0:00:00.000,0:00:04.000
Kako nahraniti grad?

0:00:04.000,0:00:06.000
To je jedno od najvećih pitanja našeg vremena.

0:00:06.000,0:00:08.000
Ipak, ono se retko postavlja.

0:00:08.000,0:00:11.000
Uzimamo zdravo za gotovo to da, kada uđemo u prodavnicu

0:00:11.000,0:00:15.000
ili restoran, ili u foaje pozorišta za nekih sat vremena,

0:00:15.000,0:00:18.000
tamo nas čeka hrana

0:00:18.000,0:00:20.000
koja je magično došla od nekud.

0:00:20.000,0:00:25.000
Ali kada pomislite da svakog dana, za grad veličine Londona,

0:00:25.000,0:00:28.000
dovoljna količina hrane mora da se proizvede,

0:00:28.000,0:00:31.000
da se transportuje, kupi i proda,

0:00:31.000,0:00:35.000
skuva, pojede i odbaci,

0:00:35.000,0:00:37.000
i da nešto slično tome mora de se desi svaki dan

0:00:37.000,0:00:39.000
za svaki grad na Zemlji,

0:00:39.000,0:00:42.000
neverovatno je da se gradovi uopšte hrane.

0:00:42.000,0:00:44.000
Živimo u ovakvim mestima kao da su

0:00:44.000,0:00:47.000
oni najprirodnija stvar na svetu,

0:00:47.000,0:00:49.000
zaboravljajući da, pošto smo životinje

0:00:49.000,0:00:51.000
i moramo da jedemo,

0:00:51.000,0:00:55.000
zapravo zavisimo od prirode

0:00:55.000,0:00:57.000
baš kao što su i naši preci zavisili.

0:00:57.000,0:00:59.000
Kako se sve više nas seli u gradove,

0:00:59.000,0:01:02.000
sve više se priroda

0:01:02.000,0:01:05.000
transformiše u neverovatne predele kao što je ovaj iza mene,

0:01:05.000,0:01:08.000
to je polje soje u Mata Grosu u Brazilu,

0:01:08.000,0:01:11.000
kako bismo se nahranili.

0:01:11.000,0:01:13.000
Ovo su izuzetni predeli.

0:01:13.000,0:01:15.000
Ali malo nas ih uopšte vidi.

0:01:15.000,0:01:17.000
Štaviše, ovi predeli

0:01:17.000,0:01:19.000
ne služe samo za našu ishranu.

0:01:19.000,0:01:21.000
Kako se sve više nas seli u gradove,

0:01:21.000,0:01:23.000
više nas jede meso

0:01:23.000,0:01:26.000
tako da trećina godišnje proizvodnje žita na svetu

0:01:26.000,0:01:28.000
služi za ishranu životinja,

0:01:28.000,0:01:30.000
a ne nas ljudskih životinja.

0:01:30.000,0:01:34.000
I znajući da je potrebno tri puta više žita -

0:01:34.000,0:01:36.000
zapravo deset puta više žita -

0:01:36.000,0:01:39.000
da se nahrani jedan čovek ako je ono prvo prošlo kroz životinju,

0:01:39.000,0:01:44.000
onda to nije baš efikasan način da se nahranimo.

0:01:44.000,0:01:46.000
To je rastući problem.

0:01:46.000,0:01:49.000
Procenjeno je da će do 2050. duplo više

0:01:49.000,0:01:51.000
nas živeti u gradovima.

0:01:51.000,0:01:53.000
Takođe je procenjeno da će se konzumirati duplo

0:01:53.000,0:01:55.000
više mesa i mlečnih proizvoda.

0:01:55.000,0:02:00.000
Tako da meso i urbanizam rastu ruku pod ruku.

0:02:00.000,0:02:02.000
To će predstavljati ogroman problem.

0:02:02.000,0:02:05.000
Nahraniti šest milijardi gladnih mesojeda

0:02:05.000,0:02:09.000
do 2050.

0:02:09.000,0:02:11.000
To je velik problem. Zapravo, ako nastavimo ovako,

0:02:11.000,0:02:14.000
to je problem koji verovatno nećemo biti spospobni da rešimo.

0:02:14.000,0:02:18.000
Svakog dana se izgubi 19 miliona hektara prašuma

0:02:18.000,0:02:20.000
da bi se napravila obradiva zemlja.

