1 00:00:00,000 --> 00:00:04,000 Пре отприлике 10 година сам почео да предајем глобални развој 2 00:00:04,000 --> 00:00:08,000 шведским студентима. То је било након што сам провео 3 00:00:08,000 --> 00:00:12,000 око 20 година проучавајући глад у Африци заједно са афричким институцијама, 4 00:00:12,000 --> 00:00:16,000 тако да се некако очекивало да знам понешто о свету. 5 00:00:16,000 --> 00:00:21,000 Започео сам на нашем медицинском универзитету, Институту Каролинска, 6 00:00:21,000 --> 00:00:25,000 курс за студенте под називом Глобално здравље. Али када добијете 7 00:00:25,000 --> 00:00:28,000 такву прилику, постанете нервозни. Помислих, ови студенти 8 00:00:28,000 --> 00:00:31,000 на курсу имају највише оцене које можете да имате 9 00:00:31,000 --> 00:00:34,000 у шведском систему високог образовања -- тако да можда знају све 10 00:00:34,000 --> 00:00:38,000 о чему је требало да их учим. Зато сам урадио пробни тест када су дошли. 11 00:00:38,000 --> 00:00:41,000 И једно од питања из којег сам много научио је било ово: 12 00:00:41,000 --> 00:00:45,000 „Које земље у ових пет парова имају највећу смртност деце?'' 13 00:00:45,000 --> 00:00:49,000 Парове сам саставио тако да у сваком пару држава 14 00:00:49,000 --> 00:00:54,000 једна има двапут већу смртност деце у односу на другу. Ово значи да је 15 00:00:54,000 --> 00:00:59,000 разлика далеко већа него непоузданост података. 16 00:00:59,000 --> 00:01:01,000 Нећу вас проверавати сад, али Турска је 17 00:01:01,000 --> 00:01:06,000 највиша овде, Пољска, Русија, Пакистан и Јужна Африка. 18 00:01:06,000 --> 00:01:09,000 Ово су резултати шведских студената. Затим сам добио 19 00:01:09,000 --> 00:01:12,000 интервал пузданости, који је био крајње узак, и био сам срећан, 20 00:01:12,000 --> 00:01:16,000 1.8 тачних одговора од пет могућих. То значи да 21 00:01:16,000 --> 00:01:19,000 има места за професора интернационалног здравља -- 22 00:01:19,000 --> 00:01:21,000 (смех) и за мој курс. 23 00:01:21,000 --> 00:01:25,000 Али касно једне вечери, када сам састављао извештај 24 00:01:25,000 --> 00:01:29,000 заиста сам схватио своје откриће. Показао сам 25 00:01:29,000 --> 00:01:34,000 да најбољи шведски студенти знају статистички значајно мање 26 00:01:34,000 --> 00:01:36,000 о свету него шимпанзе. 27 00:01:36,000 --> 00:01:38,000 (смех) 28 00:01:38,000 --> 00:01:42,000 Јер шимпанзе би имале пола тачних одговора, ако им дам 29 00:01:42,000 --> 00:01:45,000 две банане са Шри Ланком и Турском, биле би у праву у пола случајева. 30 00:01:45,000 --> 00:01:49,000 Али са студентима није тако. Проблем није било незнање: 31 00:01:49,000 --> 00:01:52,000 већ унапред формиране идеје. 32 00:01:52,000 --> 00:01:56,000 Урадио сам и неетичку студију професора Института Каролинска 33 00:01:56,000 --> 00:01:57,000 (смех) 34 00:01:57,000 --> 00:01:59,000 -- који додељује Нобелову награду за медицину, 35 00:01:59,000 --> 00:02:01,000 и они су на нивоу са шимпанзама 36 00:02:01,000 --> 00:02:04,000 (смех) 37 00:02:04,000 --> 00:02:08,000 Тада сам схватио да заиста постоји потреба за комуникацијом, 38 00:02:08,000 --> 00:02:11,000 зато што подаци о томе шта се дешава у свету 39 00:02:11,000 --> 00:02:14,000 и здравље деце сваке државе су познати. 