WEBVTT 00:00:03.629 --> 00:00:07.926 Obožavam majstore za veš mašine 00:00:07.926 --> 00:00:10.475 jer imaju nešto vrlo posebno. 00:00:10.475 --> 00:00:12.590 Prema jednom majstoru koji dolazi kod mene, 00:00:12.590 --> 00:00:15.208 osećam veliku zahvalnost, 00:00:15.208 --> 00:00:17.859 upravo jer ne znam da radim 00:00:17.859 --> 00:00:21.807 ono što on zna da radi. 00:00:21.807 --> 00:00:23.176 Kada ga pozovem, 00:00:23.176 --> 00:00:25.659 ne samo da je veš mašina popravljena, 00:00:25.659 --> 00:00:28.324 već i živim duže. 00:00:28.324 --> 00:00:31.360 Kako to da živim duže? 00:00:31.360 --> 00:00:33.692 Predstavljam vam Davida, Davida Servana Šreibera. 00:00:33.692 --> 00:00:35.708 David Servan Šreiber bio je psihijatar, 00:00:35.708 --> 00:00:36.775 David Servan Šreiber 00:00:36.775 --> 00:00:38.425 bio je moj rođak 00:00:38.425 --> 00:00:41.925 i odneo ga je, pre nešto više od godinu dana 00:00:41.925 --> 00:00:44.426 tumor na mozgu. 00:00:44.426 --> 00:00:46.574 Kada je imao 30 godina, 00:00:46.574 --> 00:00:48.659 otkriven mu je prvi tumor. 00:00:48.659 --> 00:00:51.291 Ne može se reći da je David 00:00:51.291 --> 00:00:54.075 neko ko je statistički imao sreće. 00:00:54.075 --> 00:00:56.908 U tom trenutku pokrenuo je 00:00:56.908 --> 00:00:59.926 sva svoja znanja, svoju energiju 00:00:59.926 --> 00:01:02.725 da pokuša da vidi kako 00:01:02.725 --> 00:01:06.641 bi mogao da živi, ne samo što duže 00:01:06.641 --> 00:01:09.759 pod takvim uslovima, već i najbolje moguće. 00:01:09.759 --> 00:01:11.159 Znamo da je 00:01:11.159 --> 00:01:13.592 promenio režim ishrane, 00:01:13.592 --> 00:01:16.257 da je praktikovao meditaciju, 00:01:16.257 --> 00:01:20.109 da je vežbao svakoga dana. 00:01:20.109 --> 00:01:23.091 Ali ono što najmanje znamo, jer nigde nije to objavio, 00:01:23.091 --> 00:01:26.760 je pažnja koju je posvetio svim 00:01:26.760 --> 00:01:30.791 detaljima i malim stvarima iz svog života. 00:01:30.791 --> 00:01:35.474 Sve do poslednjeg daha, David je bio 00:01:35.474 --> 00:01:38.875 fenomen zahvalnosti. 00:01:38.875 --> 00:01:43.428 Zahvalnost je osećanje 00:01:43.428 --> 00:01:46.514 prepoznavanja koje iskusimo, 00:01:46.514 --> 00:01:52.147 kada shvatimo ukus onoga što proživljavamo. 00:01:52.147 --> 00:01:55.713 Radi se o zraku sunca na obrazu, na primer, 00:01:55.713 --> 00:01:58.514 o mirisu bebe 00:01:58.514 --> 00:02:00.613 posebno kada je naša. 00:02:00.613 --> 00:02:04.163 To znači izaći napolje, gurnuti se da bismo nešto naučili 00:02:04.163 --> 00:02:05.781 jedne večeri. 00:02:05.781 --> 00:02:07.980 Nama predstavlja najveće zadovoljstvo 00:02:07.980 --> 00:02:12.630 kada imamo priliku da vam predstavimo šta nas oduševljava. 00:02:12.630 --> 00:02:15.297 Zašto me je David naveo da mislim na sve ovo? 00:02:15.297 --> 00:02:17.598 Govorili smo mnogo o psihologiji zajedno. 00:02:17.598 --> 00:02:18.930 To je zato što postoje 00:02:18.930 --> 00:02:22.480 čitave laboratorije koje proučavaju 00:02:22.480 --> 00:02:27.214 okolnosti i posledice zahvalnosti. 