1
00:00:23,426 --> 00:00:30,095
Kažu, da biste bili pesnik,
morate se bar jednom spustiti u pakao.

2
00:00:32,315 --> 00:00:39,425
Prvi put kada sam ušla u zatvor,
nije me iznenadila buka katanaca

3
00:00:40,554 --> 00:00:44,297
ni vrata koja su se zatvarala, ni rešetke,

4
00:00:44,817 --> 00:00:47,357
ni bilo šta što sam očekivala.

5
00:00:48,554 --> 00:00:52,608
Možda zato što se zatvor nalazi
na prilično otvorenom prostoru.

6
00:00:54,108 --> 00:00:55,514
Vidi se nebo.

7
00:00:56,104 --> 00:00:59,697
Galebovi preleću i verujete
da je more tu pored vas.

8
00:00:59,697 --> 00:01:01,751
Da ste veoma blizu plaže.

9
00:01:02,511 --> 00:01:07,838
Ali, u stvari, galebovi dolaze
da jedu smeće u blizini zatvora.

10
00:01:09,838 --> 00:01:14,797
Ulazeći, iznenada sam ugledala zatvorenike
kako se kreću po paviljonima, kruže.

11
00:01:16,238 --> 00:01:19,340
Kao da sam se osvrnula i pomislila

12
00:01:20,450 --> 00:01:23,270
da sam mogla savršeno
da budem jedna od njih.

13
00:01:24,357 --> 00:01:29,178
Da sam imala drugačiju prošlost,
drugačije okolnosti, drugu sreću.

14
00:01:30,885 --> 00:01:35,775
Jer niko, niko ne može da bira
mesto gde će da se rodi.

15
00:01:38,245 --> 00:01:42,463
Godine 2009. su me pozvali
da učestvujem u jednom projektu

16
00:01:43,153 --> 00:01:47,219
koji je sprovodio Nacionalni univerzitet
iz San Martina unutar Odeljenja 48,

17
00:01:48,379 --> 00:01:50,906
kako bih vodila
radionicu kreativnog pisanja.

18
00:01:51,826 --> 00:01:57,973
Zatvorski servis je ustupio deo prostora
u pozadini zatvora

19
00:01:58,433 --> 00:02:02,774
i baš tu su sagradili zgradu
univerzitetskog centra.

20
00:02:04,681 --> 00:02:07,053
Prvi put
kad sam se susrela sa zatvorenicima,

21
00:02:07,053 --> 00:02:10,115
upitala sam ih zašto su zahtevali
radionicu kreativnog pisanja,

22
00:02:10,925 --> 00:02:13,643
i rekli su mi kako su poželeli
da stave na papir

23
00:02:14,213 --> 00:02:17,763
sve ono što nisu mogli da kažu
i što nisu mogli da urade.

24
00:02:19,548 --> 00:02:23,544
Tada sam odlučila da želim
da donesem poeziju u zatvor.

25
00:02:25,961 --> 00:02:29,630
Pa sam ih upitala,
zašto ne bismo radili s poezijom,

26
00:02:29,630 --> 00:02:31,353
ako znaju šta je poezija.

27
00:02:31,873 --> 00:02:36,256
Niko pojma nije imao
šta je uistinu poezija.

28
00:02:39,086 --> 00:02:41,271
Pritom su mi predložili da radionica

29
00:02:41,271 --> 00:02:44,211
ne bude isključivo za zatvorenike
koji su pohađali fakultet,

30
00:02:44,211 --> 00:02:47,902
već i da uključi sve stanovnike
iz zatvorske zajednice.

31
00:02:49,162 --> 00:02:52,237
Onda sam rekla,
da bismo započeli ovu radionicu

32
00:02:52,237 --> 00:02:56,158
potrebno mi je neko oruđe dostupno svima.

33
00:02:56,158 --> 00:02:58,312
A to oruđe je bio jezik.

34
00:02:58,962 --> 00:03:03,813
Imali smo jezik, imali smo radionicu.
Mogli smo da imamo poeziju.

35
00:03:05,320 --> 00:03:10,338
Ali nisam računala na to
da nejednakost počiva i u zatvoru,

36
00:03:11,518 --> 00:03:15,490
i da mnogi od njih
nisu završili ni osnovnu školu.

