(Aplauz)
AIDS je otkriven 1981. godine; virus, 1983. godine.
Ovi Gepmajnderovi mehurići vam pokazuju
kako se virus širio u svetu 1983. godine,
ili kako mi procenjujemo da se širio.
Ovde, na ovoj osi
prikazujem procenat zaraženih odraslih osoba.
A na ovoj osi, prikazujem prihod u dolarima po osobi.
Veličina ovih mehurića, ovde,
pokazuje koliko ima zaraženih u svakoj zemlji,
a boja predstavlja kontinent.
Sada, možete da vidite SAD 1983. godine,
je imala mali procenat zaraženih,
ali zbog velike populacije, mehurić je ipak veliki.
Bilo je dosta inficiranih ljudi u SAD.
I gore, vidite Ugandu.
Oni su imali skoro 5% zaraženih
i dosta veliki mehurić uprkos tome što su tada bili mala zemlja.
I oni su verovatno imali najviše zaraženih u svetu.
Sada, šta se dogodilo?
Razumeli ste grafik
i u sledećih 60 sekundi
prikazaćemo HIV epidemiju u svetu.
Ali prvo, ovde imam novi izum.
(Smeh)
Učvrstio sam snop lasera.
(Smeh)
(Aplauz)
Tako, tri, četiri, sad!
Prvo, imamo brz rast u Ugandi i Zimbabveu.
Otišli su na gore ovako.
U Aziji, prva zemlja koja je bila teško zaražena je Tajland --
došli su do 1-2 odsto.
Onda, Uganda je krenula nazad,
dok je Zimbabve odleteo gore,
i nekoliko godina kasnije Južna Afrika je imala strašan rast učestalosti HIV-a.
Pogledajte, Indija ima puno zaraženih,
ali je imala nisku stopu.
I slično se događa ovde.
Vidite, Uganda ide nadole, Zimbabve ide nadole,
Rusija je otišla na 1 odsto.
U poslednje 2 do 3 godine,
došli smo do mirnog stanja HIV epidemije u svetu.
Trebalo je 25 godina.
Ali, mirno stanje ne znači da se stvari poboljšavaju,
nego da se ne pogoršavaju.
I ima -- mirno stanje je, manje više,
jedan odsto odraslih u svetu je zaraženo HIV-om.
To znači 30 do 40 miliona,
cela Kalifornija -- svaka osoba,
to je ono što manje više imamo danas u svetu.
Sada, ponovo ću brzo pustiti Bocvanu.
Bocvana -- zemlja u južnoj Africi sa osrednjim primanjima,
demokratska vlada, dobra ekonomija,
i evo šta se tu događa.
Loše su počeli i odleteli su,
vrhunac im je bio 2003. godine,
i sada su dole.
Ali padaju polako,
jer u Bocvani, sa dobrom ekonomijom i vladom,
mogu da leče ljude.
I ako se inficirani leče, neće umreti od SIDE.
Ovi procenti se neće spustiti
jer ljudi mogu da prežive od 10 do 20 godina.
Tako da sada ima problema sa ovom metrikom.
Ali siromašnije zemlje u Africi, sa malim primanjima ovde dole,
tu stope procenata inficiranih brže padaju,
jer ljudi i dalje umiru.
Uprkos PEPFAR-u, velikodušnom PEPFAR-u,
lečenje ne dobijaju svi,
a samo 60 odsto onih koji se leče u siromašnim zemljama,
nastavlja lečenje nakon 2 godine.
Lečenje koje traje čitav život nije realistično rešenje
za sve u najsiromašnijim zemljama.
Ali je veoma dobro da se radi ono što se radi.
Ali je fokus opet na prevenciji.
Samo će zaustavljanjem prenosa
svet moći da se nosi sa time.
Lekovi su skupi -- da smo imali vakcine,
ili kada ih dobijemo, to je efektivnije --
ali lekovi su mnogo skupi za siromašne.
Ne sam lek, nego lečenje
i nega koja ide uz to.
Tako da, kada pogledamo šablon,
jedna stvar je jasna :
vidite plave mehuriće
i ljudi kažu da je HIV dosta rasprostranjen u Africi.
Ja bih rekao, HIV je dosta drugačiji u Africi.
Naći ćete najvišu stopu HIV-a u svetu
u afričkim zemljama,
i još ćete naći Senegal, ovde dole --
ista stopa kao u SAD-u.
I naći ćete Madagaskar,
i dosta afričih zemalja
s niskom stopom kao kod ostatka sveta.
To je strašno pojednostavljanje da postoji jedna Afrika
i da stvari rade na samo jedan način u Africi.
Moramo da zaustavimo to.
Nema poštovanja, i nije baš pametno
da se razmišlja tako.
(Aplauz)
Imao sam sreću da živim i radim neko vreme u SAD-u.