00:02:27.214 --> 00:02:30.532 Jedan gospodin koji se zove Robert Emons 00:02:30.532 --> 00:02:33.233 i koji radi na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji, 00:02:33.233 --> 00:02:34.797 ima mnogo sreće 00:02:34.797 --> 00:02:37.566 da već 12 godina, u okvirima 00:02:37.566 --> 00:02:39.199 pozitivne psihologije 00:02:39.199 --> 00:02:41.599 proučava razvoj i pokušava da shvati 00:02:41.599 --> 00:02:44.733 kako zahvalnost funkcioniše i kakav uticaj može da ima na nas. 00:02:44.733 --> 00:02:46.967 Evo do čega je došao. 00:02:46.967 --> 00:02:49.415 Najpre, na psihološkom planu, 00:02:49.415 --> 00:02:52.514 znamo da se oduševimo 00:02:52.514 --> 00:02:54.248 malim stvarima. 00:02:54.248 --> 00:02:55.698 Onim što proživljavate u ovom trenutku, 00:02:55.698 --> 00:02:57.599 temperaturom u prostoriji, 00:02:57.599 --> 00:02:59.615 činjenicom da ste uspeli da stignete na vreme, 00:02:59.615 --> 00:03:05.177 zar nije to ono što nas čini srećnim, 00:03:05.208 --> 00:03:11.599 osećamo se povezanijim sa drugima, 00:03:11.599 --> 00:03:13.648 osećamo se žustrije 00:03:13.648 --> 00:03:15.832 i osećamo se življe. 00:03:15.832 --> 00:03:17.798 Zatim, sporedne koristi 00:03:17.798 --> 00:03:19.633 na planu veze su, 00:03:19.633 --> 00:03:22.248 najpre, da se osetimo 00:03:22.248 --> 00:03:23.816 manje usamljenima. 00:03:23.816 --> 00:03:26.531 Zato što zahvalnost uvek proizlazi 00:03:26.531 --> 00:03:28.514 iz nečega ili nekoga 00:03:28.514 --> 00:03:30.432 ko je izvan nas. 00:03:30.432 --> 00:03:32.717 To je osećanje koje nas čini poniznima. 00:03:32.717 --> 00:03:34.850 To je osećanje koje nam daje želju 00:03:34.850 --> 00:03:36.917 da uzvratimo uslugu. 00:03:36.917 --> 00:03:38.815 Ali sve ovo nije ništa. 00:03:38.815 --> 00:03:41.431 Najneobičnija stvar do koje smo došli je povezana, 00:03:41.431 --> 00:03:43.448 na psihološkom planu, 00:03:43.448 --> 00:03:44.914 sa funkcionisanjem tela. 00:03:44.914 --> 00:03:46.914 Govorim vam o jednoj studiji koja je napravljena 00:03:46.914 --> 00:03:49.849 u Minesoti 1986. 00:03:49.849 --> 00:03:51.881 Jedan istraživač je došao do sledeće hipoteze. 00:03:51.881 --> 00:03:53.415 Postavio je ovo pitanje: 00:03:53.415 --> 00:03:56.999 da li postoji veza između 00:03:56.999 --> 00:03:58.481 osećanja zahvalnosti, 00:03:58.481 --> 00:04:01.933 dakle između toga da znamo da se oduševimo i dugovečnosti? 00:04:01.933 --> 00:04:04.165 Kako se proučava ovako nešto? 00:04:04.165 --> 00:04:07.998 Treba pronaći ljude koji imaju isti 00:04:07.998 --> 00:04:09.814 način života, koji jedu isto, 00:04:09.814 --> 00:04:11.764 koji udišu isti vazduh, 00:04:11.764 --> 00:04:14.226 koji imaju istu profesiju, 00:04:14.226 --> 00:04:16.108 koji će imati isti broj dece, 00:04:16.108 --> 00:04:17.909 to je posebno važno ako se radi o ženama, 00:04:17.909 --> 00:04:19.142 bez dece bi bilo idealno. 00:04:19.142 --> 00:04:22.276 Zatim ako bi svi mogli da su venčani za istu osobu, 00:04:22.276 --> 00:04:23.927 imali bismo pun pogodak! 00:04:23.927 --> 00:04:25.792 To je pronađeno. 00:04:25.792 --> 00:04:29.228 To je pronađeno u jednom manastiru. 