0:02:20.000,0:02:23.000
Iako u isto vreme gubimo istu količinu

0:02:23.000,0:02:27.000
postojećih obradivih površina zbog salinizacije i erozije.

0:02:27.000,0:02:30.000
Veoma smo gladni za fosilnim gorivima, takođe.

0:02:30.000,0:02:33.000
Potrebno je otprilike 10 kalorija da bi se proizvela svaka kalorija

0:02:33.000,0:02:37.000
hrane koju konzumiramo na zapadu.

0:02:37.000,0:02:41.000
Iako prozvodimo hranu po visokoj ceni,

0:02:41.000,0:02:43.000
mi je zapravo ne cenimo.

0:02:43.000,0:02:47.000
Trenutno se polovina hrane proizvedene u SAD baci.

0:02:47.000,0:02:50.000
Na kraju ovog dugog procesa,

0:02:50.000,0:02:53.000
ne uspevamo ni da pravilno nahranimo planetu.

0:02:53.000,0:02:58.000
Milijarda ljudi je gojazna, dok milijarda ljudi gladuje.

0:02:58.000,0:03:00.000
Ništa od toga nema mnogo smisla.

0:03:00.000,0:03:03.000
Kada pomislite da 80% svetske trgovine hranom

0:03:03.000,0:03:08.000
kontroliše samo 5 multinacionalnih korporacija,

0:03:08.000,0:03:10.000
to je jeziva slika.

0:03:10.000,0:03:13.000
Kako se selimo u gradove, svet prihvata zapadnjački načih ishrane.

0:03:13.000,0:03:16.000
Ako pogledamo u budućnost,

0:03:16.000,0:03:18.000
to je neodrživ način ishrane.

0:03:18.000,0:03:20.000
Kako smo dospeli ovde?

0:03:20.000,0:03:23.000
I što je važnije, šta ćemo da uradimo u vezi s tim?

0:03:23.000,0:03:27.000
Pa, da prvo odgovorim na malo lakše pitanje,

0:03:27.000,0:03:29.000
rekla bih da je početak ovog

0:03:29.000,0:03:31.000
procesa pre 10 000 godina.

0:03:31.000,0:03:33.000
Na antičkom Bliskom istoku,

0:03:33.000,0:03:35.000
u oblasti Plodnog Polumeseca (Mesopotamija).

0:03:35.000,0:03:37.000
Jer kao što vidite bila je oblika polumeseca.

0:03:37.000,0:03:39.000
I bila je plodna.

0:03:39.000,0:03:42.000
I na tom mestu, pre oko 10 000 godina

0:03:42.000,0:03:44.000
nastala su dva izuzetna otkrića,

0:03:44.000,0:03:47.000
poljoprivreda i urbanizam,

0:03:47.000,0:03:50.000
otprilike na istom mestu, u isto vreme.

0:03:50.000,0:03:52.000
Ovo nije slučajnost.

0:03:52.000,0:03:56.000
Jer poljoprivreda i gradovi su povezani. Potrebni su jedno drugom.

0:03:56.000,0:03:58.000
Naši antički preci

0:03:58.000,0:04:01.000
su prvi otkrili žito i to je bio

0:04:01.000,0:04:04.000
dovoljno velik izvor hrane,

0:04:04.000,0:04:08.000
i dovoljno stabilan da izdržava stalna naselja.

0:04:08.000,0:04:10.000
I kada pogledamo kakva su bila ta naselja,

0:04:10.000,0:04:12.000
vidimo da su bila zbijena.

0:04:12.000,0:04:14.000
Bila su okružena plodnom zemljom

0:04:14.000,0:04:17.000
a veliki hramovi su dominirali,

0:04:17.000,0:04:19.000
kao ovaj u Uru,

0:04:19.000,0:04:21.000
koji su ustvari bili

0:04:21.000,0:04:24.000
produhovljeni centri za distribuciju hrane,

0:04:24.000,0:04:27.000
jer su hramovi organizovali žetve,

0:04:27.000,0:04:29.000
sakupljali žito, nudili ga bogovima

0:04:29.000,0:04:33.000
i onda davali ljudima žito koje bogovi nisu pojeli.

0:04:33.000,0:04:35.000
Dakle, recimo

0:04:35.000,0:04:37.000
da se sav duhovni i fizički život ovih gradova

0:04:37.000,0:04:40.000
vrteo oko žita i žetve

0:04:40.000,0:04:43.000
koja ih je održavala.

