WEBVTT

00:00:13.895 --> 00:00:14.819
Када сам била дете,


00:00:14.819 --> 00:00:16.127
разумела сам годишња доба

00:00:16.127 --> 00:00:18.324
тако да су децембар и јануар хладни

00:00:18.324 --> 00:00:19.804
и прекривени снегом,

00:00:19.804 --> 00:00:22.130
април и мај су препуни цвећа,

00:00:22.130 --> 00:00:24.841
јул и август су топли и сунчани,

00:00:24.841 --> 00:00:28.770
а у септембру и октобру
је шареног лишћа као у калеидоскопу.

00:00:28.770 --> 00:00:30.234
Тако је свет функционисао,

00:00:30.234 --> 00:00:31.901
и било је магично.

00:00:31.901 --> 00:00:33.589
Да сте ми тада рекли

00:00:33.589 --> 00:00:35.523
да једна трећина човечанства


00:00:35.523 --> 00:00:37.152
није никада видела снег,

00:00:37.152 --> 00:00:40.741
или да 4. јули никако није дан за плажу,

00:00:40.741 --> 00:00:42.663
помислила бих да сте полудели.

00:00:42.663 --> 00:00:45.612
У реалности, смена
четири различита годишња доба

00:00:45.612 --> 00:00:48.040
се догађа у само две регије на планети.

00:00:48.040 --> 00:00:49.044
Чак и у њима,

00:00:49.044 --> 00:00:50.713
годишња доба су обрнута.

00:00:50.713 --> 00:00:51.734
Али зашто?

00:00:51.734 --> 00:00:53.501
Многи су чули за астронома

00:00:53.501 --> 00:00:54.895
по имену Јохан Кеплер,

00:00:54.895 --> 00:00:57.573
и како је доказао
да су путање планета елиптичне

00:00:57.573 --> 00:01:00.043
и да Сунце није центар ових орбита.

00:01:00.043 --> 00:01:03.361
Био је велики догађај када је ово открио
пре неколико стотина година.

00:01:03.361 --> 00:01:05.890
Његово откриће је решило 
многе математичке проблеме

00:01:05.890 --> 00:01:07.175
које су астрономи имали

00:01:07.175 --> 00:01:09.556
у мерењима планетарних орбита.

00:01:09.556 --> 00:01:12.588
Иако је истина да наша орбита
није савршени круг,

00:01:12.588 --> 00:01:14.434
слике које видимо у књигама,

00:01:14.434 --> 00:01:15.774
на ТВ-у и у филмовима

00:01:15.774 --> 00:01:17.243
дају претерани утисак

00:01:17.243 --> 00:01:19.695
о спљоштености наше орбите.

00:01:19.695 --> 00:01:22.961
У ствари, Земљина орбита
је скоро савршен круг.

00:01:22.961 --> 00:01:25.785
Међутим, како је Земљина орбита
практично елипса,

00:01:25.785 --> 00:01:27.370
иако тако не изгледа,

00:01:27.370 --> 00:01:29.977
и како Сунце није баш у центру,

00:01:29.977 --> 00:01:31.459
значи да се растојање од Сунца

00:01:31.459 --> 00:01:33.375
мења у току године.

00:01:33.375 --> 00:01:34.108
А -ха!

00:01:34.108 --> 00:01:37.504
Значи, зима је када је Земља
најудаљенија од Сунца.

00:01:37.504 --> 00:01:39.627
Није баш тако, полако са закључивањем.

00:01:39.627 --> 00:01:41.545
У ствари, Земља је ближа Сунцу

00:01:41.545 --> 00:01:43.435
у јануару него у јулу

00:01:43.435 --> 00:01:45.944
за 5 милиона километара.

00:01:45.944 --> 00:01:48.123
Јануар је тачно у центру

00:01:48.123 --> 00:01:49.649
најхладнијег доба у години

00:01:49.649 --> 00:01:51.261
за нас на северној полулопти.

