Како сте открили своју страст

или пронашли своју каријеру?

Јесте ли јој били изложени?

Или су то били покушаји и грешке?

Као што рече заступница дечијих права
Маријан Рајт Еделман:

"Не можеш бити оно што не видиш."

На сву срећу, живимо у времену

где нам нове технологије помажу
у решавању овог проблема.

Протекле две године,

радила сам на програму проширене реалности

који омогућава средњошколцима широм државе

да уђу у улогу морских биолога -

чак и ако никада нису видели океан.

Као што рече један седмак
који је недавно завршио наш програм:

"Могао сам себе замислити као научника,

јер сам уживао у игри."

Та повратна информација ме је узбудила,

јер мало је ученика
који себе виде као научнике.

Истраживање из 2014. показало је да 57
процената осмака и деветака

рече: "Наука није за мене."

Игром случаја, такође 2014.

упознала сам Менди Холфорд,
морску биохемичарку

и Линдси Портној, образовног психолога.

Нас три смо имале заједничку страст

да ученицима науку учинимо
угодном и узбудљивом.

Размишљале смо како бисмо могле деци

да дамо реалистично искуство
научне каријере.

Причале смо о истраживању;

показало је да ученици немају проблем
да прихвате ризик када играју игре.

Тако смо нас три основале
компанију образовних игара

како бисмо оживеле науку.

Виртуелна реалност се чинила
као јефтин начин повећавања приступа.

Уз то, академско истраживање показује

да виртуелна реалност
може побољшати учење.

Нама је то било савршено
јер смо желеле да будемо присутне

како бисмо допрле
до што већег броја ученика,

посебно ученика који нису
имали много додирних тачака са науком.

Уз помоћ буџета
Националне фондације за науку,

почеле смо да развијамо наш
програм проширене реалности

који комбинује виртуелну реалност

са персонализованим дигиталним журналом.

Сарађивале смо са учитељима током пројекта

како бисмо биле сиугрне да ће се уклопити
у постојећи кирикулум без проблема

и подстаћи учитеље да користе најновију
технологију током својих часова.

Дизајнирали смо виртуелну реалност
за Гугл Кардборд

који захтева само паметни телефон

и картонски ВР уређај од десет долара.

Уз овe jефтине слушалице,

ученици су могу искусити
подводно путовање.

Ученици користе свој дигитални журнал

да би хватали белешке,

одговорили на питања,

конструисали моделе

и развијали хипотезе.

Ученици затим одлазе у виртуелни свет
да би тестирали своје хипотезе

и проверили њихову тачност,

као што научници одлазе на терен

у склопу свог посла.

Када се ученици врате
дигиталним журналима

деле своја запажања, тврдње,

расуђивања и доказе.

Писани одговори и виртуелне
интеракције ученика

се уживо ажурирају

на контролној табли за процену едукатора

како би учитељи пратили њихов напредак

и помогли им по потреби.

Како бих вам приближила то, показаћу вам

део онога што ученици виде.

Ово је виртуелна реалност
када су под водом

и посматрају биљни и животињски свет.

Ово је дигитални журнал
где конструишу моделе

на основу абиотичких података
и показују шта очекују да виде.

Овде, то доказују квалитативним тврдњама.

А ово је контролна табла едукатора
која прати напредак

и омогућује учитељима да успут
виде одговоре ученика.

Док смо правиле БиоДајв,

опет, хтеле смо да се
фокусирамо на приступ,

тако да смо га подесиле да користи
један телефон за свака четири ученика.

Такође смо знале колико
наука зависи од сарадње,

па смо направиле искуство
које се може једино стећи

кроз сарадњу и тимски рад,

јер је сваки ученик експерт
на различитој географској локацији.

С обзиром на то да се мозгови
ове деце још увек развијају,

ограничиле смо свако искуство
трајањем од највише две минуте.

И најзад, пошто смо свесне колико је
важно бити изложен изнова и изнова

за успешно учење,

направиле смо да БиоДајв
траје пет школских часова.

Са БиоДајвом смо започеле 2017.

у 20 школа у Њујорку и Њу Џерзију.

Хтеле смо да видимо ученике
како користе ову нову технологију.

У 2019. години, сада,

започеле смо програм у 26 држава.

Од учитеља који су подучавали
наш програм чуле смо следеће:

"Било је лепо видети динамику океана
с обзиром да немамо луксуз да будемо тамо

пошто смо у Охају."

(Смех)

"Прилично је запањујуће."

"Ученици су били потпуно укључени."

Али оно што нам улива наду
јесте оно што смо чуле од ученика.

"Свиђа ми осећај као да сам тамо."

"Интерактивно је и забавно за учење."

"Реалистични су примери
појава ових организама."

"Видим себе као научника,
јер изгледа стварно забавно."

Повратна информације није увек била добра.

Када смо започеле са развијањем,

прво смо питале ученике

шта им се свиђа,

а шта не

и шта им је збуњујуће.

На крају смо их питале шта би
волели да могу да раде.

Повратна информација нам је дала
конкретне објекте да имплементирамо

и будемо сигурне да уврштавамо гласове
ученика у оно што дизајнирамо.

Све у свему, оно што смо научиле јесте
да је ово почетак нове платформе

за давање гласа и власништва ученицима

у одлучивању о томе какав утицај желе

у својим каријерама.

Фокусирале смо се на науку,

јер знамо да нам требају научници

који ће се бавити тренутним
и будућим изазовима.

Виртуелна реалност може помоћи
ученицима на било ком пољу.

Како можемо помоћи ученицима
у истраживању њихових жеља

са овим просветљујућим искуствима
и приликама за учење од примарних извора?

Можемо ли створити ВР за јефтине слушалице

које им омогућују да се
упусте у усмену књижевност

или у кључни тренутак у људској историји?

Проширена реалност има потенцијал
да промени путању

живота наше деце

и наведе их на каријере
о којима нису ни помишљали

тако што ће им дати прилику
да виде оно што могу постати.

Хвала вам.

(Аплауз)