0:00:06.268,0:00:08.906 Причате пријатељу невероватну причу 0:00:08.906,0:00:13.387 и стижете до најинтересантнијег дела,[br]када вас он изненада прекида: 0:00:13.387,0:00:17.509 „Ванземаљац и ја“, а не „ја и ванземаљац“. 0:00:17.509,0:00:19.663 Већина нас би се вероватно изнервирала, 0:00:19.663,0:00:21.907 али ако занемаримо непристојно прекидање, 0:00:21.907,0:00:23.683 да ли је ваш пријатељ у праву? 0:00:23.683,0:00:26.837 Да ли је реченица заправо[br]била граматички неисправна? 0:00:26.837,0:00:30.867 Ако ју је ипак разумео,[br]да ли је то уопште важно? 0:00:30.867,0:00:32.832 Са лингвистичке тачке гледишта, 0:00:32.832,0:00:36.547 граматика је скуп образаца[br]о томе како се речи здружују 0:00:36.547,0:00:38.856 да би образовале фразе и реченице, 0:00:38.856,0:00:41.795 било у усменом или писаном облику. 0:00:41.795,0:00:44.240 Различити језици имају различите обрасце. 0:00:44.240,0:00:47.433 У енглеском је субјекат[br]обично на првом месту, 0:00:47.433,0:00:48.529 прати га глагол, 0:00:48.529,0:00:50.007 а затим објекат, 0:00:50.007,0:00:52.664 док је у јапанском[br]и многим другим језицима 0:00:52.664,0:00:55.668 ред речи субјекат, објекат, глагол. 0:00:55.668,0:01:00.231 Неки научници су покушали да идентификују[br]обрасце који су заједнички за све језике, 0:01:00.231,0:01:02.496 али осим неких основних особина, 0:01:02.496,0:01:04.593 као што је поседовање именица или глагола, 0:01:04.593,0:01:08.719 тек је неколико ових такозваних[br]лингвистичких универзалија откривено. 0:01:08.719,0:01:12.026 Иако су сваком језику потребни[br]доследни обрасци да би функционисао, 0:01:12.026,0:01:17.216 изучавање ових образаца отвара[br]непрекидну дебату између два становишта 0:01:17.216,0:01:20.703 који су познати као прескриптивизам[br]и дескриптивизам. 0:01:20.703,0:01:22.068 Грубо поједностављено, 0:01:22.068,0:01:26.151 прескриптивисти мисле да одређени језик[br]треба да прати доследна правила, 0:01:26.151,0:01:29.742 док дескриптивисти[br]виде варијацију и прилагођавање 0:01:29.742,0:01:33.650 као нешто што је природни[br]и неопходан део језика. 0:01:33.650,0:01:37.981 Већим делом историје,[br]огромна већина језика била је усмена, 0:01:37.981,0:01:42.286 али како су се људи више повезивали[br]и писање добијало на важности, 0:01:42.286,0:01:46.051 писани језик је стандардизован[br]да би дозволио ширу комуникацију 0:01:46.051,0:01:51.331 и омогућио да људи разумеју једни друге[br]у различитим деловима области. 0:01:51.331,0:01:56.461 У многим језицима, ова стандардна форма[br]је почела да се сматра једино исправном, 0:01:56.461,0:02:00.355 упркос томе што је изведена из једне[br]од много варијанти којима се говорило, 0:02:00.355,0:02:02.788 обично из оне која је припадала[br]људима на власти. 0:02:02.788,0:02:07.076 Језички чистунци су радили на успостављању[br]и пропагирању овог стандарда 0:02:07.076,0:02:10.031 кроз разраду скупа правила[br]који су приказивали 0:02:10.031,0:02:12.731 успостављену граматику из њиховог периода. 0:02:12.731,0:02:17.035 Правила писане граматике[br]примењивана су и на говорни језик, такође. 0:02:17.035,0:02:19.993 Језички обрасци који су одступали[br]од писаних правила 0:02:19.993,0:02:21.683 сматрали су се исквареним говором 0:02:21.683,0:02:23.860 или знацима нижег друштвеног статуса, 0:02:23.860,0:02:26.675 а многи људи који су током одрастања[br]причали на овај начин 0:02:26.675,0:02:30.250 били су принуђени да усвоје[br]стандардизован облик. 0:02:30.250,0:02:31.676 У скорије време, међутим, 0:02:31.676,0:02:35.850 лингвисти су схватили да је говор[br]појава одвојена од писања 0:02:35.850,0:02:38.287 са сопственим правилима и обрасцима. 0:02:38.287,0:02:42.891 Већина нас научи да прича толико рано[br]да се тога чак и не сећамо. 0:02:42.891,0:02:46.468 Образујемо свој говорни репертоар[br]кроз несвесне навике, 0:02:46.468,0:02:48.608 без памћења правила. 0:02:48.608,0:02:52.621 Пошто говор користи и расположење[br]и интонацију за значење, 0:02:52.621,0:02:54.945 његова структура је често флексибилнија 0:02:54.945,0:02:58.417 и прилагођава се потребама[br]говорника и слушалаца. 0:02:58.417,0:03:00.911 То би могло значити избегавање[br]сложених реченица 0:03:00.911,0:03:03.091 које је тешко протумачити у живом говору, 0:03:03.091,0:03:05.707 уношење измена[br]да би се избегао чудан изговор 0:03:05.707,0:03:09.548 или уклањање звукова[br]да би се говор убрзао. 0:03:09.548,0:03:13.571 Лингвистички приступ који покушава[br]да разуме и мапира такве разлике 0:03:13.571,0:03:17.655 без натурања тачних решења[br]познат је као дескриптивизам. 0:03:17.655,0:03:20.301 Уместо одлуке како језик[br]треба да се користи, 0:03:20.301,0:03:22.901 он описује како га људи заправо користе 0:03:22.901,0:03:27.059 и прати новине до којих дођу[br]током овог процеса. 0:03:27.059,0:03:28.188 Међутим, иако се дебата 0:03:28.188,0:03:31.005 између прескриптивизма[br]и дескриптивизма наставља, 0:03:31.005,0:03:33.368 они се међусобно не искључују. 0:03:33.368,0:03:37.052 У најбољем случају, прескриптивизам[br]је користан при обавештавању људи 0:03:37.052,0:03:41.675 о најчешће прихваћеним обрасцима[br]у одређеном периоду. 0:03:41.675,0:03:44.661 Ово је важно не само за званични контекст, 0:03:44.661,0:03:46.751 већ чини лакшом и комуникацију 0:03:46.751,0:03:50.272 између говорника различитог порекла[br]на језику који им није матерњи. 0:03:50.272,0:03:52.044 Дескриптивизам нам, са друге стране, 0:03:52.044,0:03:54.447 пружа увид у начин функционисања нашег ума 0:03:54.447,0:03:59.405 и у инстинктивне начине[br]на које градимо свој поглед на свет. 0:03:59.405,0:04:03.681 Напослетку, најбоље је виђење граматике[br]као скупа лингвистичких навика 0:04:03.681,0:04:06.751 око којих стално преговара[br]и које изнова измишља 0:04:06.751,0:04:09.756 целокупна група корисника језика. 0:04:09.756,0:04:10.962 Као и сам језик, 0:04:10.962,0:04:13.447 то је сјајно и сложено платно 0:04:13.447,0:04:16.810 које се испреда кроз доприносе[br]говорника и слушалаца, 0:04:16.810,0:04:18.315 писаца и читалаца, 0:04:18.315,0:04:20.781 прескриптивиста и дескриптивиста, 0:04:20.781,0:04:22.663 издалека и изблиза.