WEBVTT

00:00:23.426 --> 00:00:30.095
Kažu, da biste bili pesnik,
morate se bar jednom spustiti u pakao.

00:00:32.315 --> 00:00:39.425
Prvi put kada sam ušla u zatvor,
nije me iznenadila buka katanaca

00:00:40.554 --> 00:00:44.297
ni vrata koja su se zatvarala, ni rešetke,

00:00:44.817 --> 00:00:47.357
ni bilo šta što sam očekivala.

00:00:48.554 --> 00:00:52.608
Možda zato što se zatvor nalazi
na prilično otvorenom prostoru.

00:00:54.108 --> 00:00:55.514
Vidi se nebo.

00:00:56.104 --> 00:00:59.697
Galebovi preleću i verujete
da je more tu pored vas.

00:00:59.697 --> 00:01:01.751
Da ste veoma blizu plaže.

00:01:02.511 --> 00:01:07.838
Ali, u stvari, galebovi dolaze
da jedu smeće u blizini zatvora.

00:01:09.838 --> 00:01:14.797
Ulazeći, iznenada sam ugledala zatvorenike
kako se kreću po paviljonima, kruže.

00:01:16.238 --> 00:01:19.340
Kao da sam se osvrnula i pomislila

00:01:20.450 --> 00:01:23.270
da sam mogla savršeno
da budem jedna od njih.

00:01:24.357 --> 00:01:29.178
Da sam imala drugačiju prošlost,
drugačije okolnosti, drugu sreću.

00:01:30.885 --> 00:01:35.775
Jer niko, niko ne može da bira
mesto gde će da se rodi.

00:01:38.245 --> 00:01:42.463
Godine 2009. su me pozvali
da učestvujem u jednom projektu

00:01:43.153 --> 00:01:47.219
koji je sprovodio Nacionalni univerzitet
iz San Martina unutar Odeljenja 48,

00:01:48.379 --> 00:01:50.906
kako bih vodila
radionicu kreativnog pisanja.

00:01:51.826 --> 00:01:57.973
Zatvorski servis je ustupio deo prostora
u pozadini zatvora

00:01:58.433 --> 00:02:02.774
i baš tu su sagradili zgradu
univerzitetskog centra.

00:02:04.681 --> 00:02:07.053
Prvi put
kad sam se susrela sa zatvorenicima,

00:02:07.053 --> 00:02:10.115
upitala sam ih zašto su zahtevali
radionicu kreativnog pisanja,

00:02:10.925 --> 00:02:13.643
i rekli su mi kako su poželeli
da stave na papir

00:02:14.213 --> 00:02:17.763
sve ono što nisu mogli da kažu
i što nisu mogli da urade.

00:02:19.548 --> 00:02:23.544
Tada sam odlučila da želim
da donesem poeziju u zatvor.

00:02:25.961 --> 00:02:29.630
Pa sam ih upitala,
zašto ne bismo radili s poezijom,

00:02:29.630 --> 00:02:31.353
ako znaju šta je poezija.

00:02:31.873 --> 00:02:36.256
Niko pojma nije imao
šta je uistinu poezija.

00:02:39.086 --> 00:02:41.271
Pritom su mi predložili da radionica

00:02:41.271 --> 00:02:44.211
ne bude isključivo za zatvorenike
koji su pohađali fakultet,

00:02:44.211 --> 00:02:47.902
već i da uključi sve stanovnike
iz zatvorske zajednice.

00:02:49.162 --> 00:02:52.237
Onda sam rekla,
da bismo započeli ovu radionicu

00:02:52.237 --> 00:02:56.158
potrebno mi je neko oruđe dostupno svima.

00:02:56.158 --> 00:02:58.312
A to oruđe je bio jezik.

00:02:58.962 --> 00:03:03.813
Imali smo jezik, imali smo radionicu.
Mogli smo da imamo poeziju.

00:03:05.320 --> 00:03:10.338
Ali nisam računala na to
da nejednakost počiva i u zatvoru,

00:03:11.518 --> 00:03:15.490
i da mnogi od njih
nisu završili ni osnovnu školu.

