U tipčnom putešestviju junaka,

protagonista se zaputi u avanturu,

pretrpi veliku promenu

i trijumfalno se vrati na mesto porekla.

No u irskom mitološkom žanru,
poznatom kao ahtri,

putovanje u tuđinu
se završava u tački bez povratka.

Iako postoje mnoge različite
verzije tuđine u irskoj mitologiji,

najčuveniji primer je prikazan
u priči o Ošinu.

Ošin je bio sin Fina mak Kumala,
vođe grupe paganskih ratnika,

poznatih kao Fine.

Kada je jednog dana
Ošin jahao sa pratnjom,

posetila ga je besmrtna princeza Nim.

Istog trena su se zaljubili

i Nim je smestila Ošina
na svog belog konja

i jahala je s njim do ivice Irskog mora.

Dok su posezali za horizontom,
jahači su potonuli u zlatnu izmaglicu.

Stigli su na obale svetlucavog kraljevstva
nazvanog Tir na Nog.

Bio je to dom Tuha de Danan,
ljudi koji su vladali drevnom Irskom

dugo pre Ošinovog rođenja.

Od trenutka prispeća,
svaka Ošinova želja je uslišena.

Oženio je Nimu u velikoj ceremoniji
i primljen je u njenu porodicu.

Kada bi poželeo da čuje muziku, uši
bi mu se ispunile očaravajućim tonovima.

Kada bi ogladneo, zlatni tanjiri
bi se pojavili krcati mirisnom hranom.

Divio se prizorima velike lepote
i boja kojima nije znao ime.

Sve oko njega, zemlja i ljudi postojali
su u stanju spokojnog savršenstva.

Međutim, Ošin nije znao
da je Tir na Nog zemlja mladosti,

u kojoj vreme nije prolazilo,
a ljudi nisu nikad starili.

U svom novom domu, Ošin je nastavio
da lovi i istražuje, kao i u Irskoj.

Međutim, u zemlji mladosti je posedovao
čudnu, novu nesavladivost.

Na kraju svakog avanturističkog dana,

Ošinove rane bi se čarobno iscelile
dok je spavao u Niminom zagrljaju.

Iako su slava i zadovoljstvo
Ošinu lako dolazili u zemlji mladosti,

nedostajala mu je Fina
i avanture koje su imali u Irskoj.

Nakon tri godine u Tir na Nogu,
bio je pogođen istinskom žudnjom za domom.

Pre nego što se zaputio nazad,
Nim ga je upozorila

da ne sme da sjaše sa svog konja
i dotakne zemlju stopalima.

Kada je Ošin stigao na obale Irske,

izgledalo je kao da je senka
pala preko sveta.

Na brdu gde je bila palata njegovog oca,
video je samo ruševine obrasle korovom.

Njegovi vapaji za prijateljima i porodicom
odjekivali su napuštenim zidovima.

Užasnut, Ošin je jahao dok je stigao
do grupe seljaka koji su obrađivali polja.

Mučili su se da uklone
veliki kamen sa njihove zemlje,

i zaboravivši Nimino upozorenje,

Ošin je skočio s konja i otkotrljao kamen
nadljudskom snagom.

Klicanje gomile
se uskoro preobratilo u krik.

Gde je nekad bio mladić, sad je bio starac
čija je brada dosezala zemlju,

a noge su se povijale pod njim.

Zavapio je za Finom i Finjanima,

ali ljudi su se jedva sećali ovih imena
iz daleke prošlosti od pre 300 godina.

Vreme je prevarilo Ošina

i zbog povratka u zemlju smrtnika
bespovratno je ostario.

U irskom folkloru,

izveštavali su o prizorima zemlje mladosti
u dubinama bunara,

na obodima horizonta

ili u mračnim pećinama.

Ali oni koji znaju priču o Ošinu
pripovedaju o drugom prizoru,

onome o blistavoj princezi koju
na belom konju nose daleki talasi,

a koja se i dalje nada povratku
njene uklete ljubavi.