) Od sada, sve vam može zvučati kao grčki. Ali to ne znači da ga ne možete naučiti. (Mandarinski kineski) „Putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom.“ A to nije problem, jer sada znate kako da hodate. (Engleski) Hvala vam. (Aplauz)