00:03:16.330 --> 00:03:20.940
Mnogi nisu znali da koriste kurziv,
jedva da su znali i štampana slova.

00:03:24.010 --> 00:03:27.541
Nisu ni pisali naročito tečno.

00:03:27.541 --> 00:03:34.280
Pa smo tražili kratke pesme,
veoma kratke, ali veoma snažne.

00:03:35.283 --> 00:03:38.498
I počeli smo da čitamo,
čitali smo pisca za piscem

00:03:39.038 --> 00:03:43.834
i čitajući te kratke pesme,
svi su shvatili

00:03:44.474 --> 00:03:48.599
da jezik poezije nastaje
kada se razbije logička izvesnost

00:03:48.999 --> 00:03:50.778
i kada se uspostavi novi sistem.

00:03:50.778 --> 00:03:54.371
Razbiti logiku jezika,
takođe znači razbiti logičnost sistema

00:03:54.371 --> 00:03:57.779
kome su naučili da se povinuju.

00:03:58.884 --> 00:04:03.516
Tako je nastao novi sistem, nova pravila

00:04:04.316 --> 00:04:09.148
koja su veoma brzo savladali,
ali veoma brzo,

00:04:09.635 --> 00:04:15.201
da uz pomoć poetskog jezika
mogu da kažu apsolutno sve što žele.

00:04:19.958 --> 00:04:24.401
Kažu, da biste bili pesnik,
morate se bar jednom spustiti u pakao.

00:04:25.889 --> 00:04:30.189
A njima pakla nije nedostajalo.
Pakla im nije nedostajalo.

00:04:30.779 --> 00:04:35.008
Jednom je neko od njih rekao:
"U zatvoru nikada ne spavaš.

00:04:35.008 --> 00:04:39.112
Nikada se ne spava u zatvoru.
Nikada ne možeš da spustiš kapke."

00:04:41.002 --> 00:04:45.637
I tada sam uradila što i sada,

00:04:45.637 --> 00:04:51.514
nakon momenta tišine, rekla sam im:
"Ljudi, ovo je poezija, ovo."

00:04:52.764 --> 00:04:57.850
Ona se prikazuje u zatvorskom univerzumu,
na dohvat vam je ruke.

00:04:58.100 --> 00:05:00.158
Sve o čemu govorite, da nikada ne spavate.

00:05:00.158 --> 00:05:05.808
Iz tog se luči strah.
Sve nenapisano. Sve je to poezija.

00:05:07.848 --> 00:05:12.168
Te smo počeli da prisvajamo taj pakao.

00:05:12.168 --> 00:05:15.401
I direktno smo se strmoglavili
u sedmi krug.

00:05:15.861 --> 00:05:19.327
A u tom sedmom krugu pakla,
nama bliskom, nama dragom,

00:05:19.887 --> 00:05:25.317
naučili smo da zidovi mogu da nestanu,
da prozori mogu da vrište,

00:05:25.837 --> 00:05:28.317
da se skrivamo u senkama.

00:05:31.727 --> 00:05:35.115
Prve godine,
kada smo završili s radionicom

00:05:35.905 --> 00:05:38.381
priredili smo malenu zabavu
za kraj godine,

00:05:38.381 --> 00:05:41.775
kakav je i običaj
kada se odradi posao s toliko ljubavi.

00:05:41.775 --> 00:05:44.399
Želite da slavite i da napravite zabavu.

00:05:44.913 --> 00:05:49.213
Pozvali smo porodicu, prijatelje,
nadležne s univerziteta.

00:05:49.403 --> 00:05:53.267
Sve što je trebalo da urade
jeste da pročitaju jednu pesmu,

00:05:53.737 --> 00:05:58.474
prime diplomu, dobiju aplauz
i to je bila čitava naša skromna zabava.

00:06:00.421 --> 00:06:05.197
Samo želim da vam prenesem sliku

00:06:07.277 --> 00:06:11.483
momenta kada su ti muškarci,

00:06:11.483 --> 00:06:13.920
često ogromni u poređenju sa mnom,

00:06:14.120 --> 00:06:19.559
ili momci, veoma mladi,
ali s ogromnim ponosom,

00:06:19.719 --> 00:06:24.900
kako su stajali s papirom
i drhtali kao dečaci, preznojavajući se

00:06:25.350 --> 00:06:30.138
i kako su čitali svoje pesme
glasom potpuno skrhanim.

