Полувреме је.

Обе екипе су у својим свлачионицама и дискутују шта могу да ураде да добију ову утакмицу у другом полувремену.

Полувреме је у Америци, такође.

Људи су без посла и пате.

И сви се они питају шта да ураде да би направили преокрет.

И сви смо ми уплашени, зато што ово није игра.

Становници Детроита знају нешто мало о овоме.

Они су изгубили скоро све.

Али смо се сви заједнички потрудили, сада се Град мотора поново бори.

Видео сам доста тешких времена, доста падова у мом животу.

И, времена када нисмо разумели једни друге.

Изгледа да смо изгубили наше срце с времена на време.

Када је магла поделе, раздора и кривње отежала да видимо шта се налази пред нама.

Али после тих искушења,

сви смо се окупили око онога што је било исправно,

и деловали као један.

Зато што је то оно што ми радимо.

Ми налазимо пут у тешким временима,

а ако не можемо да нађемо пут, направићемо ћемо га.

Све што је битно сада је оно што је пред нама.

Како да изађемо из позадине?

Како да се ујединимо?

И, како да победимо?

Детроит нам показује да је то могуће.

А оно што важи за њих, важи и за све нас.

Ову земљу немогуће је срушити једним ударцем.

Ми се само подигнемо поново

а када се подигнемо, свет ће чути рику наших мотора.

Да, полувреме је Америко.

и наше друго полувреме управо ће почети.