40 00:02:14,000 --> 00:02:19,000 Направили смо софтвер који овако приказује податке: сваки балончић је држава. 41 00:02:19,000 --> 00:02:25,000 Овај овде је Кина. Ово је Индија. 42 00:02:25,000 --> 00:02:31,000 Величина балончића представља популацију, а на овој оси је стопа плодности. 43 00:02:31,000 --> 00:02:34,000 Јер моји студенти су рекли 44 00:02:34,000 --> 00:02:36,000 када су сагледавали свет, и када сам их питао, 45 00:02:36,000 --> 00:02:38,000 „Шта заиста мислите о свету?'' 46 00:02:38,000 --> 00:02:42,000 Па, најпре сам открио да је уџбеник углавном био Тинтин. 47 00:02:42,000 --> 00:02:43,000 (смех) 48 00:02:43,000 --> 00:02:46,000 И они су рекли: „Свет је још увек 'ми' и 'они'. 49 00:02:46,000 --> 00:02:49,000 'ми'' је Западни свет, 'они' је Трећи свет.' 50 00:02:49,000 --> 00:02:52,000 „А шта подразумевате под Западним светом?'', упитах. 51 00:02:52,000 --> 00:02:57,000 „Па, то је дуг живот и мале породице, а Трећи свет је кратак живот и велике породице'' 52 00:02:57,000 --> 00:03:03,000 Тако да, ево шта приказујем овде. Овде доле је стопа плодности: број деце по жени, 53 00:03:03,000 --> 00:03:07,000 једно, два, три, четири, до отприлике осморо деце по жени. 54 00:03:07,000 --> 00:03:13,000 Имамо врло добре податке од око 1960, 1962. год. о величини породица у свим државама. 55 00:03:13,000 --> 00:03:16,000 Маргина грешке је врло мала. Лево је очекивана дужина живота при рођењу, 56 00:03:16,000 --> 00:03:20,000 од 30 година у неким земљама до око 70 година. 57 00:03:20,000 --> 00:03:23,000 И 1962 год. постојала је група земаља овде 58 00:03:23,000 --> 00:03:28,000 које су биле индустријализоване земље и имале су мале породице и дуге животе. 59 00:03:28,000 --> 00:03:30,000 А ово су биле државе у развоју: 60 00:03:30,000 --> 00:03:33,000 оне су имале велике породице и релативно кратке животе. 61 00:03:33,000 --> 00:03:37,000 И шта се десило од 1962? Хајде да видимо ту промену. 62 00:03:37,000 --> 00:03:40,000 Да ли су студенти у праву? Да ли још увек постоје два типа земаља? 63 00:03:41,000 --> 00:03:44,000 Или су ове земље у развоју добиле мање породице које живе овде? 64 00:03:44,000 --> 00:03:46,000 Или имају дуже животе и живе тамо горе? 65 00:03:46,000 --> 00:03:49,000 Хајде да видимо. Зауставили смо свет тамо. Ово је све од доступних 66 00:03:49,000 --> 00:03:52,000 УН статистика. Крећемо. Је л' видите овде? 67 00:03:52,000 --> 00:03:55,000 Ево Кине, креће се ка бољем здрављу, напредује. 68 00:03:55,000 --> 00:03:58,000 Све зелене латиноамеричке државе иду ка мањим породицама. 69 00:03:58,000 --> 00:04:01,000 Ове жуте су вам арапске земље, 70 00:04:01,000 --> 00:04:05,000 и оне добијају дуже животе, али не и веће породице. 71 00:04:05,000 --> 00:04:08,000 Афричке земље су ове зелене доле, још увек остају ту. 72 00:04:08,000 --> 00:04:11,000 Ово је Индија. Индонезија се креће прилично брзо. 73 00:04:11,000 --> 00:04:12,000 (смех) 74 00:04:12,000 --> 00:04:15,000 А 80их овде, Бангладеш је још увек међу афричким земљама. 