00:06:32.385 --> 00:06:40.394
Taj momenat me je naterao da pomislim
da većina njih sigurno

00:06:40.394 --> 00:06:45.448
nikada pre nije primila aplauz
za bilo šta što su uradili.

00:06:49.323 --> 00:06:51.899
U zatvoru ima stvari
koje se ne mogu raditi.

00:06:53.039 --> 00:06:57.111
U zatvoru se ne može sanjati,
u zatvoru se ne može plakati.

00:06:57.778 --> 00:07:02.299
Neke reči su praktično zabranjene,
poput reči "vreme",

00:07:02.299 --> 00:07:05.724
reči "budućnost", reči "žudnja".

00:07:07.594 --> 00:07:12.002
Ali mi smo se odvažili da sanjamo
i to da sanjamo na veliko,

00:07:12.907 --> 00:07:16.992
jer smo odlučili
da će oni da napišu knjigu.

00:07:17.412 --> 00:07:21.319
Ne samo da su napisali knjigu,
već su je i uvezali.

00:07:21.937 --> 00:07:23.994
To je bilo krajem 2010.

00:07:24.739 --> 00:07:29.317
Onda smo podigli ulog
i napisali drugu knjigu.

00:07:29.370 --> 00:07:31.104
I uvezali smo drugu knjigu.

00:07:31.104 --> 00:07:33.707
To je bilo nedavno, krajem prošle godine.

00:07:37.149 --> 00:07:43.076
Ono što vidim, iz nedelje u nedelju,
jeste kako postaju drugi ljudi,

00:07:44.896 --> 00:07:46.522
kako se transformišu.

00:07:47.238 --> 00:07:51.039
Kako ih reči uče dostojanstvu
koje im je bilo strano,

00:07:51.509 --> 00:07:53.351
nezamislivo čak.

00:07:53.551 --> 00:07:57.865
Nisu znali za dostojanstvo
i da bi mogli da ga poseduju.

00:07:59.458 --> 00:08:06.302
Za vreme radionice,
u tom našem voljenom paklu, sve delimo.

00:08:06.942 --> 00:08:09.348
Raširimo ruke i srce i delimo

00:08:09.348 --> 00:08:12.002
koliko imamo, koliko možemo. Sve.

00:08:12.002 --> 00:08:13.035
Svima jednako.

00:08:13.765 --> 00:08:17.649
Na taj način osećate da bar malo

00:08:18.279 --> 00:08:21.582
popravljate tu ogromnu društvenu pukotinu

00:08:22.122 --> 00:08:29.563
zbog koje mnogi nalik njima,
iščekuju zatvor kao jedinu sudbinu.

00:08:32.553 --> 00:08:37.482
Sećam se stiha jednog strašnog pesnika,
velikog pesnika

00:08:39.052 --> 00:08:44.078
iz Odeljenja 48, iz naše radionice,
Nikolasa Dorada:

00:08:48.685 --> 00:08:54.487
"Moram da pronađem beskonačnu nit
da njome zašijem ovu ogromnu ranu."

00:08:55.917 --> 00:09:00.603
Poezija to i radi. Šije rane izolacije.

00:09:01.183 --> 00:09:05.944
Otvara vrata. Poezija je poput ogledala.

00:09:06.944 --> 00:09:09.333
Stvara ogledalo, a to je pesma sama.

00:09:10.113 --> 00:09:14.817
Oni se prepoznaju,
ogedaju se u pesmi i pišu

00:09:15.127 --> 00:09:18.198
o onome što jesu, i jesu ono o čemu pišu.

00:09:19.487 --> 00:09:25.868
Da bi mogli da pišu potrebno je
da ovladaju trenutkom stvaranja pesme

00:09:25.868 --> 00:09:29.051
a to je trenutak izuzetne slobode.

