Možda ste čuli
da u Kuranu ideja raja
jesu 72 device.
I obećavam da ću se kasnije vratiti
na te device.
Ali zapravo, ovde na severozapadu,
živimo veoma blizu
pravoj kuranskoj slici raja,
36 puta definisanoj
kao "vrtovi koji su prožeti
tekućim potocima.".
Pošto ja živim na splavu,
na tekućoj pritoci jezera Junion,
meni je to savršeno smisleno.
Stvar je u tome, otkud ovo
može biti novost za većinu ljudi?
Znam mnoge dobronamerne nemuslimane
koji su počeli da čitaju Kuran,
ali su odustali,
uznemireni njegovom različitošću.
Istoričar Tomas Karlajl je
smatrao Muhameda
jednim od najvećih heroja na svetu,
pa ipak, čak i on je nazvao Kuran
"Najnapornijim štivom koje sam ikada uzeo,
zamoran, zbunjuć, zbrkan.".
(Smeh)
Deo problema, ja mislim,
jeste u tome što zamišljamo
da se Kuran može pročitati
kao što mi obično čitamo knjige -
misleći da se možemo sklupčati
uz nju jednog kišnog popodneva
sa činijom kokica na dohvat,
kao da je bog -
a čitav Kuran je božiji glas
koji se obraća Muhamedu -
samo još jedan autor na listi best selera.
Pa ipak zato što tako malo ljudi
zapravo čita Kuran
je upravo ono zbog čega
ga je lako citirati -
to jest, pogrešno citirati.
Fraze i komadići uzeti iz konteksta
su ono što ja zovem sažetom verzijom,
koju favorizuju
i muslimanski fundamentalisti
i antimuslimanski islamofobici.
I tako prošlog proleća,
dok sam se pripremala
da počnem pisanje Muhamedove biografije,
shvatila sam da moram
da pročitam Kuran kako dolikuje -
to jest, koliko god dolično
to budem mogla.
Moj arapski je do sada sveden
na listanje rečnika,
zato sam uzela
četiri dobro poznata prevoda
i odlučila da ih čitam paralelno,
stih po stih
zajedno sa prevodom
i originalnim arapskim iz sedmog veka.
E sad, imala sam prednost.
Moja poslednja knjiga
je bila o raskolu između Šiita i Sunita,
i zbog toga sam radila dosta
sa najranijim islamskim istorijama,
pa sam znala dogadjaje
na koje se Kuran konstantno poziva,
njegovu okvirnu odrednicu.
Znala sam dovoljno, to jest, da bih znala
da ću biti turistkinja u Kuranu -
jedna od informisanih,
čak i jedna od onih sa iskustvom,
ali ipak stranac,
agnostička Jevrejka
koja čita tudju svetu knjigu.
(Smeh)
Zato sam čitala polako.
(Smeh)
Odvojila sam tri nedelje za ovaj projekat,
i to je, ono što mislim
da se podrazumeva rečju oholost.
(Smeh)
Zato što se to pretvorilo u tri meseca.
Odolela sam iskušenju da preskočim na kraj
gde su kraća i očigledno
mističnija poglavlja.
Ali svaki put kad sam pomislila
da počinjem
da razumem Kuran -
taj osećaj "sad kapiram" -
bi iskliznuo preko noći.
I vratila bih se ujutru
pitajući se da li sam izgubljena
u čudnoj zemlji.
A opet, teren je bio veoma poznat.
Kuran tvrdi da dolazi
da obnovi poruke Tore i Jevandjelja.
Tako da jedna trećina
reprizira priče o biblijskim ličnostima
kao što su Abraham, Mojsije,
Jozef, Marija, Isus.
Bog je bio potpuno poznat
iz svoje predjašnje manifestacije
kao Jahve -
ljubomorno insistirajući
na nemanju drugih bogova.
Prisustvo kamila, planina,
pustinjskih bunara izvora
vratilo me je nazad
u godinu koju sam provela
lutajući Sinajskom pustinjom.
A onda je tu bio jezik,
stopa njegovog rimovanja,
podsetila me je na večeri provedene
u slušanju beduinskih starešina
koji recituju višesatne,
duge narativne pesme
potpuno iz sećanja.