37
00:03:16,330 --> 00:03:20,940
Mnogi nisu znali da koriste kurziv,
jedva da su znali i štampana slova.

38
00:03:24,010 --> 00:03:27,541
Nisu ni pisali naročito tečno.

39
00:03:27,541 --> 00:03:34,280
Pa smo tražili kratke pesme,
veoma kratke, ali veoma snažne.

40
00:03:35,283 --> 00:03:38,498
I počeli smo da čitamo,
čitali smo pisca za piscem

41
00:03:39,038 --> 00:03:43,834
i čitajući te kratke pesme,
svi su shvatili

42
00:03:44,474 --> 00:03:48,599
da jezik poezije nastaje
kada se razbije logička izvesnost

43
00:03:48,999 --> 00:03:50,778
i kada se uspostavi novi sistem.

44
00:03:50,778 --> 00:03:54,371
Razbiti logiku jezika,
takođe znači razbiti logičnost sistema

45
00:03:54,371 --> 00:03:57,779
kome su naučili da se povinuju.

46
00:03:58,884 --> 00:04:03,516
Tako je nastao novi sistem, nova pravila

47
00:04:04,316 --> 00:04:09,148
koja su veoma brzo savladali,
ali veoma brzo,

48
00:04:09,635 --> 00:04:15,201
da uz pomoć poetskog jezika
mogu da kažu apsolutno sve što žele.

49
00:04:19,958 --> 00:04:24,401
Kažu, da biste bili pesnik,
morate se bar jednom spustiti u pakao.

50
00:04:25,889 --> 00:04:30,189
A njima pakla nije nedostajalo.
Pakla im nije nedostajalo.

51
00:04:30,779 --> 00:04:35,008
Jednom je neko od njih rekao:
"U zatvoru nikada ne spavaš.

52
00:04:35,008 --> 00:04:39,112
Nikada se ne spava u zatvoru.
Nikada ne možeš da spustiš kapke."

53
00:04:41,002 --> 00:04:45,637
I tada sam uradila što i sada,

54
00:04:45,637 --> 00:04:51,514
nakon momenta tišine, rekla sam im:
"Ljudi, ovo je poezija, ovo."

55
00:04:52,764 --> 00:04:57,850
Ona se prikazuje u zatvorskom univerzumu,
na dohvat vam je ruke.

56
00:04:58,100 --> 00:05:00,158
Sve o čemu govorite, da nikada ne spavate.

57
00:05:00,158 --> 00:05:05,808
Iz tog se luči strah.
Sve nenapisano. Sve je to poezija.

58
00:05:07,848 --> 00:05:12,168
Te smo počeli da prisvajamo taj pakao.

59
00:05:12,168 --> 00:05:15,401
I direktno smo se strmoglavili
u sedmi krug.

60
00:05:15,861 --> 00:05:19,327
A u tom sedmom krugu pakla,
nama bliskom, nama dragom,

61
00:05:19,887 --> 00:05:25,317
naučili smo da zidovi mogu da nestanu,
da prozori mogu da vrište,

62
00:05:25,837 --> 00:05:28,317
da se skrivamo u senkama.

63
00:05:31,727 --> 00:05:35,115
Prve godine,
kada smo završili s radionicom

64
00:05:35,905 --> 00:05:38,381
priredili smo malenu zabavu
za kraj godine,

65
00:05:38,381 --> 00:05:41,775
kakav je i običaj
kada se odradi posao s toliko ljubavi.

66
00:05:41,775 --> 00:05:44,399
Želite da slavite i da napravite zabavu.

67
00:05:44,913 --> 00:05:49,213
Pozvali smo porodicu, prijatelje,
nadležne s univerziteta.

68
00:05:49,403 --> 00:05:53,267
Sve što je trebalo da urade
jeste da pročitaju jednu pesmu,

69
00:05:53,737 --> 00:05:58,474
prime diplomu, dobiju aplauz
i to je bila čitava naša skromna zabava.

70
00:06:00,421 --> 00:06:05,197
Samo želim da vam prenesem sliku

71
00:06:07,277 --> 00:06:11,483
momenta kada su ti muškarci,

72
00:06:11,483 --> 00:06:13,920
često ogromni u poređenju sa mnom,

73
00:06:14,120 --> 00:06:19,559
ili momci, veoma mladi,
ali s ogromnim ponosom,

74
00:06:19,719 --> 00:06:24,900
kako su stajali s papirom
i drhtali kao dečaci, preznojavajući se

75
00:06:25,350 --> 00:06:30,138
i kako su čitali svoje pesme
glasom potpuno skrhanim.