0:04:43.000,0:04:46.000
Ustvari, to je tako bilo u svakom antičkom gradu.

0:04:46.000,0:04:48.000
Ali naravno, nisu svi bili tako mali.

0:04:48.000,0:04:51.000
Rim je imao oko milion stanovnika

0:04:51.000,0:04:53.000
do prvog veka nove ere.

0:04:53.000,0:04:57.000
Kako se hranio jedan ovakav grad?

0:04:57.000,0:05:00.000
Odgovor je ono što nazivam "antički put hrane".

0:05:00.000,0:05:03.000
Za početak, Rim je imao pristup moru,

0:05:03.000,0:05:06.000
što je omogućavalo da uvozi hranu iz veoma dalekih krajeva.

0:05:06.000,0:05:09.000
Ovo je bio jedini način da se ovo uradi u antičkom svetu,

0:05:09.000,0:05:12.000
jer je bilo veoma teško transportovati hranu putevima

0:05:12.000,0:05:14.000
koji su bili neravni.

0:05:14.000,0:05:16.000
A očigledno je hrana brzo trošena.

0:05:16.000,0:05:18.000
Tako je Rim vešto izvojevao rat

0:05:18.000,0:05:21.000
u Kartagini i Egiptu,

0:05:21.000,0:05:23.000
samo da bi se dočepao njihovih rezervi žita.

0:05:23.000,0:05:26.000
Ustvari, moglo bi se reći da je širenje Carstva

0:05:26.000,0:05:29.000
ustvari bilo jedan dug, spor

0:05:29.000,0:05:31.000
militarizovani pohod u kupovinu.

0:05:31.000,0:05:33.000
(smeh)

0:05:33.000,0:05:35.000
Ustvari - volim ovu činjenicu, moram da je pomenem:

0:05:35.000,0:05:38.000
Rim je ustvari uvozio ostrige iz Londona

0:05:38.000,0:05:40.000
u jednom trenutku. Mislim da je to izvanredno.

0:05:40.000,0:05:43.000
Tako je Rim oblikovao svoje zaleđe

0:05:43.000,0:05:45.000
kroz svoj apetit.

0:05:45.000,0:05:47.000
Interesantno je da se još nešto

0:05:47.000,0:05:49.000
desilo u pre-industrijskom svetu.

0:05:49.000,0:05:52.000
Ako pogledamo mapu Londona iz sedamnaestog veka,

0:05:52.000,0:05:55.000
vidimo da žito dolazi Temzom,

0:05:55.000,0:05:57.000
na dnu ove mape.

0:05:57.000,0:06:00.000
Znači, žitne pijace su bile na jugu grada.

0:06:00.000,0:06:02.000
A putevi koji vode od njih

0:06:02.000,0:06:04.000
do Čipsajda (Cheapside), što je bila glavna pijaca,

0:06:04.000,0:06:06.000
su takođe bili žitne pijace.

0:06:06.000,0:06:08.000
I ako pogledate ime jedne od tih ulica,

0:06:08.000,0:06:11.000
Bread Street (Ulica Hleba), jasno vam je

0:06:11.000,0:06:14.000
šta se tu događalo pre 300 godina.

0:06:14.000,0:06:16.000
I naravno, isto važi za ribu.

0:06:16.000,0:06:19.000
Riba je takođe dolazila rekom. Ista stvar.

0:06:19.000,0:06:22.000
Naravno, čuveni Bilingsgejt (Billingsgate) je prva londonska riblja pijaca,

0:06:22.000,0:06:26.000
koja je na tom mestu radila do polovine osamdesetih.

0:06:26.000,0:06:28.000
Što je izuzetno, kad razmislite.

0:06:28.000,0:06:30.000
Svi su lutali okolo

0:06:30.000,0:06:32.000
sa mobilnim telefonima koji su izgledali kao cigle

0:06:32.000,0:06:35.000
a smrdljiva riba se zadesila tu u luci.

0:06:35.000,0:06:38.000
To je još jedna stvari u vezi s hranom u gradovima:

0:06:38.000,0:06:41.000
kada se ustanove putevi kojima dolazi,

0:06:41.000,0:06:43.000
veoma retko se menjaju.

0:06:43.000,0:06:45.000
Meso je sasvim drugačija priča

0:06:45.000,0:06:47.000
jer, naravno, životinje su mogle da ušetaju u grad.