I onda sam počela da shvatam
zašto se kaže
da je Kuran stvarno Kuran
samo na arapskom.
Uzmimo Fatihah,
sedam strofa dugo uvodno poglavlje
koje je očenaš i "Šema Izrael"
islama u kombinaciji.
To je samo 29 reči na arapskom,
ali 65 do 72 reči u prevodu.
A opet, što više dodaš,
više izgleda da fali.
Arapski ima čaroban,
skoro hipnotički kvalitet,
koji bukvalno preklinje da bude slušan,
umesto pročitan,
doživljen, više nego analiziran.
Želi da bude uzvikivan glasno,
da oglasi svoju muziku u uhu i na jeziku.
Tako da je Kuran na engleskom
na neki način sopstvena senka
ili kako je Artur Arberi
nazvao svoju verziju,
"interpretacija":
ali nije sve izgubljeno u prevodu.
Kao što Kuran obećava,
strpljenje je nagrađeno,
i postoje mnoga iznenadjenja -
stepen ekološke svesti na primer
i ljudi kao puke čuvare Božijeg stvaranja,
bez premca u Bibliji.
I dok se Biblija obraća isključivo muškarcima,
koristeći drugo i treće lice muškog roda,
Kuran uključuje žene -
govoreći, na primer,
o muškarcima vernicima i ženama vernicama -
časnim muškarcima i časnim ženama.
Ili uzmimo neslavni stih
o ubijanju nevernika.
Da, zaista kaže to,
ali u veoma odredjenom kontekstu:
za očekivano osvanjanje
svetog grada Meke
gde je borba obično bila zabranjena.
A dozvola je ograničena određenim uslovima.
Ne kaže, morate ubiti nevernike u Meki,
već možete, dozvoljeno vam je,
ali samo nakon isteka perioda milosrdnog odlaganja
i samo ako se ne može pronaći drugi dogovor
i samo ako te sprečavaju da dodješ do Kabe,
i samo ako te prvi napadnu.
Čak i tada - Bog je milostiv,
oproštaj je uzvišen -
i tako, u suštni,
boje je da to ne radiš.
(Smeh)
To je možda najveće iznenadjenje -
koliko je Kuran fleksibilan,
makar u umovima koji nisu
fundamentalno nefleksibilni.
"Neki od ovih stihova su odredjeni u svom značenju", kaže,
"a drugi su dvosmisleni.
Oni izopačeni u srcu
će tražiti dvosmislene,
pokušavajući da stvore neslogu
dodavanjem svojih značenja.
Samo Bog zna pravo zančenje."
Fraza "Bog je suptilan"
se pojavljuje iznova i iznova.
I zaista, ceo Kuran je daleko suptilniji
nego što je većina nas navedena da misli.
Kao, na primer,
ta mala stvar
o devicama i raju.
Staromodni orijentalizam ovde stupa na scenu.
Četiri puta upotrebljena reč
Houris,
predstavljena je kao
tamnooke deve sa nateklim grudima,
ili kao plavokose, prsate device.
Ipak, sve što ima u originalnom arapskom
je ta jedna reč: Houris.
Nema otekle dojke ili bujnog poprsja na vidiku.
(Smeh)
Sad, ovo može biti način da se kaže
čista bića - kao andjeli -
ili može biti kao grčki "kurosi" ili "kore",
večna mladost.
Ali istina je da niko zapravo ne zna,
i u tome je poenta.
Zato što je Kuran prilično jasan
kada kaže da ćeš biti,
"nova tvorevina u raju",
i da ćeš biti "ponovo napravljen
u obliku koji ti je nepoznat",
što mi deluje kao daleko privlačniji izgled
od device.
(Smeh)
A taj broj 72 se nigde ne pojavljuje.
Ne postoje 72 device
u Kuranu.
Ta ideja je došla tek 300 godina kasnije,
i većina islamskih učenjaka to vidi kao poistovećenje
sa ljudima sa krilima koji sede na oblacima
i sviraju harfe.
Raj je potpuna suprotnost.
Nije nevinost,
već je plodnost,
on je obilje,
to su vrtovi prožeti
tekućim potocima.
Hvala vam.
(Aplauz)