.

.

.

.

Šta je internet?

Internet je nešto što svi vole.

Neki sateliti tamo gore...

Zamišljam internet kao neke talase koji prolaze kroz telefon.

Neko mi je jednom to uporedio sa oblakom.

Internet je jako sličan vodovodu. Stalno teče.

Većina ljudi nema pojma kako je nastao internet

ali to nije važno, ne moraju ni znati. Znamo li ko je izumeo

hemijsku olovku,

ili WC,

ili patent zatvarač?

Sve su to stvari koje koristimo svakodnevno, uopšte i ne pomišljajući

da ih je neko jednom morao izmisliti.

Isto je i sa internetom. Davno, u 1970tim godinama,

moj kolega Bob Kahn i ja počelil smo raditi na nacrtu onoga što danas nazivamo internet.

Bio je to rezultat jednog drugog eksperimenta, nazvanog ARPANET

što je skraćenica za Advanced Research Project Agency Network.

Bio je to istraživački projekat Ministarstva obrane (SAD).

Paul Baran je pokušavao osmisliti komunikacioni sistem

koji bi preživeo nuklearni napad.

Imao je ideju da poruke treba razbiti na blokove, i onda te blokove

poslati što brže u svim mogućim smerovima, kao kroz mrežu.

.

I tako smo postepeno izgradili nacionalnu elsperimentalnu mrežu za slanje podataka po delovima,

i to je zaista funkcionisalo!

.

Ko upravlja internetom?

Vlada.

Vilenjaci, naravno!

Ljudi koji upravljaju Wi-Fijem, jer ako nema Wi-Fija onda nema ni interneta.

T-Mobile, mmmm, Xfinity (mobilni operateri)...

Bill Gates

.

Zar ne?

Tačan odgovor je, zapravo - niko, ili, možda, svako...

Ustvari, internet je sastavljen od neverovatno velikog broja

nezavisnih mreža.

Važna karakteristika ovog sistema jeste
da je POTPUNO raspodeljen, dakle

ne postoji neka centralna kontrola koja prati kretanje pojedinih paketa podataka, niti gde je nastao pojedini deo mreže,

čak ni koji deo mreže se spaja s kojim.

To sve spada u poslovne odluke pojedinih mrežnih operatera.

Svim operaterima je isti krajnji cilj: povezati korisnike mreže bez obzira

gde se nalaze, jer svrha mreže je upravo u tome da bilo koji uređaj

može komunicirati sa bilo kojim drugim uređajem; baš kao što

telefonom možete razgovarati sa bilo kim, bilo gde na svetu.

Ništa slično nije izgrađeno nikada pre.

Ta pomisao da nešto što vi znate može biti korisno nekom drugom,

ili obrnuto, vrlo je snažan motivator

za deljenje informacija.

Inače, tako funkcionišu i otkrića u nauci: ljudi dele informacije.

I tako sada ljudi imaju mogućnost stalno smišljati nove primene interneta,

mogu ih isprogramirati kao aplikacije na mobilnim telefonima,

ili mogu doprineti neprestanom rastu infrastrukture mreže

kako bi osigurali pristup internetu i ljudima koji ga još nemaju,

ili ga mogu jednostavno samo koristiti, iz dana u dan.

Kontakt sa internetom jednostavno ne možete izbeći; i zato je najpametnije

upoznati ga i iskoristiti ga.

.

.