75 00:04:15,000 --> 00:04:18,000 Али сада Бангладеш -- чудо се дешава 80их: 76 00:04:18,000 --> 00:04:21,000 имами почињу да заговарају планирање породице. 77 00:04:21,000 --> 00:04:26,000 Он се помера у онај горе ћошак. А 90их имамо страшну ХИВ епидемију 78 00:04:26,000 --> 00:04:29,000 која спушта очекивани животни век афричких земаља 79 00:04:29,000 --> 00:04:33,000 и све остале земље се померају горе у ћошак, 80 00:04:33,000 --> 00:04:37,000 где имамо дуге животе и мале породице, и имамо потпуно нови свет. 81 00:04:37,000 --> 00:04:50,000 (аплауз) 82 00:04:50,000 --> 00:04:55,000 Хајде да направимо директно поређење између САД и Вијетнама. 83 00:04:55,000 --> 00:05:00,000 1964. год: Америка је имала мале породице и дуге животе; 84 00:05:00,000 --> 00:05:04,000 Вијетнам је имао велике породице и кратке животе. И ево шта се деси: 85 00:05:04,000 --> 00:05:10,000 подаци за време рата показују да чак и уз сву смрт, 86 00:05:10,000 --> 00:05:13,000 било је напретка у очекиваном животном веку. До краја године, 87 00:05:13,000 --> 00:05:16,000 планирање породица је започето у Вијетнаму и ишло се ка мањим породицама, 88 00:05:16,000 --> 00:05:19,000 И Сједињене Државе тамо горе иду ка дужем животу, 89 00:05:19,000 --> 00:05:22,000 одржавајући величину породице истом. У 80им 90 00:05:22,000 --> 00:05:25,000 се одричу комунистичког планирања и окрећу се ка тржишној економији, 91 00:05:25,000 --> 00:05:29,000 и креће се чак брже и од друштвеног живота. И данас имамо 92 00:05:29,000 --> 00:05:34,000 исти очекивани животни век и исту величину породице 93 00:05:34,000 --> 00:05:41,000 овде у Вијетнаму 2003. као у Сједињеним Државама, 1974, на крају рата. 94 00:05:41,000 --> 00:05:45,000 Мислим да сви ми -- ако не гледамо податке -- 95 00:05:45,000 --> 00:05:49,000 потцењујемо огромну промену у Азији, која је била 96 00:05:49,000 --> 00:05:53,000 прво друштвена промена пре економске промене. 97 00:05:53,000 --> 00:05:58,000 Хајде да видимо још један начин како можемо да прикажемо 98 00:05:58,000 --> 00:06:05,000 расподелу прихода у свету. Ово је светска расподела прихода људи. 99 00:06:05,000 --> 00:06:10,000 Један долар, 10 долара и 100 долара дневно. 100 00:06:10,000 --> 00:06:14,000 Више нема јаза између богатих и сиромашних. То је мит. 101 00:06:14,000 --> 00:06:18,000 Овде има једна мала грба. Али свуда има људи. 102 00:06:19,000 --> 00:06:23,000 И ако погледамо где заврши приход, 103 00:06:23,000 --> 00:06:29,000 ово је 100% годишњег светског прихода. Најбогатијих 20% 104 00:06:29,000 --> 00:06:36,000 узимају од тога око 74%. А најсиромашнијих 20% 105 00:06:36,000 --> 00:06:41,000 узима око 2%. Ово показује да је концепт 106 00:06:41,000 --> 00:06:45,000 земаља у развоју врло непоуздан. Ми размишљамо о (новчаној) помоћи, 107 00:06:45,000 --> 00:06:50,000 како ови људи овде дају помоћ овим људима овде. Али у средини, 108 00:06:50,000 --> 00:06:54,000 имамо већину светске популације, која сада има 24% прихода. 109 00:06:54,000 --> 00:06:58,000 Слушали смо о томе са више страна. А ко је све ово? 110 00:06:58,000 --> 00:07:02,000 Где су разне државе? Да вам покажем Африку. 111 00:07:02,000 --> 00:07:07,000 Ово је Африка. 10% светске популације, углавном у сиромаштву. 