1 00:00:13,895 --> 00:00:14,819 Када сам била дете, 2 00:00:14,819 --> 00:00:16,127 разумела сам годишња доба 3 00:00:16,127 --> 00:00:18,324 тако да су децембар и јануар хладни 4 00:00:18,324 --> 00:00:19,804 и прекривени снегом, 5 00:00:19,804 --> 00:00:22,130 април и мај су препуни цвећа, 6 00:00:22,130 --> 00:00:24,841 јул и август су топли и сунчани, 7 00:00:24,841 --> 00:00:28,770 а у септембру и октобру је шареног лишћа као у калеидоскопу. 8 00:00:28,770 --> 00:00:30,234 Тако је свет функционисао, 9 00:00:30,234 --> 00:00:31,901 и било је магично. 10 00:00:31,901 --> 00:00:33,589 Да сте ми тада рекли 11 00:00:33,589 --> 00:00:35,523 да једна трећина човечанства 12 00:00:35,523 --> 00:00:37,152 није никада видела снег, 13 00:00:37,152 --> 00:00:40,741 или да 4. јули никако није дан за плажу, 14 00:00:40,741 --> 00:00:42,663 помислила бих да сте полудели. 15 00:00:42,663 --> 00:00:45,612 У реалности, смена четири различита годишња доба 16 00:00:45,612 --> 00:00:48,040 се догађа у само две регије на планети. 17 00:00:48,040 --> 00:00:49,044 Чак и у њима, 18 00:00:49,044 --> 00:00:50,713 годишња доба су обрнута. 19 00:00:50,713 --> 00:00:51,734 Али зашто? 20 00:00:51,734 --> 00:00:53,501 Многи су чули за астронома 21 00:00:53,501 --> 00:00:54,895 по имену Јохан Кеплер, 22 00:00:54,895 --> 00:00:57,573 и како је доказао да су путање планета елиптичне 23 00:00:57,573 --> 00:01:00,043 и да Сунце није центар ових орбита. 24 00:01:00,043 --> 00:01:03,361 Био је велики догађај када је ово открио пре неколико стотина година. 25 00:01:03,361 --> 00:01:05,890 Његово откриће је решило многе математичке проблеме 26 00:01:05,890 --> 00:01:07,175 које су астрономи имали 27 00:01:07,175 --> 00:01:09,556 у мерењима планетарних орбита. 28 00:01:09,556 --> 00:01:12,588 Иако је истина да наша орбита није савршени круг, 29 00:01:12,588 --> 00:01:14,434 слике које видимо у књигама, 30 00:01:14,434 --> 00:01:15,774 на ТВ-у и у филмовима 31 00:01:15,774 --> 00:01:17,243 дају претерани утисак 32 00:01:17,243 --> 00:01:19,695 о спљоштености наше орбите. 33 00:01:19,695 --> 00:01:22,961 У ствари, Земљина орбита је скоро савршен круг. 34 00:01:22,961 --> 00:01:25,785 Међутим, како је Земљина орбита практично елипса, 35 00:01:25,785 --> 00:01:27,370 иако тако не изгледа, 36 00:01:27,370 --> 00:01:29,977 и како Сунце није баш у центру, 37 00:01:29,977 --> 00:01:31,459 значи да се растојање од Сунца 38 00:01:31,459 --> 00:01:33,375 мења у току године. 39 00:01:33,375 --> 00:01:34,108 А -ха! 40 00:01:34,108 --> 00:01:37,504 Значи, зима је када је Земља најудаљенија од Сунца. 41 00:01:37,504 --> 00:01:39,627 Није баш тако, полако са закључивањем. 42 00:01:39,627 --> 00:01:41,545 У ствари, Земља је ближа Сунцу 43 00:01:41,545 --> 00:01:43,435 у јануару него у јулу 44 00:01:43,435 --> 00:01:45,944 за 5 милиона километара. 45 00:01:45,944 --> 00:01:48,123 Јануар је тачно у центру 46 00:01:48,123 --> 00:01:49,649 најхладнијег доба у години 47 00:01:49,649 --> 00:01:51,261 за нас на северној полулопти. 48 00:01:51,261 --> 00:01:52,548 Још увек нисте убеђени? 