00:04:29.228 --> 00:04:31.094 U manastiru u kome 00:04:31.094 --> 00:04:34.276 ima 150 godina arhive. 00:04:34.276 --> 00:04:35.643 Tu se nalaze samo mlade žene 00:04:35.643 --> 00:04:37.093 jer one dolaze u manastir. 00:04:37.093 --> 00:04:38.343 Prva stvar koju su ih pitali kada su imale 20 godina, 00:04:38.343 --> 00:04:40.678 bila je da napišu pismo koje ih predstavlja, 00:04:40.678 --> 00:04:42.111 koje govori o njihovom životu, 00:04:42.111 --> 00:04:43.961 zatim napišu opet pismo sa 40 godina, 00:04:43.961 --> 00:04:45.961 i opet sa 70 godina. 00:04:45.961 --> 00:04:50.210 Imamo 150 godina biografskih pisama. 00:04:50.210 --> 00:04:53.722 Ali isto tako imamo 150 godina medicinskih dosijea. 00:04:53.722 --> 00:04:57.141 Ova pisma su data semantičarima, 00:04:57.141 --> 00:04:59.771 koji proučavaju sadržaj teksta 00:04:59.771 --> 00:05:03.772 i pitali su ih da kvantifikuju prirodu 00:05:03.772 --> 00:05:06.622 upotrebljenih reči koje prikazuju 00:05:06.622 --> 00:05:08.305 divljenje, optimizam 00:05:08.305 --> 00:05:10.473 ili zahvalnost. 00:05:10.473 --> 00:05:13.423 A zatim smo mogli da povežemo 00:05:13.423 --> 00:05:17.390 koliko se često zahvalnost ponavlja 00:05:17.390 --> 00:05:19.939 sa ne samo nijhovim zdravstvenim stanjem, 00:05:19.939 --> 00:05:21.607 već i sa dužinom njihovog života. 00:05:21.607 --> 00:05:24.356 Primetili smo da što je više bilo reči zahvalnosti, 00:05:24.356 --> 00:05:26.223 ali već od njihove 20. godine, 00:05:26.223 --> 00:05:29.473 reči koje su pokazivale zahvalnost ili oduševljenje, 00:05:29.473 --> 00:05:31.023 one su duže živele. 00:05:31.023 --> 00:05:32.972 To je moglo da se izmeri dotle da znamo 00:05:32.972 --> 00:05:34.490 da su imale 7 godina više 00:05:34.490 --> 00:05:37.391 očekivanog života nego njihove sestre. 00:05:37.391 --> 00:05:38.375 Isto istraživanje je bilo ponovljeno 00:05:38.375 --> 00:05:40.692 u svakodnevnijim kontekstima, 00:05:40.692 --> 00:05:42.126 među radnicima. 00:05:42.126 --> 00:05:45.809 Došlo se do identičnih rezultata. 00:05:45.809 --> 00:05:47.924 Ja sam kao neki od vas ovde, 00:05:47.924 --> 00:05:51.242 rođena sam u Parizu, odrasla sam u Parizu, 00:05:51.242 --> 00:05:53.242 uopšte nije elegantno 00:05:53.242 --> 00:05:56.655 razgovarati ovde o tome šta je dobro i šta nas zadivljuje. 00:05:56.655 --> 00:05:59.188 Ali pošto sam posećivala Davida 00:05:59.188 --> 00:06:02.005 i pošto sam pročitala čitavu tu dokumentaciju, 00:06:02.005 --> 00:06:04.655 imala sam želju da pokušam 00:06:04.655 --> 00:06:06.288 da vidim. 00:06:06.288 --> 00:06:08.912 Morala sam da se okrenem očiglednom, 00:06:08.912 --> 00:06:10.547 Martinu Seligmanu, osnivaču 00:06:10.547 --> 00:06:13.697 pozitivne psihologije, istraživaču na Univerzitetu u Pensilvaniji. 