112 00:07:07,000 --> 00:07:12,000 Ово је ОЕЦД. Богате државе. „Салонски клуб'' УН-а. 113 00:07:12,000 --> 00:07:17,000 Оне су овде десно. Има доста преклапања између Африке и ОЕЦД. 114 00:07:17,000 --> 00:07:20,000 А ово је Латинска Америка. Она има све на овом свету, 115 00:07:20,000 --> 00:07:23,000 од најсиромашнијих до најбогатијих. 116 00:07:23,000 --> 00:07:28,000 И на то можемо ставити Источну Европу, Источну Азију, 117 00:07:28,000 --> 00:07:33,000 и Јужну Азију. И како је изгледало ако одемо натраг кроз време, 118 00:07:33,000 --> 00:07:38,000 до отприлике 1970? Тада је постојала већа грба. 119 00:07:38,000 --> 00:07:42,000 Већина оних који су живели у потпуном сиромаштву су Азијати. 120 00:07:42,000 --> 00:07:49,000 Проблем у свету је било сиромаштво у Азији. И ако кренемо унапред, 121 00:07:49,000 --> 00:07:52,000 видећете да како се становништво увећава, 122 00:07:52,000 --> 00:07:55,000 стотине милиона у Азији излазе из сиромаштва и неки други 123 00:07:55,000 --> 00:07:58,000 постају сиромашни, и овако свет изгледа данас. 124 00:07:58,000 --> 00:08:02,000 И најбоља пројекција Светске банке је да ће се десити ово, 125 00:08:02,000 --> 00:08:06,000 и нећемо имати подељен свет. Имаћемо већину људи у средини. 126 00:08:06,000 --> 00:08:08,000 Наравно ово је логаритмичка скала, 127 00:08:08,000 --> 00:08:13,000 али наш концепт економије је раст са процентом. Гледамо на то 128 00:08:13,000 --> 00:08:19,000 као на могућност процентног увећања. Ако променим ово и узмем 129 00:08:19,000 --> 00:08:23,000 БДП по глави становника уместо породичног прихода, и претворим ове 130 00:08:23,000 --> 00:08:29,000 појединачне податке у регионалне податке бруто домаћег производа, 131 00:08:29,000 --> 00:08:33,000 и узмем ове регионе доле, величина балончића је још увек популација. 132 00:08:33,000 --> 00:08:36,000 И имате ОЕЦД овде, и Субсахарску Африку ту, 133 00:08:36,000 --> 00:08:39,000 и ако узмемо арапске земље овде, 134 00:08:39,000 --> 00:08:43,000 и из Азије и из Африке, и ставимо их одвојено, 135 00:08:43,000 --> 00:08:48,000 и можемо да проширимо ову осу, и даћу јој нову димензију овде, 136 00:08:48,000 --> 00:08:51,000 додајући социолошке вредности, преживљавање деце. 137 00:08:51,000 --> 00:08:56,000 сада је новац доле на оси, а лево је могућност да деца преживе. 138 00:08:56,000 --> 00:09:00,000 у неким земљама, 99.7% деце преживи до пете године живота; 139 00:09:00,000 --> 00:09:04,000 другде, само 70%. А овде као да постоји процеп 140 00:09:04,000 --> 00:09:08,000 између ОЕЦД, Латинске Америке, Источне Европе, Источне Азије, 141 00:09:08,000 --> 00:09:12,000 арапских земаља, Јужне Азије и Субсахарске Африке. 142 00:09:12,000 --> 00:09:17,000 Линеарност је врло јака између дечијег преживљавања и новца. 143 00:09:17,000 --> 00:09:25,000 Али хајде да поделим Субсахарску Африку. Лево је здравље, боље здравље је горе. 144 00:09:25,000 --> 00:09:30,000 Сада ћу да поделим Субсахарску Африку на државе. 145 00:09:30,000 --> 00:09:35,000 И када се поделила, величина државе-балончића је величина популације. 