0:06:47.000,0:06:49.000
Veoma mnogo mesa je u London

0:06:49.000,0:06:51.000
dolazilo sa severozapada,

0:06:51.000,0:06:53.000
iz Škotske i Velsa.

0:06:53.000,0:06:56.000
Dolazilo je, stizalo u grad sa severozapada,

0:06:56.000,0:06:58.000
i zato se Smitfild (Smithfield),

0:06:58.000,0:07:01.000
poznata londonska mesna pijaca, nalazila tamo.

0:07:01.000,0:07:05.000
Živina je dolazila iz Istočne Anglije, sa severoistoka.

0:07:05.000,0:07:06.000
Pomalo se osećam kao na vremenskoj prognozi. Kako god.

0:07:06.000,0:07:10.000
Ptice su dolazile

0:07:10.000,0:07:13.000
sa nogama zaštićenim malim platnenim cipelama.

0:07:13.000,0:07:15.000
I kada bi stigle u istočni kraj

0:07:15.000,0:07:17.000
Čipsajda, tu bi bile prodate.

0:07:17.000,0:07:19.000
Zato se zove Poultry (živina).

0:07:19.000,0:07:22.000
Ustvari, ako biste pogledali mapu bilo kog grada

0:07:22.000,0:07:26.000
pre industrijskog doba,

0:07:26.000,0:07:28.000
videli biste kuda je hrana dolazila.

0:07:28.000,0:07:31.000
Možete stvarno videti kako je fizički oblikovan hranom,

0:07:31.000,0:07:34.000
i čitajući imena ulica, koja daju dosta znakova.

0:07:34.000,0:07:36.000
Friday Street (Ulica petka), u ranijem životu,

0:07:36.000,0:07:38.000
je ulica gde ste kupovali ribu petkom.

0:07:38.000,0:07:40.000
Ali morate je zamisliti punu hrane.

0:07:40.000,0:07:43.000
Jer su ulice i javna mesta

0:07:43.000,0:07:46.000
bila jedina mesta gde je hrana prodavana i kupovana.

0:07:46.000,0:07:49.000
Ako pogledamo sliku Smitfilda iz 1830.

0:07:49.000,0:07:52.000
vidite da bi bilo veoma teško živeti u ovakvom gradu

0:07:52.000,0:07:54.000
i ne znati odakle dolazi vaša hrana.

0:07:54.000,0:07:56.000
Zapravo, ako ste ručali nedeljom,

0:07:56.000,0:07:58.000
velike su šanse bile da je vaš ručak mukao i blejao

0:07:58.000,0:08:00.000
ispred vašeg prozora samo tri dana ranije.

0:08:00.000,0:08:03.000
Ovo je očigledno bio organski grad,

0:08:03.000,0:08:06.000
deo organskog ciklusa.

0:08:06.000,0:08:09.000
I onda deset godina kasnije sve se promenilo.

0:08:09.000,0:08:12.000
Ovo je slika Velike Zapadne Železnice iz 1840.

0:08:12.000,0:08:14.000
Kao što vidite, neki od najranijih putnika

0:08:14.000,0:08:16.000
bile su svinje i ovce.

0:08:16.000,0:08:20.000
Odjednom ove životinje više ne ulaze u pijacu.

0:08:20.000,0:08:22.000
Kolju ih van vidokruga i van svesti,

0:08:22.000,0:08:24.000
negde u selima.

0:08:24.000,0:08:26.000
A u gradove dolaze vozom.

0:08:26.000,0:08:29.000
Ovo menja sve.

0:08:29.000,0:08:31.000
Za početak, omogućava

0:08:31.000,0:08:32.000
po prvi put nastajanje gradova,

0:08:32.000,0:08:34.000
bilo koje veličine i oblika, bilo gde.

0:08:34.000,0:08:38.000
Gradovi su nekada bili ograničeni geografijom:

0:08:38.000,0:08:41.000
morali su da dopreme hranu veoma zahtevnim fizičkim sredstvima.

0:08:41.000,0:08:45.000
Najednom su efektno oslobođeni geografije.