00:09:29.333 --> 00:09:32.409
Moraju da potraže u svojoj glavi
taj komadić slobode

00:09:32.409 --> 00:09:37.008
koji im nikad, nikad niko
ne može da oduzme, trenutak stvaranja

00:09:37.008 --> 00:09:40.947
i da im to takođe služi da shvate
da je sloboda moguća

00:09:40.947 --> 00:09:45.631
čak i u zatvoru,
i da su jedine rešetke koje imamo

00:09:46.141 --> 00:09:50.027
u našem divnom prostoru,
samo reč "rešetke"

00:09:50.537 --> 00:09:54.641
i da svi u našem paklu gorimo od sreće

00:09:54.641 --> 00:09:57.898
kada naučimo 
kako da koristimo reči kao fitilj.

00:09:58.660 --> 00:10:01.952
(Aplauz)

00:10:25.292 --> 00:10:28.391
Govorila sam vam mnogo o zatvoru,

00:10:29.261 --> 00:10:32.862
mnogo o tome
šta proživljavam svake sedmice

00:10:32.862 --> 00:10:36.156
i koliko uživam
i kako se menjam zajedno s njima.

00:10:36.696 --> 00:10:42.011
Ali znate šta bih volela,
kada biste vi mogli da osetite, doživite,

00:10:42.011 --> 00:10:45.504
da iskusite, makar na nekoliko sekundi

00:10:45.764 --> 00:10:49.940
ono u čemu ja uživam svake sedmice
i zbog čega jesam to što jesam.

00:10:51.801 --> 00:10:55.575
(Aplauz)

00:11:01.078 --> 00:11:04.982
Martin Bustamante:
"Srce žvaće suze vremena

00:11:06.462 --> 00:11:08.088
zaslepljeno tom svetlošću

00:11:08.934 --> 00:11:11.059
prikriva brzinu postojanja

00:11:12.211 --> 00:11:14.057
kad slike naviru kao vesla,

00:11:14.057 --> 00:11:16.270
bori se, ne posustaje.

00:11:17.170 --> 00:11:19.629
Srce se slama pod tužnim pogledima

00:11:20.939 --> 00:11:23.256
jaše oluje koje kupaju požare

00:11:24.566 --> 00:11:26.924
podiže grudi unižene stidom,

00:11:28.084 --> 00:11:30.568
zna da nije sve u praćenju uputstava

00:11:31.288 --> 00:11:33.708
takođe čezne da vidi beskrajno plavetnilo.

00:11:35.097 --> 00:11:37.116
Srce sedne da razmisli,

00:11:38.496 --> 00:11:40.349
bori se da ne nasedne na tričarije,

00:11:41.609 --> 00:11:43.934
želi da nauči da voli, a da ne povređuje,

00:11:45.014 --> 00:11:47.720
udiše sunce i to ga hrabri,

00:11:48.730 --> 00:11:51.451
prepušta se, ide razumu.

00:11:52.921 --> 00:11:55.306
Srce se bori u kaljugama,

00:11:56.176 --> 00:11:58.459
iscrtava granice podzemlja,

00:11:59.379 --> 00:12:02.316
padne onemoćalo, ali se ne predaje lako

00:12:03.396 --> 00:12:05.758
sve dok ga
neravnomerni koraci omamljenosti

00:12:06.218 --> 00:12:07.752
ne probude,

00:12:07.752 --> 00:12:09.500
dok ne probude tišinu."

00:12:09.590 --> 00:12:11.227
Ja sam Martin Bustamante,

00:12:11.987 --> 00:12:15.309
zatvorenik sam iz Jedinice 48,
u San Martinu,

00:12:15.659 --> 00:12:17.767
danas su me privremeno pustili.

00:12:18.627 --> 00:12:20.385
Meni su poezija i književnost

00:12:20.855 --> 00:12:22.297
promenile život.

00:12:22.297 --> 00:12:23.449
Mnogo vam hvala!
(Aplauz)

00:12:23.449 --> 00:12:24.699
Kristina Domenek: Hvala!

00:12:24.699 --> 00:12:27.163
(Aplauz)