Zamislite da možete
da priključite svoj mozak na mašinu
koja bi vam obezbedila vrhunsko uživanje
do kraja vašeg života.
Ukoliko biste imali izbor da se prijavite
za takav vid postojanja, da li biste?
To pitanje je postavio
filozof Robert Nozik
kroz misaoni eksperiment
koji je nazvao "Mašinom za iskustva".
Eksperiment od nas traži
da razmotrimo svet
u kome su naučnici razvili mašinu
koja bi simulirala stvarni život,
garantujući nam jedino
iskustva zadovoljstva, nikada boli.
Kvaka?
Morate zauvek
da ostavite stvarnost za sobom,
ali teško da ćete primetiti razliku.
Vaša iskustva
će se jedva razlikovati od stvarnosti.
Životni prirodni usponi i padovi
će prosto biti zamenjeni
beskrajnim nizom uspona.
Zvuči sjajno, zar ne?
Može da se čini kao privlačna ponuda,
ali možda i nije tako idealno kako zvuči.
Eksperiment je zapravo osmišljen
da bi opovrgao filozofsko stanovište
zvano hedonizam.
Prema hedonistima,
dovođenje čistog zadovoljstva do maksimuma
je najvažnija stvar u životu
jer je zadovoljstvo najveće dobro
koje život ima da ponudi.
Za hedoniste, najbolji izbor
koji osoba može da napravi za sebe
je onaj koji joj donosi
najveću moguću količinu zadovoljstva,
a za uzvrat joj ne nanosi bol.
Neograničeno zadovoljstvo minus nula bola
jednako je maksimumu čistog zadovoljstva,
ili, drugim rečima, upravo onaj scenario
koji nudi mašina za iskustva.
Stoga, ukoliko je hedonizam
vaša životna filozofija,
nećete dva puta razmisliti
o priključivanju na mašinu.
Međutim, šta ako je život
značajniji od pukog zadovoljstva?
Nozik je verovao da upravo to pokazuje
kroz misaoni eksperiment
"Mašina za iskustva".
Uprkos obećanju mašine
o maksimalnom čistom zadovoljstvu,
on je i dalje nalazio razloge
da se ne priključi,
kao i mnogi drugi koji učestvuju
u eksperimentu razmatranja ove mogućnosti.
Šta bi nas moglo odvratiti od izbora
vrhunskog zadovoljstva u budućnosti?
Razmotrite sledeći scenario.
Betsi i Zander su u prisnoj,
posvećenoj vezi.
Betsi je do ušiju zaljubljena
i nikada nije bila srećnija.
Međutim, iza Betsinih leđa,
Zander ima romansu
sa njenom sestrom Anđelikom,
sa sve ljubavnim pismima,
tajnim sastancima, sve vreme njihove veze.
Ako bi Betsi saznala,
to bi uništilo njenu vezu
i sa Zanderom i sa Anđelikom,
a iskustvo bi bilo toliko traumatično
da ona nikad ne bi volela opet.
Kako je Betsi u blaženom neznanju
o Zanderovom neverstvu,
hedonisti bi rekli kako joj je bolje
da ostane u neznanju
i da zadrži visok nivo
čistog zadovoljstva.
Sve dok Betsi nikad ne otkrije vezu,
njen život će zasigurno da se odvija
srećno kao i do sad.
Dakle, ima li Betsino poznavanje
sopstvene situacije vrednost?
Zamislite da ste Betsi.
Da li biste više voleli da znate istinu?
Ako je odgovor da,
izabrali biste opciju koja naglo
smanjuje vaše čisto zadovoljstvo.
Možda stoga verujete
da postoje stvari u životu
koje suštinski vrede više od zadovoljstva.
Istina, znanje, istinska povezanost
s drugim ljudskim bićima.
Sve su to stvari
koje bi se mogle naći na spisku.
Ako nikada ne otkrije istinu,
Betsi u suštini živi život
unutar sopstvene mašine za iskustva,
u bezbrižnom svetu
koji nema uporište u stvarnosti.
Ovaj ljubavni trougao je ekstreman primer,
ali u njemu se ogledaju mnoge odluke
koje pravimo u svakodnevnom životu.
Zato, bilo da pravite izbor
za Betsi ili za sebe,
zašto biste osećali da bi stvarnost
trebalo da bude faktor?
Da li stvarno iskustvo
ima suštinsku vrednost,
bilo ono prijatno ili bolno?
Da li vi sami više vredite
kada proživljavate
zadovoljstva i boli stvarnog sveta?
Nozikov eksperiment
možda ne nudi sve odgovore,
ali nas tera na razmišljanje
da li stvarni život, iako nesavršen,
sadrži neke suštinske vrednosti
mimo zadovoljstva koje nudi mašina.