Danas ću vam predstaviti

tri primera kultnog dizajna,

i ima savršenog smisla

da to ja uradim

zato što sam diplomirao književnost.

(Smeh)

Takođe sam i poznata

manja televizijska ličnost

i strastveni kolekcionar

kataloga "Design Within Reach",

tako da poprilično dobro znam

sve što treba da se zna.

Siguran sam da

prepoznajete ovu zgradu,

mnogi od vas su je verovatno videli

kada ste prizemljavali svoje
privatne cepeline

na Međunarodnom aerodromu
u Los Anđelesu

tokom poslednjih par dana.

Poznata je kao "Tematska zgrada";

tako se naziva s razlozima

koji su još uvek veoma nejasni.

Verovatno je

u Los Anđelesu najbolji primer

drevne vanzemaljske arhitekture.

Prvi put je otkopana 1961. godine

dok su gradili Međunarodni
aerodrom u Los Anđelesu,

međutim naučnici veruju

da potiče iz 2000. godine

pre opšte ere,

kada su je koristili,

kao prometnu transdimenzionalnu
svemirsku luku,

drevni astronauti

koji su prvi naselili ovu planetu

i podigli našu vrstu

iz divljaštva tako što su nam dali

dar pisanog jezika,

tehnologiju

i dar restorana koji se okreće.

Veruje se da je to bila

zamena za starije svemirske luke,

koje su se nalazile, naravno,
kod Stounhendža

i smatrala se

popriličnim napretkom

zbog preglednog dizajna,

manjka druida koji su
džabalebarili sve vreme

i očigledno, zbog mnogo boljeg

pristupa parkingu.

Kada je otkrivena,

najavila je novu eru

unapređenog, arhaično
futurističkog dizajna

zvanog Gugi,

koji je greškom postao sinonim

za eru mlaznjaka.

Naposletku, drevni astronauti 
koji su ga koristili

nisu putovali mlaznjacima
veoma često,

više su voleli da putuju
pernatim zmijama

koje se napajaju kristalnim lobanjama.

(Aplauz)

(Muzika)

Ah da, sto.

Koristimo ih svaki dan.

A na njemu,

sočni salif.

Ovo je dizajn Filipa Starka,

koji je, verujem,
u publici ovog trenutka.

Vidi se da je ovo dizajn Starka

po njegovoj preciznosti, razigranosti

inovaciji

i nagoveštavanju
neposrednog nasilja.

(Smeh)

To je dizajn koji izaziva
vašu intuiciju -

nije ono što mislite da jeste
na prvi pogled.

Nije viljuška dizajnirana

da zgrabi tri predjela odjednom,

što bi bilo korisno u predvorju,

rekao bih.

Uprkos očiglednom

uticaju drevnih astronauta

i tronožnom izgledu
iz svemirskog doba,

nije dizajnirano

kao nešto što bi vam
se nakačilo na mozak

i posisalo misli.

Zapravo je sokovnik za voće,

i kada to kažem,

nikad više ga nećete videti
kao nešto drugo.

Takođe nije spomenik dizajnu,

spomenik je korisnosti dizajna.

Možete ga odneti kući,

za razliku od "Tematske zgrade",

koja će zauvek ostati gde jeste.

Ovo je dostupno

i može da ode kući sa vama

i kao takvo može da stoji

na vašem kuhinjskom pultu -

ne može da vam stane u fioke.

Verujte mi, saznao sam to
na teži način -

i može da vam pretvori kuhinjski pult

u spomenik dizajnu.

Ima samo jedna stvar,

ako imate jedan ovakav kod kuće,

dozvolite da vam kažem za jednu opciju
koju možda niste znali.

Kada zaspite,

ovaj aparat oživi

i šeta vašom kućom,

gleda vašu poštu

i posmatra vas dok spavate.

(Aplauz)

U redu, šta je ovo?

Nemam pojma.
Ne znam šta je to.

Izgleda užasno.
Da li je to maleni rešo?

Ne razumem.

Da li neko zna? Či?

To je... Ajfon. Ajfon.

A da, tako je, sećam se toga,

u dobra, stara vremena, njima sam

popločao celo kupatilo.

Ne, imam ajfon.
Naravno da ga imam.

Evo ga moj ljubljeni ajfon.

Radim toliko stvari
na ovom malenom uređaju.

Volim da sa njega čitam knjige.

Štaviše, volim da preko njega
kupujem knjige

za koje se nikad ne osećam loše
jer ih nisam pročitao

jer se nalaze ovde
i nikad ne moram ponovo da ih vidim

i to je savršeno.

Svakog dana ga koristim

da izmerim koliko je težak vo,

na primer.

Priznajem da na njemu ponekad

obavim i neki

telefonski razgovor.

A ipak stalno zaboravljam na njega.

Ovo je dizajn koji,

kada ga jednom vidite,

zaboravite na njega.

Lako je zaboraviti uzdahe

koji su se javili 2007.
kada ste prvi put

dotakli ovu stvar jer je tako brzo

postala rasprostranjena

i zato što smo tako brzo

usvojili ove gestove

i učinili ga produžetkom svog života.

Za razliku od "Tematske zgrade",

ovo nije vanzemaljska tehnologija.

Ili je bolje da kažem,

ova stvar je uzela tehnologiju

koja je za većinu
drugih ljudi na svetu

još uvek vanzemaljska,

za razliku od ljudi u ovoj prostoriji,

i načinila je takvom
da odmah imate osećaj

intimnosti i poznatosti.

I za razliku od sočnog salifa,

ne postoji pretnja

da će se zakačiti za vaš mozak,

zapravo, on se samo

kači na vaš mozak.

(Smeh)

A niste ni primetili da se to desilo.

Eto ga. Zovem se Džon Hodžman.

Upravo sam objasnio dizajn.

Hvala vam mnogo.

(Aplauz)