76
00:06:32,385 --> 00:06:40,394
Taj momenat me je naterao da pomislim
da većina njih sigurno

77
00:06:40,394 --> 00:06:45,448
nikada pre nije primila aplauz
za bilo šta što su uradili.

78
00:06:49,323 --> 00:06:51,899
U zatvoru ima stvari
koje se ne mogu raditi.

79
00:06:53,039 --> 00:06:57,111
U zatvoru se ne može sanjati,
u zatvoru se ne može plakati.

80
00:06:57,778 --> 00:07:02,299
Neke reči su praktično zabranjene,
poput reči "vreme",

81
00:07:02,299 --> 00:07:05,724
reči "budućnost", reči "žudnja".

82
00:07:07,594 --> 00:07:12,002
Ali mi smo se odvažili da sanjamo
i to da sanjamo na veliko,

83
00:07:12,907 --> 00:07:16,992
jer smo odlučili
da će oni da napišu knjigu.

84
00:07:17,412 --> 00:07:21,319
Ne samo da su napisali knjigu,
već su je i uvezali.

85
00:07:21,937 --> 00:07:23,994
To je bilo krajem 2010.

86
00:07:24,739 --> 00:07:29,317
Onda smo podigli ulog
i napisali drugu knjigu.

87
00:07:29,370 --> 00:07:31,104
I uvezali smo drugu knjigu.

88
00:07:31,104 --> 00:07:33,707
To je bilo nedavno, krajem prošle godine.

89
00:07:37,149 --> 00:07:43,076
Ono što vidim, iz nedelje u nedelju,
jeste kako postaju drugi ljudi,

90
00:07:44,896 --> 00:07:46,522
kako se transformišu.

91
00:07:47,238 --> 00:07:51,039
Kako ih reči uče dostojanstvu
koje im je bilo strano,

92
00:07:51,509 --> 00:07:53,351
nezamislivo čak.

93
00:07:53,551 --> 00:07:57,865
Nisu znali za dostojanstvo
i da bi mogli da ga poseduju.

94
00:07:59,458 --> 00:08:06,302
Za vreme radionice,
u tom našem voljenom paklu, sve delimo.

95
00:08:06,942 --> 00:08:09,348
Raširimo ruke i srce i delimo

96
00:08:09,348 --> 00:08:12,002
koliko imamo, koliko možemo. Sve.

97
00:08:12,002 --> 00:08:13,035
Svima jednako.

98
00:08:13,765 --> 00:08:17,649
Na taj način osećate da bar malo

99
00:08:18,279 --> 00:08:21,582
popravljate tu ogromnu društvenu pukotinu

100
00:08:22,122 --> 00:08:29,563
zbog koje mnogi nalik njima,
iščekuju zatvor kao jedinu sudbinu.

101
00:08:32,553 --> 00:08:37,482
Sećam se stiha jednog strašnog pesnika,
velikog pesnika

102
00:08:39,052 --> 00:08:44,078
iz Odeljenja 48, iz naše radionice,
Nikolasa Dorada:

103
00:08:48,685 --> 00:08:54,487
"Moram da pronađem beskonačnu nit
da njome zašijem ovu ogromnu ranu."

104
00:08:55,917 --> 00:09:00,603
Poezija to i radi. Šije rane izolacije.

105
00:09:01,183 --> 00:09:05,944
Otvara vrata. Poezija je poput ogledala.

106
00:09:06,944 --> 00:09:09,333
Stvara ogledalo, a to je pesma sama.

107
00:09:10,113 --> 00:09:14,817
Oni se prepoznaju,
ogedaju se u pesmi i pišu

108
00:09:15,127 --> 00:09:18,198
o onome što jesu, i jesu ono o čemu pišu.

109
00:09:19,487 --> 00:09:25,868
Da bi mogli da pišu potrebno je
da ovladaju trenutkom stvaranja pesme

110
00:09:25,868 --> 00:09:29,051
a to je trenutak izuzetne slobode.