00:06:13.697 --> 00:06:15.997 Upravo danas s namerom razgovaramo o tome, 00:06:15.997 --> 00:06:19.546 On je uspeo da utvrdi sledeće: 00:06:19.546 --> 00:06:23.714 dovoljno je da u jednom danu 00:06:23.714 --> 00:06:27.214 pronađete 3 situacije, 00:06:27.214 --> 00:06:29.297 trenutka, interakcije, 00:06:29.297 --> 00:06:31.480 ukusa, senzacije, 00:06:31.480 --> 00:06:33.247 koje su nam donele nešto dobro 00:06:33.247 --> 00:06:34.647 i zbog kojih želite da kažete 00:06:34.647 --> 00:06:37.847 "To je to! Hvala!"; 00:06:37.847 --> 00:06:40.858 da biste poboljšali svoj nivo sreće 00:06:40.858 --> 00:06:45.407 i koji bi pritom bio trajan, nakon samo 3 nedelje. 00:06:45.407 --> 00:06:47.874 Kada sam pročitala ovo, vratila sam se kući, 00:06:47.874 --> 00:06:50.357 relativno uzbuđena informacijom, 00:06:50.357 --> 00:06:53.538 sela sam za sto sa mužem i troje dece, 00:06:53.538 --> 00:06:56.325 koji su u tom trenutku imali između 8 i 14 godina 00:06:56.325 --> 00:06:58.108 i rekla sam im da sam danas pročitala nešto skroz otkačeno, 00:06:58.108 --> 00:07:01.908 što kaže da u toku dana ako znamo da prepoznamo situacije, 00:07:01.908 --> 00:07:04.257 momente "Aha" situacija 00:07:04.257 --> 00:07:05.738 ukratko, 00:07:05.738 --> 00:07:06.788 ono što sam im rekla 00:07:06.788 --> 00:07:10.186 je da ako znamo da pronađemo 3 takva iskustva u toku dana, 00:07:10.186 --> 00:07:11.754 živećemo duže, 00:07:11.754 --> 00:07:14.720 živećemo zdravije, bićemo srećniji. 00:07:14.720 --> 00:07:17.104 I krenuli smo. 00:07:17.104 --> 00:07:19.255 Nije lako za sve. 00:07:19.255 --> 00:07:20.270 Nije očigledno. 00:07:20.270 --> 00:07:23.255 Nivo trenutnog prihvatanja zahvalnosti 00:07:23.255 --> 00:07:25.172 razlikuje se od osobe do osobe. 00:07:25.172 --> 00:07:26.637 I očigledno je, za Leona, najmlađeg, 00:07:26.637 --> 00:07:28.061 bilo izuzetno teško. 00:07:28.061 --> 00:07:29.860 Bio je potišten, nije želeo, 00:07:29.860 --> 00:07:31.194 nije želeo da se igra. 00:07:31.194 --> 00:07:33.078 Kao mama, jako sam ponosna na to što 00:07:33.078 --> 00:07:34.827 Leon danas ima 14 godina, 00:07:34.827 --> 00:07:36.344 mogao bi da siđe niz ove stepenice, 00:07:36.344 --> 00:07:37.960 da dođe ispred vas i da vam kaže: 00:07:37.960 --> 00:07:40.542 "Evo moja 3 iskustva." 00:07:40.542 --> 00:07:42.927 To je ono što sam naučila svoju decu. 00:07:42.927 --> 00:07:44.009 To je jedan od načina da se to uradi. 00:07:44.009 --> 00:07:46.493 Kada to radimo sa ljudima koje poznajemo, 00:07:46.493 --> 00:07:47.444 ljudima sa kojma živimo, 00:07:47.444 --> 00:07:48.544 ljudima sa kojima radimo, 00:07:48.544 --> 00:07:50.193 ljudima koje ne poznajemo, 00:07:50.193 --> 00:07:51.478 koje smo upravo sreli, 00:07:51.478 --> 00:07:52.929 dešava se nešto posebno 00:07:52.929 --> 00:07:54.211 jer to nije svakidašnja 00:07:54.211 --> 00:07:55.861 tema razgovora. 00:07:55.861 --> 00:07:59.092 Ako vas dotiče, dotiče i mene. 00:07:59.092 --> 00:08:02.572 Kada čujem šta vas je 00:08:02.572 --> 00:08:03.908 razveselilo danas, postoji jedno pravilo, 00:08:03.908 --> 00:08:06.026 to iskustvo se ne komentariše niti se kritikuje. 00:08:06.026 --> 00:08:09.825 Ako se zahvaljujemo u javnosti, slušamo iskustvo drugih ljudi, 00:08:09.825 --> 00:08:11.058 upijamo ga, vrlo često 00:08:11.058 --> 00:08:13.009 primećujete da ste i vi imali 00:08:13.009 --> 00:08:15.610 isto iskustvo i dodate ga na vašu listu. 