146 00:09:35,000 --> 00:09:39,000 Сиера Леоне је ту доле. Маурицијус је тамо горе. Маурицијус је прва држава 147 00:09:39,000 --> 00:09:42,000 која је уклонила трговинске баријере, и могли су да продају свој шећер. 148 00:09:43,000 --> 00:09:48,000 Могли су да продају своје текстиле по истим условима као и народи Европе и Северне Америке 149 00:09:48,000 --> 00:09:52,000 Постоје огромне разлике у Африци. И Гана је овде у средини. 150 00:09:52,000 --> 00:09:55,000 У Сиера Леоне имамо хуманитарну помоћ. 151 00:09:55,000 --> 00:10:00,000 у Уганди, помоћ за развој, време за улагање, а на Маурицијус 152 00:10:00,000 --> 00:10:03,000 можете да идете на одмор. Огромне су варијације 153 00:10:03,000 --> 00:10:08,000 у Африци за коју често сматрамо да је све у њој исто. 154 00:10:08,000 --> 00:10:12,000 Да поделим сад Јужну Африку. Индија је велики балончић у средини. 155 00:10:12,000 --> 00:10:16,000 Али огромна је разлика између Афганистана и Шри Ланке. 156 00:10:16,000 --> 00:10:20,000 Да поделим арапске државе. Какве су оне? Иста клима, иста култура, 157 00:10:20,000 --> 00:10:24,000 иста регија. Огромне разлике. Чак и међу суседима. 158 00:10:24,000 --> 00:10:29,000 У Јемену, грађански рат. У Уједињеним Арапским Емиратима, новац који је прилично једнако и добро коришћен. 159 00:10:29,000 --> 00:10:36,000 А не како нам каже мит. И то укључује сву децу страних радника који су у земљи. 160 00:10:36,000 --> 00:10:40,000 Подаци су често бољи него што мислите. Многи кажу да су подаци лоши. 161 00:10:41,000 --> 00:10:43,000 Постоји маргина несигурности, али овде видимо разлику: 162 00:10:43,000 --> 00:10:46,000 Камбоџа, Сингапур. Разлике су далеко веће 163 00:10:46,000 --> 00:10:49,000 него непоузданост података. Источна Европа: 164 00:10:49,000 --> 00:10:55,000 дуго времена у совјетској економији, али након десет година постају 165 00:10:55,000 --> 00:10:58,000 врло, врло другачије. Ту је и Латинска Америка. 166 00:10:58,000 --> 00:11:02,000 Данас не морамо до Кубе да бисмо нашли здраву земљу у Латинској Америци. 167 00:11:02,000 --> 00:11:07,000 За пар година Чиле ће имати мању стопу смртности деце него Куба. 168 00:11:07,000 --> 00:11:10,000 И овде имамо земље са високим приходима у ОЕЦД. 169 00:11:10,000 --> 00:11:14,000 И тако добијамо целу слику света, 170 00:11:14,000 --> 00:11:19,000 која је мање-више оваква. И ако погледамо, 171 00:11:19,000 --> 00:11:25,000 како свет изгледа у 1960. г, почиње да се креће. Дакле, 1960. 172 00:11:25,000 --> 00:11:28,000 Ово је Мао Цедунг, донео је здравље Кини. И онда је умро. 173 00:11:28,000 --> 00:11:33,000 И онда је дошао Денг Шаопинг, донео новац Кини, и опет је ставио на светску сцену. 174 00:11:33,000 --> 00:11:37,000 И видели смо како се државе крећу у различитим правцима овако, 175 00:11:37,000 --> 00:11:41,000 тако да је тешко добити 176 00:11:41,000 --> 00:11:46,000 државу-пример која осликава свет. 177 00:11:46,000 --> 00:11:52,000 Хајде да се вратимо на 1960. годину 178 00:11:52,000 --> 00:12:02,000 упоредићу Јужну Кореју, овај балончић лево, са Бразилом, 179 00:12:02,000 --> 00:12:07,000 овај балончић овде. И волео бих да упоредим Уганду. 180 00:12:07,000 --> 00:12:12,000 која је ту скроз лево. И сада ћу да пустим траку. 