111
00:09:29,333 --> 00:09:32,409
Moraju da potraže u svojoj glavi
taj komadić slobode

112
00:09:32,409 --> 00:09:37,008
koji im nikad, nikad niko
ne može da oduzme, trenutak stvaranja

113
00:09:37,008 --> 00:09:40,947
i da im to takođe služi da shvate
da je sloboda moguća

114
00:09:40,947 --> 00:09:45,631
čak i u zatvoru,
i da su jedine rešetke koje imamo

115
00:09:46,141 --> 00:09:50,027
u našem divnom prostoru,
samo reč "rešetke"

116
00:09:50,537 --> 00:09:54,641
i da svi u našem paklu gorimo od sreće

117
00:09:54,641 --> 00:09:57,898
kada naučimo 
kako da koristimo reči kao fitilj.

118
00:09:58,660 --> 00:10:01,952
(Aplauz)

119
00:10:25,292 --> 00:10:28,391
Govorila sam vam mnogo o zatvoru,

120
00:10:29,261 --> 00:10:32,862
mnogo o tome
šta proživljavam svake sedmice

121
00:10:32,862 --> 00:10:36,156
i koliko uživam
i kako se menjam zajedno s njima.

122
00:10:36,696 --> 00:10:42,011
Ali znate šta bih volela,
kada biste vi mogli da osetite, doživite,

123
00:10:42,011 --> 00:10:45,504
da iskusite, makar na nekoliko sekundi

124
00:10:45,764 --> 00:10:49,940
ono u čemu ja uživam svake sedmice
i zbog čega jesam to što jesam.

125
00:10:51,801 --> 00:10:55,575
(Aplauz)

126
00:11:01,078 --> 00:11:04,982
Martin Bustamante:
"Srce žvaće suze vremena

127
00:11:06,462 --> 00:11:08,088
zaslepljeno tom svetlošću

128
00:11:08,934 --> 00:11:11,059
prikriva brzinu postojanja

129
00:11:12,211 --> 00:11:14,057
kad slike naviru kao vesla,

130
00:11:14,057 --> 00:11:16,270
bori se, ne posustaje.

131
00:11:17,170 --> 00:11:19,629
Srce se slama pod tužnim pogledima

132
00:11:20,939 --> 00:11:23,256
jaše oluje koje kupaju požare

133
00:11:24,566 --> 00:11:26,924
podiže grudi unižene stidom,

134
00:11:28,084 --> 00:11:30,568
zna da nije sve u praćenju uputstava

135
00:11:31,288 --> 00:11:33,708
takođe čezne da vidi beskrajno plavetnilo.

136
00:11:35,097 --> 00:11:37,116
Srce sedne da razmisli,

137
00:11:38,496 --> 00:11:40,349
bori se da ne nasedne na tričarije,

138
00:11:41,609 --> 00:11:43,934
želi da nauči da voli, a da ne povređuje,

139
00:11:45,014 --> 00:11:47,720
udiše sunce i to ga hrabri,

140
00:11:48,730 --> 00:11:51,451
prepušta se, ide razumu.

141
00:11:52,921 --> 00:11:55,306
Srce se bori u kaljugama,

142
00:11:56,176 --> 00:11:58,459
iscrtava granice podzemlja,

143
00:11:59,379 --> 00:12:02,316
padne onemoćalo, ali se ne predaje lako

144
00:12:03,396 --> 00:12:05,758
sve dok ga
neravnomerni koraci omamljenosti

145
00:12:06,218 --> 00:12:07,752
ne probude,

146
00:12:07,752 --> 00:12:09,500
dok ne probude tišinu."

147
00:12:09,590 --> 00:12:11,227
Ja sam Martin Bustamante,

148
00:12:11,987 --> 00:12:15,309
zatvorenik sam iz Jedinice 48,
u San Martinu,

149
00:12:15,659 --> 00:12:17,767
danas su me privremeno pustili.

150
00:12:18,627 --> 00:12:20,385
Meni su poezija i književnost

151
00:12:20,855 --> 00:12:22,297
promenile život.

152
00:12:22,297 --> 00:12:23,449
Mnogo vam hvala!
(Aplauz)

153
00:12:23,449 --> 00:12:24,699
Kristina Domenek: Hvala!

154
00:12:24,699 --> 00:12:27,163
(Aplauz)