00:08:15.610 --> 00:08:17.111 To je jedan način ih pronađete, 00:08:17.111 --> 00:08:18.990 to je nulti nivo. 00:08:18.990 --> 00:08:20.640 Zatim tu je nivo 1 00:08:20.640 --> 00:08:22.490 koji se sastoji od toga da, ako ne želimo 00:08:22.490 --> 00:08:23.941 da pričamo o tome, možemo 00:08:23.941 --> 00:08:25.141 da počnemo od toga da, 00:08:25.141 --> 00:08:26.567 imamo na noćnom stočiću, 00:08:26.567 --> 00:08:28.151 nazvala sam to "sveska zahvalnosti", 00:08:28.151 --> 00:08:31.285 koja se u laboratorijama zove "dnevnik zahvalnosti", 00:08:31.285 --> 00:08:33.568 koji vam omogućava da jednostavno zabeležite 00:08:33.568 --> 00:08:35.701 pre nego što legnete da spavate, to je poslednja stvar 00:08:35.701 --> 00:08:36.883 koju uradite pre nego što zaspite, 00:08:36.883 --> 00:08:39.051 u trenutku kada isključite iPad, 00:08:39.051 --> 00:08:40.933 popunite sveščicu. 00:08:40.933 --> 00:08:43.018 Dr Emons je primetio 00:08:43.018 --> 00:08:44.082 da kada to radimo, ako je to poslednja stvar 00:08:44.082 --> 00:08:46.236 koju uradimo u toku dana, 00:08:46.236 --> 00:08:47.803 san je dublji, 00:08:47.803 --> 00:08:49.319 san je duži, 00:08:49.319 --> 00:08:51.467 a ako patimo od hroničnih bolova, 00:08:51.467 --> 00:08:54.068 bolovi nestaju. 00:08:54.068 --> 00:08:57.501 Zatim je tu naredni nivo: 00:08:57.501 --> 00:09:00.053 pismo zahvalnosti. 00:09:00.053 --> 00:09:02.751 Evo šta se desi u našem mozgu 00:09:02.751 --> 00:09:04.268 kada se povežemo 00:09:04.268 --> 00:09:06.637 sa tim osećanjem zahvalnosti. 00:09:06.637 --> 00:09:08.618 Mozak ne može u isto vreme, 00:09:08.618 --> 00:09:11.569 za njega je to nemoguće, 00:09:11.569 --> 00:09:15.018 da oseti ljutnju ili bes. 00:09:15.018 --> 00:09:17.052 U trenutku kada sednete 00:09:17.052 --> 00:09:18.751 i kažete pisaću nekome, 00:09:18.751 --> 00:09:20.286 zapravo time privlačite stvari sebi, 00:09:20.286 --> 00:09:22.102 kako biste shvatili sve divno 00:09:22.102 --> 00:09:23.669 što imate pred sobom. 00:09:23.669 --> 00:09:26.435 Godinu dana nisam nikome ništa poklonila; 00:09:26.435 --> 00:09:28.902 jedino što sam poklonila, 00:09:28.902 --> 00:09:31.220 bilo je to što sam prijateljima pisala za njihov rođendan, 00:09:31.220 --> 00:09:33.035 pisala sam im pisma zahvalnosti. 00:09:33.035 --> 00:09:35.219 Time sam preispitala 00:09:35.219 --> 00:09:36.936 svoja prijateljstva, svoje odnose 00:09:36.936 --> 00:09:39.186 i shvatila sam da imam mnogo 00:09:39.186 --> 00:09:40.918 sreće. 00:09:40.918 --> 00:09:42.052 Radi se o pismu, 00:09:42.052 --> 00:09:46.387 koje nam dozvoljava da kažemo: "Kada ne bi bio u mom životu, 00:09:46.387 --> 00:09:48.237 evo šta ne bih bila, 00:09:48.237 --> 00:09:50.271 evo šta ne bih znala." 00:09:50.271 --> 00:09:53.039 To dozvoljava da izmerimo 00:09:53.039 --> 00:09:55.454 odnos i dubinu odnosa 00:09:55.454 --> 00:09:57.304 koji imamo sa drugima. 00:09:57.304 --> 00:09:59.821 Martin Seligman 00:09:59.821 --> 00:10:02.933 je poslao subjekte u posetu zahvalnosti. 