Da li ste znali da svaki put
kad muzičari uzmu svoje instrumente

počne vatromet po celom njihovom mozgu?

Spolja, oni možda izgledaju
mirni i skoncentrisani,

dok čitaju note i izvode precizne
i uvežbane potrebne pokrete.

Ali u njihovim mozgovima
je počela žurka.

Kako to znamo?

Pa, u poslednjih nekoliko decenija,

neurolozi su napravili ogromne pomake

u razumevanju funkcionisanja naših mozgova
posmatrajući ih u trenutku rada

instrumentima
kao što su FMR i PET skeneri.

Kad su ljudi spojeni na te mašine,

zadaci poput čitanja
ili rešavanja matematičkih problema

imaju odgovarajuće oblasti mozga

u kojima se može primetiti aktivnost.

Ali kada su istraživači dali učesnicima
da slušaju muziku,

ugledali su vatromet.

Više oblasti u njihovim mozgovima
se obasjalo istovremeno,

dok su obrađivale zvuk,

rastavljen na delove kako bi se razumeli
elementi poput melodije i ritma,

da bi se sve opet stopilo
u jedinstveno muzičko iskustvo.

A naši mozgovi obavljaju sav taj posao
u deliću sekunde

od trenutka kad čujemo muziku do trenutka
kad naša stopala počnu da tapkaju u ritmu.

Ali kada su se naučnici okrenuli
sa posmatranja mozgova

slušalaca muzike na mozgove muzičara,

mali dvorišni vatromet
se pretvorio u proslavu jubileja.

Ispostavilo se da
dok slušanje muzike angažuje mozak

u neke vrlo interesantne aktivnosti,

sviranje muzike je moždani ekvivalent
treninga za celo telo.

Neurolozi su videli
da se brojne oblasti mozga pale,

dok istovremeno obrađuju
različite informacije

u komplikovanim, međusobno povezanim,
i zadivljujuće brzim sekvencama.

Ali šta je to u izvođenju muzike
što pali svetlo u mozgu?

Istraživanje je još relativno novo,
ali neurolozi imaju dosta jasnu zamisao.

Sviranje muzičkih instrumenata angažuje
praktično sve delove mozga istovremeno,

naročito u vizuelnom,
auditivnom i motoričkom korteksu.

I kao i kod svakog drugog vežbanja,
disciplinovano, strukturisano vežbanje

jača te funkcije mozga,
što nam omogućava da primenimo tu snagu

i na ostale aktivnosti.

Najočiglednija razlika između
slušanja muzike i sviranja

je da potonje zahteva
dobre motoričke sposobnosti

koje su pod kontrolom obe hemisfere mozga.

Ono takođe kombinuje jezičku
i matematičku preciznost,

u kojima je više uključena leva hemisfera,

sa novim i kreativnim sadržajima
u kojima prednjači desna.

Iz tih razloga
pronađeno je da reprodukcija muzike

povećava obim i aktivnost
u mozgu u žuljevitom telu,

mostu između dve hemisfere,

omogućavajući prenošenje poruka kroz mozak
brže i kroz više različitih putanja.

To može da osposobi muzičare
da rešavaju probleme

efikasnije i kreativnije,
i u akademskom i u društvenom kontekstu.

Obzirom da izvođenje muzike takođe
uključuje veštinu i razumevanje

njenog emotivnog sadržaja i poruke,

muzičari su često na višem nivou
izvršne funkcije,

u kategoriji međusobno povezanih zadataka

koji uključuju planiranje, strategiju
i pažnju usmerenu na detalje

i zahtevaju simultanu analizu
i kognitivnih i emocionalnih aspekata.

Ova sposobnost takođe utiče
na rad naših sistema za memoriju.

I zaista, muzičari pokazuju
poboljšano pamćenje

i stvaraju, skladište i preuzimaju
uspomene brže i efikasnije.

Istraživanja su pokazala da muzičari
koriste svoje vrlo dobro povezane mozgove

da bi dali svakom sećanju
višestruke oznake,

kao što je pojmovna, emocionalna,
zvučna i kontekstualna oznaka,

kao dobar Internet pretraživač.

Dakle, kako znamo da su sve ove pogodnosti
jedinstvene za muziku,

u odnosu na, recimo,
bavljenje sportom ili slikarstvom?

A šta ako su ljudi koji se bave muzikom

bili pametniji i pre nego što su počeli?

Neurolozi su istražili ova pitanja,
ali do sada su otkrili da se

umetnički i estetski aspekti kod učenja
sviranja muzičkog instrumenta razlikuju

od svake druge aktivnosti koju su
proučavali, uključujući i druge umetnosti.

I u nekoliko ispitivanja
slučajno izabranih učesnika

koji su pokazali isti nivo kognitivnih
funkcija i neuronske obrade na početku,

ispostavilo se da su oni koji su proveli
neko vreme učeći muziku,

pokazali poboljšanje u brojnim
oblastima mozga u odnosu na ostale.

Ova nedavna istraživanja o korisnosti
sviranja za razvoj umnih sposobnosti

unapredila su naše razumevanje
mentalnih funkcija,

otkrivajući unutrašnje ritmove
i složene interakcije

koje sačinjavaju zadivljujući orkestar
našeg mozga.