181 00:12:12,000 --> 00:12:21,000 И можете да видите како Јужна Кореја напредује врло, врло брзо, 182 00:12:21,000 --> 00:12:24,000 док је Бразил далеко спорији. 183 00:12:24,000 --> 00:12:30,000 И ако се вратимо уназад, и наместимо да остављају траг иза себе 184 00:12:30,000 --> 00:12:34,000 опет можете да видите да је брзина развоја 185 00:12:34,000 --> 00:12:40,000 врло, врло различита, и да се државе мање-више крећу 186 00:12:40,000 --> 00:12:44,000 истим темпом као и новац и здравље, али чини се да напредујете 187 00:12:44,000 --> 00:12:48,000 много брже ако сте прво здрави него ако сте прво богати. 188 00:12:49,000 --> 00:12:53,000 И да бих то показао, узећемо пример Уедињених Арапских Емирата. 189 00:12:53,000 --> 00:12:56,000 Они су земља минерала, долазе одавде. Узели су сву нафту, 190 00:12:56,000 --> 00:13:00,000 узели су сав новац, али здравље не може да се купи у радњи. 191 00:13:00,000 --> 00:13:04,000 Морате да улажете у здравље. Морате да школујете децу. 192 00:13:04,000 --> 00:13:07,000 Морате да обучите здравствено особље, да образујете целу популацију. 193 00:13:07,000 --> 00:13:10,000 И Шеик Сајед је то урадио на прилично добар начин 194 00:13:10,000 --> 00:13:14,000 Иако су цене нафте падале, довео је земљу до овде горе. 195 00:13:14,000 --> 00:13:18,000 Тако да имамо далеко хомогенији приказ света, 196 00:13:18,000 --> 00:13:20,000 у којем све земље углавном користе новац 197 00:13:20,000 --> 00:13:25,000 боље него у прошлости. Е сада, ово је, мање-више, 198 00:13:25,000 --> 00:13:32,000 ако погледате просечне податке земаља, овако оне изгледају. 199 00:13:32,000 --> 00:13:37,000 А опасно је користити просечне податке, зато што постоји толико 200 00:13:37,000 --> 00:13:43,000 разлика у државама. Тако да, ако погледамо овде, можемо видети 201 00:13:43,000 --> 00:13:49,000 да је Уганда данас тамо где је Јужна Кореја била 1960. год. Ако поделим Уганду 202 00:13:49,000 --> 00:13:54,000 постоји прилична разлика у Уганди. Ово су квинтили Уганде. 203 00:13:54,000 --> 00:13:57,000 Најбогатијих 20 204 00:13:57,000 --> 00:14:01,000 Најсиромашнији су доле. Ако поделим Јужну Африку, овако изгледа. 205 00:14:01,000 --> 00:14:06,000 Ако одем доле и погледам Нигер, у којем је била страшна глад, 206 00:14:06,000 --> 00:14:11,000 овако изгледа. 20% најсиромашнијих из Нигера су скроз овде, 207 00:14:11,000 --> 00:14:14,000 а 20% најбогатијих Јужне Африке је овде, 208 00:14:14,000 --> 00:14:19,000 а опет ми причамо о томе каква решења су потребна за Африку. 209 00:14:19,000 --> 00:14:22,000 Све на овом свету постоји у Африци. Не можете 210 00:14:22,000 --> 00:14:26,000 да причате о универзалном приступу ХИВ лековима за овај квинтил горе 211 00:14:26,000 --> 00:14:30,000 са истом стратегијом као за овај доле. Унапређивање света 212 00:14:30,000 --> 00:14:35,000 мора бити врло контекстуализовано, и не вреди радити га 213 00:14:35,000 --> 00:14:38,000 на регионалном нивоу. Мора бити далеко детаљније. 214 00:14:38,000 --> 00:14:42,000 Уочили смо да су студенти врло узбуђени када користе овај програм. 