Obožavam majstore za veš mašine jer imaju nešto vrlo posebno. Prema jednom majstoru koji dolazi kod mene, osećam veliku zahvalnost, upravo jer ne znam da radim ono što on zna da radi. Kada ga pozovem, ne samo da je veš mašina popravljena, već i živim duže. Kako to da živim duže? Predstavljam vam Davida, Davida Servana Šreibera. David Servan Šreiber bio je psihijatar, David Servan Šreiber bio je moj rođak i odneo ga je, pre nešto više od godinu dana tumor na mozgu. Kada je imao 30 godina, otkriven mu je prvi tumor. Ne može se reći da je David neko ko je statistički imao sreće. U tom trenutku pokrenuo je sva svoja znanja, svoju energiju da pokuša da vidi kako bi mogao da živi, ne samo što duže pod takvim uslovima, već i najbolje moguće. Znamo da je promenio režim ishrane, da je praktikovao meditaciju, da je vežbao svakoga dana. Ali ono što najmanje znamo, jer nigde nije to objavio, je pažnja koju je posvetio svim detaljima i malim stvarima iz svog života. Sve do poslednjeg daha, David je bio fenomen zahvalnosti. Zahvalnost je osećanje prepoznavanja koje iskusimo, kada shvatimo ukus onoga što proživljavamo. Radi se o zraku sunca na obrazu, na primer, o mirisu bebe posebno kada je naša. To znači izaći napolje, gurnuti se da bismo nešto naučili jedne večeri. Nama predstavlja najveće zadovoljstvo kada imamo priliku da vam predstavimo šta nas oduševljava. Zašto me je David naveo da mislim na sve ovo? Govorili smo mnogo o psihologiji zajedno. To je zato što postoje čitave laboratorije koje proučavaju okolnosti i posledice zahvalnosti. Jedan gospodin koji se zove Robert Emons i koji radi na Univerzitetu Dejvis u Kaliforniji, ima mnogo sreće da već 12 godina, u okvirima pozitivne psihologije proučava razvoj i pokušava da shvati kako zahvalnost funkcioniše i kakav uticaj može da ima na nas. Evo do čega je došao. Najpre, na psihološkom planu, znamo da se oduševimo malim stvarima. Onim što proživljavate u ovom trenutku, temperaturom u prostoriji, činjenicom da ste uspeli da stignete na vreme, zar nije to ono što nas čini srećnim, osećamo se povezanijim sa drugima, osećamo se žustrije i osećamo se življe. Zatim, sporedne koristi na planu veze su, najpre, da se osetimo manje usamljenima. Zato što zahvalnost uvek proizlazi iz nečega ili nekoga ko je izvan nas. To je osećanje koje nas čini poniznima. To je osećanje koje nam daje želju da uzvratimo uslugu. Ali sve ovo nije ništa. Najneobičnija stvar do koje smo došli je povezana, na psihološkom planu, sa funkcionisanjem tela. Govorim vam o jednoj studiji koja je napravljena u Minesoti 1986. Jedan istraživač je došao do sledeće hipoteze. Postavio je ovo pitanje: da li postoji veza između osećanja zahvalnosti, dakle između toga da znamo da se oduševimo i dugovečnosti? Kako se proučava ovako nešto? Treba pronaći ljude koji imaju isti način života, koji jedu isto, koji udišu isti vazduh, koji imaju istu profesiju, koji će imati isti broj dece, to je posebno važno ako se radi o ženama, bez dece bi bilo idealno. Zatim ako bi svi mogli da su venčani za istu osobu, imali bismo pun pogodak! To je pronađeno. To je pronađeno u jednom manastiru. U manastiru u kome ima 150 godina arhive. Tu se nalaze samo mlade žene jer one dolaze u manastir. Prva stvar koju su ih pitali kada su imale 20 godina, bila je da napišu pismo koje ih predstavlja, koje govori o njihovom životu, zatim napišu opet pismo sa 40 godina, i opet sa 70 godina. Imamo 150 godina biografskih pisama. Ali isto tako imamo 150 godina medicinskih dosijea. Ova pisma su data semantičarima, koji proučavaju sadržaj teksta i pitali su ih da kvantifikuju prirodu upotrebljenih reči koje prikazuju divljenje, optimizam ili zahvalnost. A zatim smo mogli da povežemo koliko se često zahvalnost ponavlja sa ne samo nijhovim zdravstvenim stanjem, već i sa dužinom njihovog života. Primetili smo da što je više bilo reči zahvalnosti, ali već od njihove 20. godine, reči koje su pokazivale zahvalnost ili oduševljenje, one su duže živele. To je moglo da se izmeri dotle da znamo da su imale 7 godina više očekivanog života nego njihove sestre. Isto istraživanje je bilo ponovljeno u svakodnevnijim kontekstima, među radnicima. Došlo se do identičnih rezultata. Ja sam kao neki od vas ovde, rođena sam u Parizu, odrasla sam u Parizu, uopšte nije elegantno razgovarati ovde o tome šta je dobro i šta nas zadivljuje. Ali pošto sam posećivala Davida i pošto sam pročitala čitavu tu dokumentaciju, imala sam želju da pokušam da vidim. Morala sam da se okrenem očiglednom, Martinu Seligmanu, osnivaču pozitivne psihologije, istraživaču na Univerzitetu u Pensilvaniji. Upravo danas s namerom razgovaramo o tome, On je uspeo da utvrdi sledeće: dovoljno je da u jednom