00:10:02.933 --> 00:10:06.710 Napišete pismo 00:10:06.710 --> 00:10:09.461 i umesto da ga pošaljete, nađete se 00:10:09.461 --> 00:10:11.061 sa tom osobom, ne kažete joj 00:10:11.061 --> 00:10:12.562 zbog čega dolazite 00:10:12.562 --> 00:10:15.544 i dođete da joj saopštite to pismo. 00:10:15.544 --> 00:10:18.895 Priznaću vam da sam to uradila samo jedanput. 00:10:18.895 --> 00:10:19.995 Moćno je, 00:10:19.995 --> 00:10:22.010 potrošila sam mnogo maramica u toku čitanja, 00:10:22.010 --> 00:10:25.878 mnogo maramica u trenutku kada mi je zahvalnost uzvraćena. 00:10:25.878 --> 00:10:29.794 Napisala sam pismo zahvalnosti svom mužu. 00:10:29.794 --> 00:10:30.961 On je večeras ovde, u sali, 00:10:30.961 --> 00:10:32.147 nikada nisam ovo rekla pred njim, ali ću ipak reći, 00:10:32.147 --> 00:10:34.761 iako je ovde. 00:10:34.761 --> 00:10:38.161 Zajedno smo 25 godina. 00:10:38.161 --> 00:10:41.760 Nakon 25 godina zajedničkog života, lako je sastaviti 00:10:41.760 --> 00:10:46.196 listu prigovora, prelako je napraviti je. 00:10:46.196 --> 00:10:47.545 Ali ne radi se o tome. 00:10:47.545 --> 00:10:50.411 Trebalo je reći: "Da nisi u mom životu, 00:10:50.411 --> 00:10:54.960 da te nisam srela, da nisam naletela na tebe onog dana, 00:10:54.960 --> 00:10:58.110 evo tačno svega onoga što ne bih postala nikada." 00:10:58.110 --> 00:10:59.728 I napravila sam listu. 00:10:59.728 --> 00:11:02.146 Reći ću vam nešto u poverenju. Aleks, izvini, 00:11:02.146 --> 00:11:04.829 Aleks čita u kupatilu. 00:11:04.829 --> 00:11:07.511 Kada sam sela da napišem ovo pismo, 00:11:07.511 --> 00:11:10.578 shvatila sam da, nikada, 00:11:10.578 --> 00:11:12.745 bez te gomile časopisa, 00:11:12.745 --> 00:11:15.377 nikada ne bih naučila toliko stvari 00:11:15.377 --> 00:11:16.361 koje dugujem njemu. 00:11:16.361 --> 00:11:18.509 I rekla sam mu to. 00:11:18.509 --> 00:11:20.028 Rekla sam mu. 00:11:20.028 --> 00:11:22.877 Evo tačno objašnjenja čemu služi zahvalnost. 00:11:22.877 --> 00:11:26.897 To jednostavno znači živeti isti život, 00:11:26.897 --> 00:11:27.813 ali bolje. 00:11:27.813 --> 00:11:29.779 Ne menjam likove. 00:11:29.779 --> 00:11:32.330 Ne menjam scenografiju. 00:11:32.330 --> 00:11:36.645 Zahvalnost postaje neverovatno korisna 00:11:36.645 --> 00:11:39.080 u trenucima kada nam je teško. 00:11:39.080 --> 00:11:41.328 Upravo u trenucima kada nam život ne daje 00:11:41.328 --> 00:11:41.802 ono što želimo, 00:11:41.817 --> 00:11:43.504 kada nam život daje upravo suprotno 00:11:43.504 --> 00:11:44.394 od onoga što želimo. 00:11:44.394 --> 00:11:47.629 Kada je vreme koje imamo i koje smo proveli 00:11:47.629 --> 00:11:51.263 sa nekim koga volimo, ograničeno, 00:11:51.263 --> 00:11:52.236 shvatamo 00:11:54.114 --> 00:11:57.464 gledajući na stvari na ovaj način, 00:11:57.464 --> 00:12:00.031 bez obzira na sve, 00:12:00.031 --> 00:12:02.062 koliko smo srećni. 00:12:02.062 --> 00:12:03.195 Moja sreća je da mogu da budem ovde 00:12:03.195 --> 00:12:06.797 u ime svih, 00:12:06.797 --> 00:12:08.664 da sedim strpljivo ovde, 00:12:08.664 --> 00:12:10.397 zahvaljujem vam. 00:12:10.397 --> 00:12:14.397 (Aplauz)