215 00:14:42,000 --> 00:14:47,000 И све више креатора политика и оних из корпоративних сектора би желели да виде 216 00:14:47,000 --> 00:14:51,000 како се свет мења. Е сад, зашто се ово не дешава? 217 00:14:51,000 --> 00:14:55,000 Зашто не користимо податке које имамо? Имамо податке у Уједињеним нацијама, 218 00:14:55,000 --> 00:14:57,000 у националним агенцијама за статистику 219 00:14:57,000 --> 00:15:01,000 и у универзитетима и другим невладиним организацијама. 220 00:15:01,000 --> 00:15:03,000 Зато што су подаци скривени у базама података. 221 00:15:03,000 --> 00:15:08,000 Ту је и јавност, ту је и интернет, али још увек га не користимо ефектно. 222 00:15:08,000 --> 00:15:11,000 Све информације које смо видели како се мењају 223 00:15:11,000 --> 00:15:15,000 не укључују јавно-финансиране статистике. Постоје веб странице 224 00:15:15,000 --> 00:15:21,000 као ова, знате, и оне узимају мало енергије из база података, 225 00:15:21,000 --> 00:15:26,000 али људи стављају цену на њих, глупе лозинке и досадне статистике. 226 00:15:26,000 --> 00:15:29,000 (смех) (аплауз) 227 00:15:29,000 --> 00:15:33,000 И неће ићи овако. Дакле, шта је потребно? Имамо базе података. 228 00:15:33,000 --> 00:15:37,000 Нису потребне нове базе података. Имамо дивне дизајн алате, 229 00:15:37,000 --> 00:15:40,000 и додајемо све више и више нових. Тако да смо започели 230 00:15:40,000 --> 00:15:45,000 непрофитну иницијативу коју смо назвали - повезивање података са дизајном - 231 00:15:45,000 --> 00:15:48,000 назвали смо је Гепмајндер, због лондонског метроа, где вас упозоравају, 232 00:15:48,000 --> 00:15:51,000 „пазите на процеп'' (Mind the gap - Gapminder). Тако да се Гепмајндер учинило прикладним. 233 00:15:51,000 --> 00:15:55,000 И почели смо да пишемо софтер који може да повеже податке овако. 234 00:15:55,000 --> 00:16:01,000 И није било тако тешко. Требало нам је пар година, и направили смо анимације. 235 00:16:01,000 --> 00:16:03,000 Можете да узмете скуп података и ставите га ту. 236 00:16:03,000 --> 00:16:08,000 Ми ослобађамо УН податке. Неке УН организације 237 00:16:08,000 --> 00:16:12,000 и неке државе дају да њихове базе података буду доступне свету, 238 00:16:12,000 --> 00:16:15,000 али оно што нам заиста треба је, наравно, опција за претрагу. 239 00:16:15,000 --> 00:16:20,000 Опција за претрагу,тако да податке можемо да претворимо у претражив облик 240 00:16:20,000 --> 00:16:23,000 и да их пошаљемо у свет. И шта чујемо када мало идемо около? 241 00:16:23,000 --> 00:16:27,000 Радио сам антропологију главних статистичких јединица. Сви кажу, 242 00:16:28,000 --> 00:16:32,000 „Немогуће је. Ово се не може урадити. Наши подаци су тако специфични 243 00:16:32,000 --> 00:16:35,000 по својим детаљима и не могу да се претражују као други. 244 00:16:35,000 --> 00:16:40,000 Не можемо да их дамо бесплатно студентима и предузетницима целог света.'' 245 00:16:40,000 --> 00:16:43,000 Али ово бисмо волели да видимо, зар не? 246 00:16:43,000 --> 00:16:46,000 Јавно-финансирани подаци су овде доле. 247 00:16:46,000 --> 00:16:49,000 И волели бисмо да цвеће израсте на интернету 248 00:16:49,000 --> 00:16:54,000 И један од круцијалних аспеката је да буду претраживи, да онда људи могу да користе 249 00:16:54,000 --> 00:16:56,000 различите дизајн алатке да их анимирају. 