49 00:01:52,548 --> 00:01:53,664 Шта мислите о овоме: 50 00:01:53,664 --> 00:01:55,607 лето и зима се појављују истовремено 51 00:01:55,607 --> 00:01:57,233 на нашој планети. 52 00:01:57,233 --> 00:01:58,572 Када је зима у Конектикату, 53 00:01:58,572 --> 00:02:00,134 тада је лето на Новом Зеланду. 54 00:02:00,134 --> 00:02:01,932 Ако није у питању удаљеност од Сунца, 55 00:02:01,932 --> 00:02:03,221 шта то онда може бити? 56 00:02:03,221 --> 00:02:04,673 Потребно је да знамо 57 00:02:04,673 --> 00:02:06,445 и то да Земља не стоји усправно. 58 00:02:06,445 --> 00:02:07,792 Заправо је нагнута. 59 00:02:07,792 --> 00:02:09,411 И та нагнутост Земљине осе 60 00:02:09,411 --> 00:02:12,740 је један од главних разлога за годишња доба. 61 00:02:12,740 --> 00:02:14,201 Земља се окреће око своје осе 62 00:02:14,201 --> 00:02:17,169 која је нагнута за 23,5 степени у односу на вертикалу. 63 00:02:17,169 --> 00:02:19,779 У исто време, Земља се окреће око Сунца, 64 00:02:19,779 --> 00:02:23,092 са осом која је увек усмерена у истом правцу у простору. 65 00:02:23,092 --> 00:02:25,231 Заједно са нагибом, револуција и ротација 66 00:02:25,231 --> 00:02:27,350 доводе до тога да се број сати дневног светла 67 00:02:27,350 --> 00:02:29,744 у једној области мења током године, 68 00:02:29,744 --> 00:02:31,315 тако да лети има више сати, 69 00:02:31,315 --> 00:02:33,168 а зими је мање. 70 00:02:33,168 --> 00:02:36,058 Када Сунце сија на Земљи, она се загрева. 71 00:02:36,058 --> 00:02:38,593 После заласка Сунца, има времена да се охлади. 72 00:02:38,593 --> 00:02:40,139 Током лета, сва места 73 00:02:40,139 --> 00:02:42,740 која су око 40° северно од Екватора, 74 00:02:42,740 --> 00:02:44,114 као Хартфорд у Конектикату, 75 00:02:44,114 --> 00:02:46,327 имају 15 сати обданице сваког дана 76 00:02:46,327 --> 00:02:47,934 и 9 сати мрака. 77 00:02:47,934 --> 00:02:50,355 Загрева се више него што се хлади. 78 00:02:50,355 --> 00:02:52,218 И ово се дешава дан за даном, 79 00:02:52,218 --> 00:02:54,406 и крајњи ефекат је загревање. 80 00:02:54,406 --> 00:02:56,429 Запамтите ово, користиће нам касније. 81 00:02:56,429 --> 00:02:58,205 Зими се дешава супротно. 82 00:02:58,205 --> 00:03:00,203 Више је времена за хлађење, 83 00:03:00,203 --> 00:03:01,443 него за загревање, 84 00:03:01,443 --> 00:03:02,723 и дан за даном, 85 00:03:02,723 --> 00:03:04,873 ово има за резултат ефекат хлађења. 86 00:03:04,873 --> 00:03:07,270 Занимљива ствар је да се, како идете северно, 87 00:03:07,270 --> 00:03:10,372 број сати обданице лети повећава. 88 00:03:10,372 --> 00:03:13,526 Тако ће Џуно у Аљасци имати 19 сати обданице, 89 00:03:13,526 --> 00:03:17,793 док ће истог летњег дана Талахаси у Флориди имати 14 сати. 90 00:03:17,793 --> 00:03:20,376 Заправо, лети на Северном полу, 91 00:03:20,376 --> 00:03:22,745 сунце никада не залази. 92 00:03:22,745 --> 00:03:26,056 Океј, све зависи од броја сати обданице, сада је све јасно! 93 00:03:26,056 --> 00:03:29,357 Ипак не, постоји још један важан део слагалице. 