danu pronađete 3 situacije, trenutka, interakcije, ukusa, senzacije, koje su nam donele nešto dobro i zbog kojih želite da kažete "To je to! Hvala!"; da biste poboljšali svoj nivo sreće i koji bi pritom bio trajan, nakon samo 3 nedelje. Kada sam pročitala ovo, vratila sam se kući, relativno uzbuđena informacijom, sela sam za sto sa mužem i troje dece, koji su u tom trenutku imali između 8 i 14 godina i rekla sam im da sam danas pročitala nešto skroz otkačeno, što kaže da u toku dana ako znamo da prepoznamo situacije, momente "Aha" situacija ukratko, ono što sam im rekla je da ako znamo da pronađemo 3 takva iskustva u toku dana, živećemo duže, živećemo zdravije, bićemo srećniji. I krenuli smo. Nije lako za sve. Nije očigledno. Nivo trenutnog prihvatanja zahvalnosti razlikuje se od osobe do osobe. I očigledno je, za Leona, najmlađeg, bilo izuzetno teško. Bio je potišten, nije želeo, nije želeo da se igra. Kao mama, jako sam ponosna na to što Leon danas ima 14 godina, mogao bi da siđe niz ove stepenice, da dođe ispred vas i da vam kaže: "Evo moja 3 iskustva." To je ono što sam naučila svoju decu. To je jedan od načina da se to uradi. Kada to radimo sa ljudima koje poznajemo, ljudima sa kojma živimo, ljudima sa kojima radimo, ljudima koje ne poznajemo, koje smo upravo sreli, dešava se nešto posebno jer to nije svakidašnja tema razgovora. Ako vas dotiče, dotiče i mene. Kada čujem šta vas je razveselilo danas, postoji jedno pravilo, to iskustvo se ne komentariše niti se kritikuje. Ako se zahvaljujemo u javnosti, slušamo iskustvo drugih ljudi, upijamo ga, vrlo često primećujete da ste i vi imali isto iskustvo i dodate ga na vašu listu. To je jedan način ih pronađete, to je nulti nivo. Zatim tu je nivo 1 koji se sastoji od toga da, ako ne želimo da pričamo o tome, možemo da počnemo od toga da, imamo na noćnom stočiću, nazvala sam to "sveska zahvalnosti", koja se u laboratorijama zove "dnevnik zahvalnosti", koji vam omogućava da jednostavno zabeležite pre nego što legnete da spavate, to je poslednja stvar koju uradite pre nego što zaspite, u trenutku kada isključite iPad, popunite sveščicu. Dr Emons je primetio da kada to radimo, ako je to poslednja stvar koju uradimo u toku dana, san je dublji, san je duži, a ako patimo od hroničnih bolova, bolovi nestaju. Zatim je tu naredni nivo: pismo zahvalnosti. Evo šta se desi u našem mozgu kada se povežemo sa tim osećanjem zahvalnosti. Mozak ne može u isto vreme, za njega je to nemoguće, da oseti ljutnju ili bes. U trenutku kada sednete i kažete pisaću nekome, zapravo time privlačite stvari sebi, kako biste shvatili sve divno što imate pred sobom. Godinu dana nisam nikome ništa poklonila; jedino što sam poklonila, bilo je to što sam prijateljima pisala za njihov rođendan, pisala sam im pisma zahvalnosti. Time sam preispitala svoja prijateljstva, svoje odnose i shvatila sam da imam mnogo sreće. Radi se o pismu, koje nam dozvoljava da kažemo: "Kada ne bi bio u mom životu, evo šta ne bih bila, evo šta ne bih znala." To dozvoljava da izmerimo odnos i dubinu odnosa koji imamo sa drugima. Martin Seligman je poslao subjekte u posetu zahvalnosti. Napišete pismo i umesto da ga pošaljete, nađete se sa tom osobom, ne kažete joj zbog čega dolazite i dođete da joj saopštite to pismo. Priznaću vam da sam to uradila samo jedanput. Moćno je, potrošila sam mnogo maramica u toku čitanja, mnogo maramica u trenutku kada mi je zahvalnost uzvraćena. Napisala sam pismo zahvalnosti svom mužu. On je večeras ovde, u sali, nikada nisam ovo rekla pred njim, ali ću ipak reći, iako je ovde. Zajedno smo 25 godina. Nakon 25 godina zajedničkog života, lako je sastaviti listu prigovora, prelako je napraviti je. Ali ne radi se o tome. Trebalo je reći: "Da nisi u mom životu, da te nisam srela, da nisam naletela na tebe onog dana, evo tačno svega onoga što ne bih postala nikada." I napravila sam listu. Reći ću vam nešto u poverenju. Aleks, izvini, Aleks čita u kupatilu. Kada sam sela da napišem ovo pismo, shvatila sam da, nikada, bez te gomile časopisa, nikada ne bih naučila toliko stvari koje dugujem njemu. I rekla sam mu to. Rekla sam mu. Evo tačno objašnjenja čemu služi zahvalnost. To jednostavno znači živeti isti život, ali bolje. Ne menjam likove. Ne menjam scenografiju. Zahvalnost postaje neverovatno korisna u trenucima kada nam je teško. Upravo u trenucima kada nam život ne daje ono što želimo, kada nam život daje upravo suprotno od onoga što želimo. Kada je vreme koje imamo i koje smo proveli sa nekim koga volimo, ograničeno, shvatamo gledajući na stvari na ovaj način, bez obzira na sve, koliko smo srećni. Moja sreća je da mogu da budem ovde u ime svih, da sedim strpljivo ovde, zahvaljujem vam. (Aplauz)