250 00:16:56,000 --> 00:17:01,000 И имам баш добре вести за вас, да тренутни, 251 00:17:01,000 --> 00:17:05,000 нови шеф УН статистика, не каже да је немогуће. 252 00:17:05,000 --> 00:17:07,000 Само је рекао: „Ми то не можемо да урадимо.'' 253 00:17:07,000 --> 00:17:11,000 (смех) 254 00:17:11,000 --> 00:17:13,000 Баш има кликер, зар не? 255 00:17:13,000 --> 00:17:15,000 (смех) 256 00:17:15,000 --> 00:17:19,000 Тако да, видимо да ће свашта да се дешава са подацима ових година. 257 00:17:19,000 --> 00:17:23,000 Моћи ћемо да гледамо на расподеле прихода на потпуно нове начине. 258 00:17:23,000 --> 00:17:28,000 Ево расподеле прихода Кине из 1970. год. 259 00:17:29,000 --> 00:17:34,000 и расподела прихода Сједињених Држава из 1970. год. 260 00:17:34,000 --> 00:17:38,000 Скоро да нема преклапања. И шта се десило? 261 00:17:38,000 --> 00:17:43,000 Ево шта се десило: Кина расте, више није тако једнако, 262 00:17:43,000 --> 00:17:47,000 и овде се то види, над Сједињеним Државама. 263 00:17:47,000 --> 00:17:49,000 Скоро као дух, зар не, а? 264 00:17:49,000 --> 00:17:51,000 (смех) 265 00:17:51,000 --> 00:18:01,000 Баш застрашујуће. Али мислим да је врло важно имати све ове информације. 266 00:18:01,000 --> 00:18:07,000 Стварно треба да их видимо. И уместо да гледамо ово, 267 00:18:07,000 --> 00:18:12,000 Волео бих да завршим тако што ћу приказати број корисника интернета на 1000 268 00:18:12,000 --> 00:18:17,000 Овим софтвером лако приступамо око 500 варијабли свих држава. 269 00:18:17,000 --> 00:18:21,000 Потребно је мало времена да се ово промени, 270 00:18:21,000 --> 00:18:26,000 али на осама лако можете да имате коју год хоћете варијаблу. 271 00:18:26,000 --> 00:18:31,000 И права ствар би била да се базе података поставе бесплатно, 272 00:18:31,000 --> 00:18:34,000 да буду претраживе, и да их са другим кликом претворимо 273 00:18:34,000 --> 00:18:39,000 у графичке формате, у којима можемо одмах да их разумемо. 274 00:18:39,000 --> 00:18:42,000 Е сад, статистичари ово не воле, зато што кажу да ово 275 00:18:42,000 --> 00:18:51,000 не приказује стварност; морамо да имамо статистичке, аналитичке методе. 276 00:18:51,000 --> 00:18:54,000 Али ово је нешто што генерише хипотезу. 277 00:18:54,000 --> 00:18:58,000 Завршићу сад са светом. Тамо, интернет се појављује. 278 00:18:58,000 --> 00:19:02,000 Број интернет корисника расте овако. Ово је БДП по глави становника. 279 00:19:02,000 --> 00:19:07,000 И то је нова технологија, али је невероватно колико добро 280 00:19:07,000 --> 00:19:12,000 се уклапа у економију држава. Зато ће компјутер од 100 долара 281 00:19:12,000 --> 00:19:15,000 да буде тако важан. Али то је лепа тенденција. 282 00:19:15,000 --> 00:19:18,000 Као да се свет поравњава, зар не? Ове земље 283 00:19:18,000 --> 00:19:21,000 се подижу више него економија и биће врло интересантно 284 00:19:21,000 --> 00:19:25,000 пратити ово током целе године, као што бих волео да то можете 285 00:19:25,000 --> 00:19:27,000 са свим јавно-финансираним подацима. Хвала вам пуно. 286 00:19:28,000 --> 00:19:31,000 (Аплауз)