Da li ste znali da svaki put
kad muzičari uzmu svoje instrumente
počne vatromet po celom njihovom mozgu?
Spolja, oni možda izgledaju
mirni i skoncentrisani,
dok čitaju note i izvode precizne
i uvežbane potrebne pokrete.
Ali u njihovim mozgovima
je počela žurka.
Kako to znamo?
Pa, u poslednjih nekoliko decenija,
neurolozi su napravili ogromne pomake
u razumevanju funkcionisanja naših mozgova
posmatrajući ih u trenutku rada
instrumentima
kao što su FMR i PET skeneri.
Kad su ljudi spojeni na te mašine,
zadaci poput čitanja
ili rešavanja matematičkih problema
imaju odgovarajuće oblasti mozga
u kojima se može primetiti aktivnost.
Ali kada su istraživači dali učesnicima
da slušaju muziku,
ugledali su vatromet.
Više oblasti u njihovim mozgovima
se obasjalo istovremeno,
dok su obrađivale zvuk,
rastavljen na delove kako bi se razumeli
elementi poput melodije i ritma,
da bi se sve opet stopilo
u jedinstveno muzičko iskustvo.
A naši mozgovi obavljaju sav taj posao
u deliću sekunde
od trenutka kad čujemo muziku do trenutka
kad naša stopala počnu da tapkaju u ritmu.
Ali kada su se naučnici okrenuli
sa posmatranja mozgova
slušalaca muzike na mozgove muzičara,
mali dvorišni vatromet
se pretvorio u proslavu jubileja.
Ispostavilo se da
dok slušanje muzike angažuje mozak
u neke vrlo interesantne aktivnosti,
sviranje muzike je moždani ekvivalent
treninga za celo telo.
Neurolozi su videli
da se brojne oblasti mozga pale,
dok istovremeno obrađuju
različite informacije
u komplikovanim, međusobno povezanim,
i zadivljujuće brzim sekvencama.
Ali šta je to u izvođenju muzike
što pali svetlo u mozgu?
Istraživanje je još relativno novo,
ali neurolozi imaju dosta jasnu zamisao.
Sviranje muzičkih instrumenata angažuje
praktično sve delove mozga istovremeno,
naročito u vizuelnom,
auditivnom i motoričkom korteksu.
I kao i kod svakog drugog vežbanja,
disciplinovano, strukturisano vežbanje
jača te funkcije mozga,
što nam omogućava da primenimo tu snagu
i na ostale aktivnosti.
Najočiglednija razlika između
slušanja muzike i sviranja
je da potonje zahteva
dobre motoričke sposobnosti
koje su pod kontrolom obe hemisfere mozga.
Ono takođe kombinuje jezičku
i matematičku preciznost,
u kojima je više uključena leva hemisfera,
sa novim i kreativnim sadržajima
u kojima prednjači desna.
Iz tih razloga
pronađeno je da reprodukcija muzike
povećava obim i aktivnost
u mozgu u žuljevitom telu,
mostu između dve hemisfere,
omogućavajući prenošenje poruka kroz mozak
brže i kroz više različitih putanja.
To može da osposobi muzičare
da rešavaju probleme
efikasnije i kreativnije,
i u akademskom i u društvenom kontekstu.
Obzirom da izvođenje muzike takođe
uključuje veštinu i razumevanje
njenog emotivnog sadržaja i poruke,
muzičari su često na višem nivou
izvršne funkcije,
u kategoriji međusobno povezanih zadataka
koji uključuju planiranje, strategiju
i pažnju usmerenu na detalje
i zahtevaju simultanu analizu
i kognitivnih i emocionalnih aspekata.
Ova sposobnost takođe utiče
na rad naših sistema za memoriju.
I zaista, muzičari pokazuju
poboljšano pamćenje
i stvaraju, skladište i preuzimaju
uspomene brže i efikasnije.
Istraživanja su pokazala da muzičari
koriste svoje vrlo dobro povezane mozgove
da bi dali svakom sećanju
višestruke oznake,
kao što je pojmovna, emocionalna,
zvučna i kontekstualna oznaka,
kao dobar Internet pretraživač.
Dakle, kako znamo da su sve ove pogodnosti
jedinstvene za muziku,
u odnosu na, recimo,
bavljenje sportom ili slikarstvom?
A šta ako su ljudi koji se bave muzikom
bili pametniji i pre nego što su počeli?
Neurolozi su istražili ova pitanja,
ali do sada su otkrili da se
umetnički i estetski aspekti kod učenja
sviranja muzičkog instrumenta razlikuju
od svake druge aktivnosti koju su
proučavali, uključujući i druge umetnosti.
I u nekoliko ispitivanja
slučajno izabranih učesnika
koji su pokazali isti nivo kognitivnih
funkcija i neuronske obrade na početku,
ispostavilo se da su oni koji su proveli
neko vreme učeći muziku,
pokazali poboljšanje u brojnim
oblastima mozga u odnosu na ostale.
Ova nedavna istraživanja o korisnosti
sviranja za razvoj umnih sposobnosti
unapredila su naše razumevanje
mentalnih funkcija,
otkrivajući unutrašnje ritmove
i složene interakcije
koje sačinjavaju zadivljujući orkestar
našeg mozga.