Zamislite da možete da priključite svoj mozak na mašinu koja bi vam obezbedila vrhunsko uživanje do kraja vašeg života. Ukoliko biste imali izbor da se prijavite za takav vid postojanja, da li biste? To pitanje je postavio filozof Robert Nozik kroz misaoni eksperiment koji je nazvao "Mašinom za iskustva". Eksperiment od nas traži da razmotrimo svet u kome su naučnici razvili mašinu koja bi simulirala stvarni život, garantujući nam jedino iskustva zadovoljstva, nikada boli. Kvaka? Morate zauvek da ostavite stvarnost za sobom, ali teško da ćete primetiti razliku. Vaša iskustva će se jedva razlikovati od stvarnosti. Životni prirodni usponi i padovi će prosto biti zamenjeni beskrajnim nizom uspona. Zvuči sjajno, zar ne? Može da se čini kao privlačna ponuda, ali možda i nije tako idealno kako zvuči. Eksperiment je zapravo osmišljen da bi opovrgao filozofsko stanovište zvano hedonizam. Prema hedonistima, dovođenje čistog zadovoljstva do maksimuma je najvažnija stvar u životu jer je zadovoljstvo najveće dobro koje život ima da ponudi. Za hedoniste, najbolji izbor koji osoba može da napravi za sebe je onaj koji joj donosi najveću moguću količinu zadovoljstva, a za uzvrat joj ne nanosi bol. Neograničeno zadovoljstvo minus nula bola jednako je maksimumu čistog zadovoljstva, ili, drugim rečima, upravo onaj scenario koji nudi mašina za iskustva. Stoga, ukoliko je hedonizam vaša životna filozofija, nećete dva puta razmisliti o priključivanju na mašinu. Međutim, šta ako je život značajniji od pukog zadovoljstva? Nozik je verovao da upravo to pokazuje kroz misaoni eksperiment "Mašina za iskustva". Uprkos obećanju mašine o maksimalnom čistom zadovoljstvu, on je i dalje nalazio razloge da se ne priključi, kao i mnogi drugi koji učestvuju u eksperimentu razmatranja ove mogućnosti. Šta bi nas moglo odvratiti od izbora vrhunskog zadovoljstva u budućnosti? Razmotrite sledeći scenario. Betsi i Zander su u prisnoj, posvećenoj vezi. Betsi je do ušiju zaljubljena i nikada nije bila srećnija. Međutim, iza Betsinih leđa, Zander ima romansu sa njenom sestrom Anđelikom, sa sve ljubavnim pismima, tajnim sastancima, sve vreme njihove veze. Ako bi Betsi saznala, to bi uništilo njenu vezu i sa Zanderom i sa Anđelikom, a iskustvo bi bilo toliko traumatično da ona nikad ne bi volela opet. Kako je Betsi u blaženom neznanju o Zanderovom neverstvu, hedonisti bi rekli kako joj je bolje da ostane u neznanju i da zadrži visok nivo čistog zadovoljstva. Sve dok Betsi nikad ne otkrije vezu, njen život će zasigurno da se odvija srećno kao i do sad. Dakle, ima li Betsino poznavanje sopstvene situacije vrednost? Zamislite da ste Betsi. Da li biste više voleli da znate istinu? Ako je odgovor da, izabrali biste opciju koja naglo smanjuje vaše čisto zadovoljstvo. Možda stoga verujete da postoje stvari u životu koje suštinski vrede više od zadovoljstva. Istina, znanje, istinska povezanost s drugim ljudskim bićima. Sve su to stvari koje bi se mogle naći na spisku. Ako nikada ne otkrije istinu, Betsi u suštini živi život unutar sopstvene mašine za iskustva, u bezbrižnom svetu koji nema uporište u stvarnosti. Ovaj ljubavni trougao je ekstreman primer, ali u njemu se ogledaju mnoge odluke koje pravimo u svakodnevnom životu. Zato, bilo da pravite izbor za Betsi ili za sebe, zašto biste osećali da bi stvarnost trebalo da bude faktor? Da li stvarno iskustvo ima suštinsku vrednost, bilo ono prijatno ili bolno? Da li vi sami više vredite kada proživljavate zadovoljstva i boli stvarnog sveta? Nozikov eksperiment možda ne nudi sve odgovore, ali nas tera na razmišljanje da li stvarni život, iako nesavršen, sadrži neke suštinske vrednosti mimo zadovoljstva koje nudi mašina.