Prema mitologiji antičke Grčke, lebdeći iznad Krita krilima napravljenim od voska i perja, Ikar, Dedalov sin je prkosio i ljudskim i zakonima prirode. Ignorišući upozorenja njegovog oca, uzdizao se sve više i više. Za svedoke na zemlji izgledao je poput boga, a dok je piljio odozgo na dole, i osećao se poput boga. Međutim, u mitovima antičke Grčke, linija koja je razdvajala boga od čoveka je bila apsolutna, a kazna za smrtnike koji su pokušali da je pređu je bila ozbiljna. Takav je bio slučaj sa Ikarom i Dedalom. Godinama pre Ikarovog rođenja, njegov otac Dedal je bio visoko cenjen kao genijalan izumitelj, zanatlija i skulptor u svojoj domovini Atini. Izumeo je stolarstvo i sve alate koji se u njemu koriste. Dizajnirao je prvo kupatilo i prvi plesni podijum. Pravio je toliko živopisne skulpture da ih je Herkul mešao sa pravim ljudima. Iako je bio vešt i slavan, Dedal je bio sebičan i ljubomoran. Iz zabrinutosti da je njegov nećak veštiji zanatlija, Dedal ga je ubio. Za kaznu, Dedal je prognan iz Atine i probio se do Krita. Kako je imao basnoslavnu reputaciju, Dedala je dočekao otvorenih ruku kralj Krita, Minoj. Tu, vršeći službu tehničkog savetnika u palati, Dedal je nastavio da pomera granice. Kraljevoj deci je pravio mehanički animirane igračke koje su delovale živo. Izumeo je jedra i jarbol za brodove, koji su dali ljudima kontrolu nad vetrom. Svakim delom, Dedal je izazivao ljudska ograničenja, koja su do tad odvajala smrtnike od bogova, dok je naposletku potpuno prekoračio granicu. Ženu kralja Minoja, Pasifeu, prokleo je bog Posejdon da se zaljubi u kraljevog cenjenog bika. Pod činima, zatražila je od Dedala da joj pomogne da zavede bika. Pristao je svojstvenom odvažnošću. Dedal je konstruisao šuplju drvenu kravu, toliko realistično da je zavarao bika. Kako se Pasifea skrivala unutar Dedalovog dela, zatrudnila je i rodila polučoveka-polubika, minotaura. Ovo je naravno razbesnelo kralja koji je krivio Dedala jer je dozvolio tako užasno izopačenje prirodnog zakona. Za kaznu, Dedal je bio primoran da konstruiše lavirint bez izlaza ispod palate za minotaura. Kada je dovršen, Minoj je zarobio Dedala i njegovog sina jedinca Ikara unutar najvišeg tornja na ostrvu gde je trebalo da budu do kraja njihovih života. Međutim, Dedal je ipak bio genijalan izumitelj. Posmatrajući ptice koje su kružile oko njegovog zatvora, način za beg je postao očigledan. On i Ikar će da odlete iz zatvora, kako samo ptice i bogovi mogu. Koristeći perje od jata koja su sletala na toranj i vosak od sveća, Dedal je sagradio dva para džinovskih krila. Dok je vezivao krila na njegovog sina Ikara, upozorio ga je: let suviše blizu okeanu će da skvasi krila i zbog toga će da budu suviše teška za upotrebu. Zbog leta suviše blizu suncu, toplota će da otopi vosak i krila će da se raspadnu. U oba slučaja će zasigurno da umru. Stoga je ključ za njihov beg bio u držanju u sredini. Pojasnivši uputstva, oba čoveka su skočila sa tornja. Bili su prvi smrtnici koji su leteli. Dok se Dedal pažljivo držao srednje putanje, Ikara je preplavila ekstaza letenja i savladalo ga je osećanje božanske moći koje je išlo uz let. Dedal je samo sa užasom mogao da gleda Ikara kako se uzdiže više i više, nemoćan da promeni sinovljevu kobnu sudbinu. Kada je toplota sunca otopila vosak na njegovim krilima, Ikar je pao s neba. Baš kao što je Dedal mnogo puta ignorisao posledice prkošenja prirodnim zakonima smrtnika, robujući svome egu, Ikara je takođe zaneo sopstveni hubris. Naposletku, oba čoveka su skupo platila svoje odvajanje od staze umerenosti, Ikar životom, a Dedal svojim kajanjem.