0:08:45.000,0:08:48.000
I kao što možete videti iz ovih mapa Londona,

0:08:48.000,0:08:50.000
za 90 godina od postanka voza,

0:08:50.000,0:08:54.000
od male grudve koju je prilično lako nahraniti,

0:08:54.000,0:08:56.000
životinjama koje same dolaze, i slično,

0:08:56.000,0:08:58.000
postali su veliko razmetanje

0:08:58.000,0:09:01.000
koje bi bilo veoma, veoma teško nahraniti peške,

0:09:01.000,0:09:04.000
bilo da se radi o životinjama ili ljudima.

0:09:04.000,0:09:07.000
To je naravno bio samo početak. Posle vozova došli su automobili.

0:09:07.000,0:09:11.000
I ovde je stvarno kraj ovog procesa.

0:09:11.000,0:09:13.000
To je konačno odvajanje grada

0:09:13.000,0:09:16.000
od bilo kakve očigledne veze sa prirodom.

0:09:16.000,0:09:19.000
To je grad lišen mirisa,

0:09:19.000,0:09:21.000
lišen nereda i sigurno lišen ljudi.

0:09:21.000,0:09:24.000
Jer niko ne bi ni pomišljao da šeta u takvom okruženju.

0:09:24.000,0:09:27.000
Ustvari, do hrane su dolazili tako što bi seli u svoja kola,

0:09:27.000,0:09:30.000
odvezli se do neke kutije na periferiji,

0:09:30.000,0:09:32.000
vratili se sa hranom za nedelju dana

0:09:32.000,0:09:34.000
i pitali se šta će, zaboga, da rade s tim.

0:09:34.000,0:09:37.000
I ovo je zapravo trenutak kada se naša veza,

0:09:37.000,0:09:40.000
sa hranom i sa gradovima, potpuno menja.

0:09:40.000,0:09:43.000
Imamo hranu - koja je bila centar,

0:09:43.000,0:09:46.000
društvena srž grada - na periferiji.

0:09:46.000,0:09:48.000
Kupovina i prodaja hrane bila je društveni događaj.

0:09:48.000,0:09:50.000
Sada je anonimna.

0:09:50.000,0:09:52.000
Nekada smo kuvali; sada samo dodamo vodu,

0:09:52.000,0:09:57.000
ili pokoje jaje, ako pravite tortu ili nešto drugo.

0:09:57.000,0:10:01.000
Ne mirišemo hranu da vidimo da li je dobra za jelo.

0:10:01.000,0:10:04.000
Samo pročitamo deklaraciju na pozadini pakovanja.

0:10:04.000,0:10:07.000
I ne cenimo hranu. Ne verujemo joj.

0:10:07.000,0:10:09.000
Umesto da joj verujemo, mi je se bojimo.

0:10:09.000,0:10:13.000
I umesto da je cenimo, mi je bacamo.

0:10:13.000,0:10:16.000
Jedna od najvećih ironija modernih sistema hrane

0:10:16.000,0:10:18.000
je ta da su ono što su obećali da će olakšati,

0:10:18.000,0:10:20.000
ustvari otežali.

0:10:20.000,0:10:24.000
Omogućivši izgradnju gradova bilo gde, na bilo kom mestu,

0:10:24.000,0:10:28.000
ustvari su nas udaljili od naše najvažnije veze,

0:10:28.000,0:10:31.000
a to je naša veza sa prirodom.

0:10:31.000,0:10:34.000
I napravili su nas zavisnim od sistema koje jedino oni mogu održati,

0:10:34.000,0:10:36.000
a koji su, videli smo, neodrživi.

0:10:36.000,0:10:39.000
I šta ćemo da uradimo u vezi sa tim?

0:10:39.000,0:10:41.000
Ovo nije novo pitanje.

0:10:41.000,0:10:45.000
Tomas Mor (Thomas More) se pre 500 godina isto ovo pitao.

0:10:45.000,0:10:48.000
To je lice njegove knjige "Utopija".

0:10:48.000,0:10:51.000
To je bio niz polu-nezavisnih gradova-država,

0:10:51.000,0:10:53.000
ako to zvuči donekle poznato,

0:10:53.000,0:10:56.000
na dan hoda jedan od drugog, gde su svi bili ludi za poljoprivredom,

0:10:56.000,0:10:58.000
gajili su povrće u svojim dvorištima,

0:10:58.000,0:11:00.000
i jeli zajednička jela, itd.

0:11:00.000,0:11:02.000
I mislim da može da se tvrdi da je

0:11:02.000,0:11:05.000
hrana osnovni princip uređenja Utopije.

0:11:05.000,0:11:08.000
Iako Mor nikada to nije na taj način postavio.