94 00:03:29,357 --> 00:03:30,659 Ако би број сати обданице 95 00:03:30,659 --> 00:03:32,832 било једино што одређује просечну температуру, 96 00:03:32,832 --> 00:03:33,846 зар онда Северни пол 97 00:03:33,846 --> 00:03:36,163 не би био најтоплије место северног лета на Земљи 98 00:03:36,163 --> 00:03:38,113 јер је ту 24 часа обданица 99 00:03:38,113 --> 00:03:40,577 у месецима који су око летње дугодневнице? 100 00:03:40,577 --> 00:03:41,910 Али, то је Северни пол! 101 00:03:41,910 --> 00:03:43,455 Тамо су санте леда у води 102 00:03:43,455 --> 00:03:45,008 и снег је на земљи. 103 00:03:45,008 --> 00:03:46,651 О чему се овде ради? 104 00:03:46,651 --> 00:03:47,593 Земља је сфера 105 00:03:47,593 --> 00:03:50,003 и количина енергије Сунца коју нека површина добија 106 00:03:50,003 --> 00:03:52,343 зависи од висине Сунца на небу, 107 00:03:52,343 --> 00:03:54,426 која се, као што знате, мења током дана 108 00:03:54,426 --> 00:03:56,168 од свитања до сумрака. 109 00:03:56,168 --> 00:03:59,012 Највећа висина се такође мења током године 110 00:03:59,012 --> 00:04:01,175 са највећом висином Сунца током летњих месеци, 111 00:04:01,175 --> 00:04:04,059 а највиша је у подне летње равнодневнице 112 00:04:04,059 --> 00:04:06,624 која је 21. јуна на северној хемисфери 113 00:04:06,624 --> 00:04:09,176 и 21. децембра на јужној хемисфери. 114 00:04:09,176 --> 00:04:11,259 Ово је због тога што, како Земља кружи, 115 00:04:11,259 --> 00:04:14,907 северна хемисфера буде нагнута даље од Сунца зими, 116 00:04:14,907 --> 00:04:16,197 а ка Сунцу лети, 117 00:04:16,197 --> 00:04:20,491 када је Сунце директно изнад на дуже време. 118 00:04:20,491 --> 00:04:23,205 Сећате ли се повећања броја сати обданице током лета? 119 00:04:23,205 --> 00:04:26,514 И соларна енергија по квадратном километру се повећава 120 00:04:26,514 --> 00:04:28,426 када је Сунце на већој висини на небу. 121 00:04:28,426 --> 00:04:30,640 Дакле, када је Сунце под одређеним углом, 122 00:04:30,640 --> 00:04:31,984 количина енергије која стиже 123 00:04:31,984 --> 00:04:35,130 на сваки квадратни метар осветљене површине је мања. 124 00:04:35,130 --> 00:04:38,020 Према томе, иако Северни пол добија 24 сата 125 00:04:38,020 --> 00:04:39,580 дневне светлости за загревање, 126 00:04:39,580 --> 00:04:42,130 сунчева светлост коју прима је веома разасута, 127 00:04:42,130 --> 00:04:45,129 и даје мање енергије, него на неком јужнијем месту, 128 00:04:45,129 --> 00:04:46,604 где је Сунце више на небу 129 00:04:46,604 --> 00:04:48,736 зато што је више искренуто ка Сунцу. 130 00:04:48,736 --> 00:04:51,257 Осим тога, Северни пол има и много тога да надокнади. 131 00:04:51,257 --> 00:04:53,679 Он се хладио, без имало сунчеве светлости 132 00:04:53,679 --> 00:04:55,194 равно шест месеци. 133 00:04:55,194 --> 00:04:58,028 Тако, како се годишња доба смењују, где год да се налазите, 134 00:04:58,028 --> 00:05:00,750 сада можете да цените не само лепоту сваког годишњег доба 135 00:05:00,750 --> 00:05:02,654 већ и астрономску сложеност 136 00:05:02,654 --> 00:05:04,621 која вам их доноси.