00:01:51.261 --> 00:01:52.548
Још увек нисте убеђени?

00:01:52.548 --> 00:01:53.664
Шта мислите о овоме:

00:01:53.664 --> 00:01:55.607
лето и зима се појављују истовремено

00:01:55.607 --> 00:01:57.233
на нашој планети.

00:01:57.233 --> 00:01:58.572
Када је зима у Конектикату,

00:01:58.572 --> 00:02:00.134
тада је лето на Новом Зеланду.

00:02:00.134 --> 00:02:01.932
Ако није у питању удаљеност од Сунца,

00:02:01.932 --> 00:02:03.221
шта то онда може бити?

00:02:03.221 --> 00:02:04.673
Потребно је да знамо

00:02:04.673 --> 00:02:06.445
и то да Земља не стоји усправно.

00:02:06.445 --> 00:02:07.792
Заправо је нагнута.

00:02:07.792 --> 00:02:09.411
И та нагнутост Земљине осе

00:02:09.411 --> 00:02:12.740
је један од главних разлога
за годишња доба.

00:02:12.740 --> 00:02:14.201
Земља се окреће око своје осе

00:02:14.201 --> 00:02:17.169
која је нагнута за 23,5 степени
у односу на вертикалу.

00:02:17.169 --> 00:02:19.779
У исто време, Земља се окреће око Сунца,

00:02:19.779 --> 00:02:23.092
са осом која је увек усмерена
у истом правцу у простору.

00:02:23.092 --> 00:02:25.231
Заједно са нагибом,
револуција и ротација

00:02:25.231 --> 00:02:27.350
доводе до тога да се број сати
дневног светла

00:02:27.350 --> 00:02:29.744
у једној области мења током године,

00:02:29.744 --> 00:02:31.315
тако да лети има више сати,

00:02:31.315 --> 00:02:33.168
а зими је мање.

00:02:33.168 --> 00:02:36.058
Када Сунце сија на Земљи, она се загрева.

00:02:36.058 --> 00:02:38.593
После заласка Сунца,
има времена да се охлади.

00:02:38.593 --> 00:02:40.139
Током лета, сва места

00:02:40.139 --> 00:02:42.740
која су око 40° северно од Екватора,

00:02:42.740 --> 00:02:44.114
као Хартфорд у Конектикату,

00:02:44.114 --> 00:02:46.327
имају 15 сати обданице сваког дана

00:02:46.327 --> 00:02:47.934
и 9 сати мрака.

00:02:47.934 --> 00:02:50.355
Загрева се више него што се хлади.

00:02:50.355 --> 00:02:52.218
И ово се дешава дан за даном,

00:02:52.218 --> 00:02:54.406
и крајњи ефекат је загревање.

00:02:54.406 --> 00:02:56.429
Запамтите ово, користиће нам касније.

00:02:56.429 --> 00:02:58.205
Зими се дешава супротно.

00:02:58.205 --> 00:03:00.203
Више је времена за хлађење,

00:03:00.203 --> 00:03:01.443
него за загревање,

00:03:01.443 --> 00:03:02.723
и дан за даном,

00:03:02.723 --> 00:03:04.873
ово има за резултат ефекат хлађења.

00:03:04.873 --> 00:03:07.270
Занимљива ствар је да се,
како идете северно,

00:03:07.270 --> 00:03:10.372
број сати обданице лети повећава.

00:03:10.372 --> 00:03:13.526
Тако ће Џуно у Аљасци
имати 19 сати обданице,

00:03:13.526 --> 00:03:17.793
док ће истог летњег дана
Талахаси у Флориди имати 14 сати.

00:03:17.793 --> 00:03:20.376
Заправо, лети на Северном полу,

00:03:20.376 --> 00:03:22.745
сунце никада не залази.

00:03:22.745 --> 00:03:26.056
Океј, све зависи од броја сати обданице, 
сада је све јасно!