0:11:08.000,0:11:11.000
Evo još jedne veoma poznate "Utopijske" vizije,

0:11:11.000,0:11:13.000
"The Garden City" od Ebenezera Hauarda (Ebenezer Howard).

0:11:13.000,0:11:16.000
Ista ideja. Niz polu-nezavisnih gradova-država.

0:11:16.000,0:11:20.000
Male grudve gradova sa obradivom zemljom okolo,

0:11:20.000,0:11:22.000
povezane međusobno prugom.

0:11:22.000,0:11:24.000
I opet, moglo bi se reći da je hrana

0:11:24.000,0:11:27.000
princip uređenja u ovoj viziji.

0:11:27.000,0:11:29.000
Čak je i izgrađena, ali nema nikakve veze

0:11:29.000,0:11:31.000
sa Hauardovom vizijom.

0:11:31.000,0:11:34.000
I to je problem sa ovim utopijskim idejama,

0:11:34.000,0:11:36.000
što su utopijske.

0:11:36.000,0:11:39.000
Utopija je reč koju je Tomas Mor koristio namerno.

0:11:39.000,0:11:43.000
To je bila neka šala. Ima dvostruko poreklo iz grčkog.

0:11:43.000,0:11:45.000
Može da znači dobro mesto ili nikakvo mesto.

0:11:45.000,0:11:49.000
Jer to je ideal. Imaginarna stvar. Ne možemo je imati.

0:11:49.000,0:11:51.000
I mislim, kao konceptualni alat

0:11:51.000,0:11:54.000
za razmišljanje o veoma dubokom problemu ljudskog stanovanja,

0:11:54.000,0:11:56.000
nije od neke koristi.

0:11:56.000,0:11:59.000
Tako sam smislila alternativu,

0:11:59.000,0:12:02.000
Sitopiju, od starogrčkog

0:12:02.000,0:12:04.000
"sitos" za hranu i "topos" za mesto.

0:12:04.000,0:12:06.000
Mislim da već živimo u Sitopiji.

0:12:06.000,0:12:09.000
Živimo u svetu koji je oblikovan hranom,

0:12:09.000,0:12:12.000
i ako to shvatimo, možemo iskoristiti hranu kao veoma moćan alat -

0:12:12.000,0:12:16.000
konceptualni alat, alat dizajna, za drugačije oblikovanje sveta.

0:12:16.000,0:12:21.000
Dakle, da možemo to da uradimo, kako bi Sitopia izgledala?

0:12:21.000,0:12:23.000
Mislim da izgleda ovako nekako.

0:12:23.000,0:12:25.000
Moram da upotrebim ovaj slajd. Taj izraz lica ovog psa.

0:12:25.000,0:12:28.000
Ali, ovo je - (smeh)

0:12:28.000,0:12:30.000
hrana je u centru života,

0:12:30.000,0:12:32.000
u centru porodičnog života, slavi se,

0:12:32.000,0:12:34.000
uživa se u njoj, ljudi odvajaju vreme za hranu.

0:12:34.000,0:12:37.000
To je mesto gde bi hrana trebalo da se nalazi u našem društvu.

0:12:37.000,0:12:42.000
Ali ne možete imati ovakve prizore ako nemate ovakve ljude.

0:12:42.000,0:12:44.000
Inače, ovo mogu biti i muškarci.

0:12:44.000,0:12:47.000
To su ljudi koji razmišljaju o hrani,

0:12:47.000,0:12:49.000
koji razmišljaju unapred, planiraju,

0:12:49.000,0:12:51.000
koji mogu da zure u gomilu povrća

0:12:51.000,0:12:53.000
i da je prepoznaju.

0:12:53.000,0:12:56.000
Potrebni su nam takvi ljudi. Mi smo deo mreže.

0:12:56.000,0:12:59.000
Jer bez ovakvih ljudi ne možemo imati ovakva mesta.

0:12:59.000,0:13:02.000
Namerno sam izabrala ovo jer jedan muškarac kupuje povrće.

0:13:02.000,0:13:06.000
Ali mreže, pijace gde se hrana gaji na lokalnom nivou.

0:13:06.000,0:13:08.000
Zajedničko je. Sveže je.

0:13:08.000,0:13:10.000
Deo je društvenog života grada.

