Ovo su neke slike galaktičkih jata.
Ona su upravo ono što im ime kaže.
Ogromni skupovi galaksija
povezani njihovom
međusobnom gravitacijom.
Većina tačaka koje vidite na ekranu
nisu pojedinačne zvezde,
nego skupovi zvezda
ili galaksija.
Dok gledate neke od ovih slika
nadam se da ćete ubrzo uvideti
da su galaktička jata predivni objekti,
ali više od toga,
smatram da su galaktička jata misteriozna,
ona su puna iznenađenja
i ona su korisna.
Korisna kao najveće
laboratorije univerzuma.
I kao laboratorije,
opisati jata galaksija
je opisati eksperimente
koje možemo da radimo s njima.
Smatram da postoje
četiri glavna tipa
i prvi tip koji želim da opišem
je sondiranje izuzetno velikih.
Koliko velikih?
Ovo je slika jednog
specifičnog galaktičkog jata.
Ono je toliko masivno
da se svetlost koja prolazi kroz njega
savija i krivi
pod ekstremnom
gravitacijom ovog jata.
Ako pogledate veoma pažljivo
videćete prstenove oko ovog jata.
Kako bih to predstavio brojem,
ovo galaktičko jato
ima masu preko milion milijardi sunaca.
Zapanjujuće je koliko masivni
ovi sistemi mogu da budu.
Ali osim svoje mase
oni imaju još jednu dodatnu osobinu.
Oni su u suštini izolovani sistemi,
i ako želimo,
možemo o njima da mislimo
kao o umanjenoj verziji
čitavog univerzuma.
I na većinu pitanja koje možemo imati
o univerzumu na velikim razmerama,
kao što je:
"Kako fukncioniše gravitacija?"
odgovor možemo dobiti
proučavanjem ovih sistema.
To je bilo veoma veliko.
Druga stvar je veoma toplo.
U redu, ako uzmem
sliku galaktičkog jata
i oduzmem svu svetlost zvezda,
ono što mi ostaje je
ova velika, plava grudva.
Ovo nije njena prava boja.
Ono što vidimo je svetlost X-zraka.
Pitanje je, ako ne potiče od galaksija,
šta emituje ovu svetlost?
Odgovor je užareni gas,
gas na milion stepeni,
u stvari, to je plazma.
Razlog zbog čega je ovako topao
vraća nas na prethodni slajd.
Ekstremna gravitacija ovih sistema
ubrzava čestice gasa do velikih brzina,
a velike brzine znače
velike temperature.
Ovo je glavna ideja,
ali nauka je samo gruba skica.
Mnoge osnovne osobine ove plazme
nas još uvek zbunjuju,
još uvek su nam intrigantne
i još uvek menjaju naše razumevanje
fizike veoma toplog.
Treća stvar: sondiranje veoma malog.
Kako bih vam ovo objasnio,
moram da vam kažem
jednu veoma uznemirujuću činjenicu.
Većina materije univerzuma
nije sačinjena od atoma.
Lagali su nas.
Većina je sačinjena od nečeg
veoma, veoma misterioznog
što zovemo tamnom materijom.
Tamna materija je nešto
što ne voli interakciju,
osim putem gravitacije
i, naravno, voleli bismo
da saznamo više o njoj.
Ako ste fizičar čestica,
želite da znate šta se dešava
kada se stvari sudare.
I tamna materija nije izuzetak.
Pa, kako to radimo?
Kako bih odgovorio na to pitanje,
moraću da postavim još jedno,
a ono je: "Šta se dešava
kada se galaktička jata sudare?"
Evo slike.
Pošto su galaktička jata reprezentativni
delovi univerzuma,
njegove umanjene verzije,
ona su većinom sačinjena
od tamne materije
i to je ono što vidite ovde
u plavo-ljubičastoj boji.
Crvena je užareni gas
i, naravno, vidite mnoštvo galaksija.
Ono što je nastalo je
akcelerator čestica
na ogromnoj razmeri.
I ovo je veoma bitno,
jer to znači da veoma,
veoma mali efekti
koje bi bilo teško
detektovati u laboratoriji,
mogu biti spajani i spajani
u nešto što možemo
da posmatramo u prirodi.
Veoma je smešno.
Galaktička jata nas mogu
naučiti o tamnoj materiji,
galaktička jata nas mogu
naučiti o fizici veoma malog
upravo zato što su ona veoma velika.
Četvrta stvar: fizika veoma stranog.
Ono što sam do sada rekao
je zasigurno veoma ludo.
Ako postoji nešto čudnije
to mora biti tamna energija.
Ako bacim loptu u vazduh,
očekujem da ona poleti.
Ono što ne očekujem je da ona leti
sa sve većim ubrzanjem.
Slično tome, kosmolozi razumeju zašto
se univerzum širi.
Ne razumeju zašto se on širi
sa sve većim ubrzanjem.
Mogu dati ime uzroku
ovog ubrzanog širenja,
i oni to zovu tamnom energijom.
I ponovo, želimo da saznamo više o tome.
Jedno određeno pitanje koje imamo jeste
kako tamna energija utiče na univerzum
u najvećoj razmeri?
U zavisnosti od njene jačine,
moguće je da se
strukture formiraju brže ili sporije.
Problem sa strukturama univerzuma
na velikim razmerama
jeste da su one užasno komplikovane.
Ovo je kompjuterska simulacija.
Potreban nam je način
da ovo pojednostavimo.
Volim da mislim o ovome
putem analogije.
Ako želim da razumem
zašto je Titanik potonuo
najvažnija stvar je
ne napraviti model pozicija
pojedinačnih delića broda
koji su se odlomili.
Najvažnija stvar je
ispratiti dva najveća dela.
Slično, mogu mnogo
da naučim o univezumu
na najvećoj razmeri
praćenjem njegovih
najvećih delova,
a ti najveći delovi su galaktička jata.
Kako pristižem kraju,
možda ćete se osetiti prevarenim.
Počeo sam priču
kako su galaktička jata korisna
i dao sam vam neke razloge zašto,
ali šta je zapravo njihova vrednost?
Kako bih odgovorio na ovo,
želim da vam citiram
odgovor Henrija Forda
kada su ga pitali o automobilima.
On je rekao ovo:
"Da sam pitao ljude šta žele,
rekli bi brže konje."
Danas se mi kao društvo suočavamo
sa mnogo, mnogo teških problema.
Rešenja ovih problema nisu očigledna.
Ona nisu brži konji.
Ona zahtevaju veliku količinu
naučne dovitljivosti.
Da, treba da se usredsredimo,
da, treba da se koncentrišemo,
ali takođe moramo i da zapamtimo
da inovacija, domišljatost, inspiracija -
ove stvari dolaze
kada proširimo naše vidike,
kada načinimo korak unazad
i udaljimo se.
Ne mogu da smislim bolji način za ovo,
od proučavanja univezuma oko nas.
Hvala.
(Aplauz)