00:03:26.056 --> 00:03:29.357
Ипак не, постоји још један
важан део слагалице.

00:03:29.357 --> 00:03:30.659
Ако би број сати обданице

00:03:30.659 --> 00:03:32.832
било једино што одређује
просечну температуру,

00:03:32.832 --> 00:03:33.846
зар онда Северни пол

00:03:33.846 --> 00:03:36.163
не би био најтоплије место
северног лета на Земљи

00:03:36.163 --> 00:03:38.113
јер је ту 24 часа обданица

00:03:38.113 --> 00:03:40.577
у месецима који су око летње дугодневнице?

00:03:40.577 --> 00:03:41.910
Али, то је Северни пол!

00:03:41.910 --> 00:03:43.455
Тамо су санте леда у води

00:03:43.455 --> 00:03:45.008
и снег је на земљи.

00:03:45.008 --> 00:03:46.651
О чему се овде ради?

00:03:46.651 --> 00:03:47.593
Земља је сфера

00:03:47.593 --> 00:03:50.003
и количина енергије Сунца
коју нека површина добија

00:03:50.003 --> 00:03:52.343
зависи од висине Сунца на небу,

00:03:52.343 --> 00:03:54.426
која се, као што знате, мења током дана

00:03:54.426 --> 00:03:56.168
од свитања до сумрака.

00:03:56.168 --> 00:03:59.012
Највећа висина се такође мења током године

00:03:59.012 --> 00:04:01.175
са највећом висином Сунца
током летњих месеци,

00:04:01.175 --> 00:04:04.059
а највиша је у подне летње равнодневнице

00:04:04.059 --> 00:04:06.624
која је 21. јуна на северној хемисфери

00:04:06.624 --> 00:04:09.176
и 21. децембра на јужној хемисфери.

00:04:09.176 --> 00:04:11.259
Ово је због тога што, како Земља кружи,

00:04:11.259 --> 00:04:14.907
северна хемисфера
буде нагнута даље од Сунца зими,

00:04:14.907 --> 00:04:16.197
а ка Сунцу лети,

00:04:16.197 --> 00:04:20.491
када је Сунце
директно изнад на дуже време.

00:04:20.491 --> 00:04:23.205
Сећате ли се повећања
броја сати обданице током лета?

00:04:23.205 --> 00:04:26.514
И соларна енергија
по квадратном километру се повећава

00:04:26.514 --> 00:04:28.426
када је Сунце на већој висини на небу.

00:04:28.426 --> 00:04:30.640
Дакле, када је Сунце под одређеним углом,

00:04:30.640 --> 00:04:31.984
количина енергије која стиже

00:04:31.984 --> 00:04:35.130
на сваки квадратни метар
осветљене површине је мања.

00:04:35.130 --> 00:04:38.020
Према томе, иако Северни пол
добија 24 сата

00:04:38.020 --> 00:04:39.580
дневне светлости за загревање,

00:04:39.580 --> 00:04:42.130
сунчева светлост коју прима
је веома разасута,

00:04:42.130 --> 00:04:45.129
и даје мање енергије,
него на неком јужнијем месту,

00:04:45.129 --> 00:04:46.604
где је Сунце више на небу

00:04:46.604 --> 00:04:48.736
зато што је више искренуто ка Сунцу.

00:04:48.736 --> 00:04:51.257
Осим тога, Северни пол има
и много тога да надокнади.

00:04:51.257 --> 00:04:53.679
Он се хладио, без имало сунчеве светлости

00:04:53.679 --> 00:04:55.194
равно шест месеци.

00:04:55.194 --> 00:04:58.028
Тако, како се годишња доба смењују, 
где год да се налазите,

00:04:58.028 --> 00:05:00.750
сада можете да цените
не само лепоту сваког годишњег доба

00:05:00.750 --> 00:05:02.654
већ и астрономску сложеност

00:05:02.654 --> 00:05:04.621
која вам их доноси.