0:13:10.000,0:13:13.000
Jer bez toga ne možete imati ovakvo mesto,

0:13:13.000,0:13:16.000
hranu koja se gaji lokalno ali je i deo predela,

0:13:16.000,0:13:18.000
a nije samo roba kao kompromisno rešenje

0:13:18.000,0:13:20.000
negde bogu iza nogu.

0:13:20.000,0:13:22.000
Krave sa pogledom.

0:13:22.000,0:13:24.000
Gomile humusa koji se puši.

0:13:24.000,0:13:27.000
Ovo ustvari sklapa celu stvar.

0:13:27.000,0:13:29.000
Ovo je projekat jedne zajednice

0:13:29.000,0:13:31.000
koju sam nedavno posetila u Torontu.

0:13:31.000,0:13:33.000
To je staklena bašta gde se deci priča

0:13:33.000,0:13:36.000
sve o hrani i gajenju svoje hrane.

0:13:36.000,0:13:39.000
Ovo je biljka koja se zove Kevin, ili možda

0:13:39.000,0:13:41.000
biljka koja pripada klincu koji se zove Kevin, ne znam.

0:13:41.000,0:13:44.000
U svakom slučaju, ovakvi projekti

0:13:44.000,0:13:48.000
koji pokušavaju da nas ponovo spoje sa prirodom su veoma važni.

0:13:48.000,0:13:50.000
Za mene je Sitopia način gledanja.

0:13:50.000,0:13:54.000
Treba prepoznati da Sitopia

0:13:54.000,0:13:56.000
već postoji u malim krajevima svuda.

0:13:56.000,0:13:58.000
Trik je u tome da se povežu,

0:13:58.000,0:14:01.000
da se hrana koristi kao način posmatranja.

0:14:01.000,0:14:04.000
I ako to uradimo, prestaćemo da gledamo gradove

0:14:04.000,0:14:07.000
kao velike neproduktivne grudve, kao što je ova.

0:14:07.000,0:14:09.000
Videćemo ih ovako,

0:14:09.000,0:14:12.000
kao deo produktivne organske mreže

0:14:12.000,0:14:14.000
čiji su neizbežni deo,

0:14:14.000,0:14:16.000
simbiotski povezani.

0:14:16.000,0:14:18.000
Ali naravno, ni to nije najbolja slika.

0:14:18.000,0:14:21.000
Jer moramo prestati da proizvodimo ovakvu hranu.

0:14:21.000,0:14:23.000
Trebalo bi da razmišljamo o permakulturi.

0:14:23.000,0:14:25.000
Zato mislim da ova slika

0:14:25.000,0:14:27.000
sumira, po meni, način razmišljanja koji na je potreban.

0:14:27.000,0:14:29.000
To je rekonceptualizacija

0:14:29.000,0:14:32.000
načina na koji hrana oblikuje naše živote.

0:14:32.000,0:14:35.000
Najbolja slika ovoga za koju znam je od pre 650 godina.

0:14:35.000,0:14:38.000
"Alegorija dobre vlade", od Ambrozija Lorencetija (Ambrogio Lorenzetti).

0:14:38.000,0:14:41.000
O vezi između grada i sela.

0:14:41.000,0:14:44.000
Mislim da je poruka ovoga veoma jasna.

0:14:44.000,0:14:46.000
Ako grad vodi računa o selu,

0:14:46.000,0:14:48.000
selo će voditi računa o gradu.

0:14:48.000,0:14:50.000
Želim da pitam

0:14:50.000,0:14:53.000
šta bi Ambrozije Lorenceti naslikao

0:14:53.000,0:14:55.000
da je slikao ovu sliku danas.

0:14:55.000,0:14:58.000
Kako bi alegorija dobre vlade izgledala danas?

0:14:58.000,0:15:00.000
Mislim da je to hitno pitanje.

0:15:00.000,0:15:02.000
Koje moramo da pitamo

0:15:02.000,0:15:04.000
i moramo početi da odgovaramo.

0:15:04.000,0:15:07.000
Znamo da smo ono što jedemo.

0:15:07.000,0:15:09.000
Moramo da shvatimo da je i svet ono što jedemo.

0:15:09.000,0:15:11.000
I ako prihvatimo tu ideju, možemo koristiti hranu

0:15:11.000,0:15:15.000
kao moćan alat da bolje oblikujemo svet.

0:15:15.000,0:15:17.000
Mnogo vam hvala.

0:15:17.000,0:15:20.000
(aplauz)