Prema mitologiji antičke Grčke,
lebdeći iznad Krita krilima
napravljenim od voska i perja,
Ikar, Dedalov sin je prkosio
i ljudskim i zakonima prirode.
Ignorišući upozorenja njegovog oca,
uzdizao se sve više i više.
Za svedoke na zemlji
izgledao je poput boga,
a dok je piljio odozgo na dole,
i osećao se poput boga.
Međutim, u mitovima antičke Grčke,
linija koja je razdvajala
boga od čoveka je bila apsolutna,
a kazna za smrtnike koji su pokušali
da je pređu je bila ozbiljna.
Takav je bio slučaj sa Ikarom i Dedalom.
Godinama pre Ikarovog rođenja,
njegov otac Dedal je bio visoko cenjen
kao genijalan izumitelj,
zanatlija
i skulptor u svojoj domovini Atini.
Izumeo je stolarstvo
i sve alate koji se u njemu koriste.
Dizajnirao je prvo kupatilo
i prvi plesni podijum.
Pravio je toliko živopisne skulpture
da ih je Herkul mešao sa pravim ljudima.
Iako je bio vešt i slavan,
Dedal je bio sebičan i ljubomoran.
Iz zabrinutosti da je njegov nećak
veštiji zanatlija,
Dedal ga je ubio.
Za kaznu, Dedal je prognan iz Atine
i probio se do Krita.
Kako je imao basnoslavnu reputaciju,
Dedala je dočekao otvorenih ruku
kralj Krita, Minoj.
Tu, vršeći službu
tehničkog savetnika u palati,
Dedal je nastavio da pomera granice.
Kraljevoj deci
je pravio mehanički animirane igračke
koje su delovale živo.
Izumeo je jedra i jarbol za brodove,
koji su dali ljudima kontrolu nad vetrom.
Svakim delom, Dedal je izazivao
ljudska ograničenja,
koja su do tad odvajala
smrtnike od bogova,
dok je naposletku
potpuno prekoračio granicu.
Ženu kralja Minoja, Pasifeu,
prokleo je bog Posejdon
da se zaljubi u kraljevog cenjenog bika.
Pod činima, zatražila je od Dedala
da joj pomogne da zavede bika.
Pristao je svojstvenom odvažnošću.
Dedal je konstruisao šuplju drvenu kravu,
toliko realistično da je zavarao bika.
Kako se Pasifea skrivala
unutar Dedalovog dela,
zatrudnila je i rodila
polučoveka-polubika, minotaura.
Ovo je naravno razbesnelo kralja
koji je krivio Dedala jer je dozvolio
tako užasno izopačenje prirodnog zakona.
Za kaznu, Dedal je bio primoran
da konstruiše lavirint bez izlaza
ispod palate za minotaura.
Kada je dovršen, Minoj je zarobio Dedala
i njegovog sina jedinca Ikara
unutar najvišeg tornja na ostrvu
gde je trebalo da budu
do kraja njihovih života.
Međutim, Dedal je ipak bio
genijalan izumitelj.
Posmatrajući ptice
koje su kružile oko njegovog zatvora,
način za beg je postao očigledan.
On i Ikar će da odlete iz zatvora,
kako samo ptice i bogovi mogu.
Koristeći perje od jata
koja su sletala na toranj
i vosak od sveća,
Dedal je sagradio
dva para džinovskih krila.
Dok je vezivao krila
na njegovog sina Ikara,
upozorio ga je:
let suviše blizu okeanu će da skvasi krila
i zbog toga će da budu
suviše teška za upotrebu.
Zbog leta suviše blizu suncu,
toplota će da otopi vosak
i krila će da se raspadnu.
U oba slučaja će zasigurno da umru.
Stoga je ključ za njihov beg
bio u držanju u sredini.
Pojasnivši uputstva,
oba čoveka su skočila sa tornja.
Bili su prvi smrtnici koji su leteli.
Dok se Dedal pažljivo
držao srednje putanje,
Ikara je preplavila ekstaza letenja
i savladalo ga je osećanje
božanske moći koje je išlo uz let.
Dedal je samo sa užasom mogao da gleda
Ikara kako se uzdiže više i više,
nemoćan da promeni
sinovljevu kobnu sudbinu.
Kada je toplota sunca
otopila vosak na njegovim krilima,
Ikar je pao s neba.
Baš kao što je Dedal mnogo puta ignorisao
posledice prkošenja
prirodnim zakonima smrtnika,
robujući svome egu,
Ikara je takođe zaneo sopstveni hubris.
Naposletku,
oba čoveka su skupo platila
svoje odvajanje od staze umerenosti,
Ikar životom,
a Dedal svojim kajanjem.