I video sam da su Solt Lejk Siti i San Francisko različiti.
(Smeh)
Tako je i u Africi -- ima dosta razlika.
I zašto je toliko visoko? Zbog rata?
Ne, nije. Pogledajte ovde.
Ratom podeljen, Kongo je ovde dole -- 2, 3, 4 odsto.
Ovo je miroljubiva susedna zemlja, Zambija -- 15 odsto.
I postoji dobro istraživanje o izbeglicama iz Konga --
imaju 2, 3 odsto zaraženih,
a miroljubiva Zambija -- mnogo više.
Sada postoje istraživanja koja jasno pokazuju
da su ratovi strašni, silovanja su strašna,
ali ovo nije uzrok za visoke stope u Africi.
Dakle, da li je zbog siromaštva?
Pa, ako pogledate na makro nivou,
izgleda dašto je više novca, više je HIV-a.
Ali je to previše jednostavno,
hajdemo dole, da vidimo Tanzaniju.
Podeliću Tanzaniju na 5 grupe po primanjima,
od najviših do najnižih,
i idemo.
One sa najvišim primanjima, one kojima je bolje -- ne bih rekao bogate --
oni imaju veću stopu HIV-a.
Razlika je od 11 do 4 odsto
i još je veća kod žena.
Postoji dosta toga što smo mislili, a što sada dobro istraživanje,
afričkih institucija i istraživača
zajedno sa međunarodnim istraživačima, pokazuje da nismo bili u pravu.
Tako, ovo je razlika unutar Tanzanije.
Ne mogu, a da ne pokažem Keniju.
Pogledajte Keniju.
Podelio sam Keniju u njene provincije.
Evo ide.
Vidite razliku unutar jedne afričke zemlje --
ide od veoma niske stope do visoke
i većina provincija u Keniji je dosta skromna.
Pa šta je u pitanju?
Zašto vidimo ove ekstremno visoke stope u nekim zemljama?
Pa, to je zbog više partnera,
manje se koriste kondomi
i postoji razlika u godinama kod partnera --
to jest, stariji muškarci teže da imaju seks sa mlađim ženama.
Vidimo više stope kod mlađih žena nego kod mlađih muškaraca
u puno zemalja koje su najviše pogođene.
Ali gde se nalaze?
Zameniću mehuriće na mapi.
Pogledajte, one sa najviše zaraženih su sa 4 odsto cele populacije
i oni drže 50 odsto zaraženih HIV-om.
HIV postoji u celom svetu.
Pogledajte, ovde imate mehuriće po celom svetu.
Brazil ima puno zaraženih HIV-om.
Arapske zemlje nemaju puno, ali ih ima dosta u Iranu.
U Iranu takođe postoje zavisnost od heroina i prostitucija.
Indija ima dosta jer ih je puno.
Jugoistočna Azija, i tako dalje.
Ali postoji jedan deo Afrike --
a težak deo je, istovremeno,
ne napraviti homogenu izjavu o Africi,
ne doći do jednostavnih ideja o tome, s jedne strane.
S druge strane, pokušavam da kažem da to nije slučaj,
jer sada postoji naučni konsenzus o ovom šablonu.
UNAIDS je konačno napravio podatke
o širenju HIV-a dostupnim.
Možda je u pitanju više partnera.
Možda ima više tipova virusa.
Možda postoje druge stvari
zbog čega se prenos češće dešava.
Posle svega, ako ste potpuno zdravi i imate heteroseksualni seks,
rizik za infekciju u jednom odnosu je 1 prema 1000.
Nemojte da odlučujete sada o svom
ponašanju večeras i nadalje.
(Smeh)
Ali -- i ako se nalazite u nezavidnoj situaciji,
više seksualno-prenosivih bolesti, može da bude 1 prema 100.
Ali mislimo da je u pitanju više partnera.
Šta to znači?
U Švedskoj, mi to nemamo.
Imamo serijsku monogamiju.
Vodka, doček Nove godine -- novi partner za proleće.
Vodka, letnje veče -- novi partner za jesen.
Vodka -- i tako dalje, znate?
I sakupite puno bivših.
I imamo strašnu epidemiju hlamidije --
koja ostaje puno godina.
HIV ima vrhunac 3 do 6 nedelja nakon infekcije
i zato, više partnera u mesecu
je veća opasnost za HIV nego za druge.
Verovatno je kombinacija ovog.
I raduje me to da napredujemo ka
činjenici da možemo da se osvrnemo na ovo.
Možete da dobijete ovaj grafikon, besplatno.
Stavili smo UNAIDS podatke na sajtu Gepmajnder-a.
I nadamo se da kada radimo nešto u budućnosti povodom globalnih problema
da nećemo imati samo srce,
niti samo novac,
već da ćemo koristiti i mozak.
Hvala vam puno.
(Aplauz)