0:00:13.895,0:00:14.819
Када сам била дете,[br]

0:00:14.819,0:00:16.127
разумела сам годишња доба

0:00:16.127,0:00:18.324
тако да су децембар и јануар хладни

0:00:18.324,0:00:19.804
и прекривени снегом,

0:00:19.804,0:00:22.130
април и мај су препуни цвећа,

0:00:22.130,0:00:24.841
јул и август су топли и сунчани,

0:00:24.841,0:00:28.770
а у септембру и октобру[br]је шареног лишћа као у калеидоскопу.

0:00:28.770,0:00:30.234
Тако је свет функционисао,

0:00:30.234,0:00:31.901
и било је магично.

0:00:31.901,0:00:33.589
Да сте ми тада рекли

0:00:33.589,0:00:35.523
да једна трећина човечанства[br]

0:00:35.523,0:00:37.152
није никада видела снег,

0:00:37.152,0:00:40.741
или да 4. јули никако није дан за плажу,

0:00:40.741,0:00:42.663
помислила бих да сте полудели.

0:00:42.663,0:00:45.612
У реалности, смена[br]четири различита годишња доба

0:00:45.612,0:00:48.040
се догађа у само две регије на планети.

0:00:48.040,0:00:49.044
Чак и у њима,

0:00:49.044,0:00:50.713
годишња доба су обрнута.

0:00:50.713,0:00:51.734
Али зашто?

0:00:51.734,0:00:53.501
Многи су чули за астронома

0:00:53.501,0:00:54.895
по имену Јохан Кеплер,

0:00:54.895,0:00:57.573
и како је доказао[br]да су путање планета елиптичне

0:00:57.573,0:01:00.043
и да Сунце није центар ових орбита.

0:01:00.043,0:01:03.361
Био је велики догађај када је ово открио[br]пре неколико стотина година.

0:01:03.361,0:01:05.890
Његово откриће је решило [br]многе математичке проблеме

0:01:05.890,0:01:07.175
које су астрономи имали

0:01:07.175,0:01:09.556
у мерењима планетарних орбита.

0:01:09.556,0:01:12.588
Иако је истина да наша орбита[br]није савршени круг,

0:01:12.588,0:01:14.434
слике које видимо у књигама,

0:01:14.434,0:01:15.774
на ТВ-у и у филмовима

0:01:15.774,0:01:17.243
дају претерани утисак

0:01:17.243,0:01:19.695
о спљоштености наше орбите.

0:01:19.695,0:01:22.961
У ствари, Земљина орбита[br]је скоро савршен круг.

0:01:22.961,0:01:25.785
Међутим, како је Земљина орбита[br]практично елипса,

0:01:25.785,0:01:27.370
иако тако не изгледа,

0:01:27.370,0:01:29.977
и како Сунце није баш у центру,

0:01:29.977,0:01:31.459
значи да се растојање од Сунца

0:01:31.459,0:01:33.375
мења у току године.

0:01:33.375,0:01:34.108
А -ха!

0:01:34.108,0:01:37.504
Значи, зима је када је Земља[br]најудаљенија од Сунца.

0:01:37.504,0:01:39.627
Није баш тако, полако са закључивањем.

0:01:39.627,0:01:41.545
У ствари, Земља је ближа Сунцу

0:01:41.545,0:01:43.435
у јануару него у јулу

0:01:43.435,0:01:45.944
за 5 милиона километара.

0:01:45.944,0:01:48.123
Јануар је тачно у центру

0:01:48.123,0:01:49.649
најхладнијег доба у години

0:01:49.649,0:01:51.261
за нас на северној полулопти.

0:01:51.261,0:01:52.548
Још увек нисте убеђени?

0:01:52.548,0:01:53.664
Шта мислите о овоме:

0:01:53.664,0:01:55.607
лето и зима се појављују истовремено

0:01:55.607,0:01:57.233
на нашој планети.

0:01:57.233,0:01:58.572
Када је зима у Конектикату,

0:01:58.572,0:02:00.134
тада је лето на Новом Зеланду.

0:02:00.134,0:02:01.932
Ако није у питању удаљеност од Сунца,

0:02:01.932,0:02:03.221
шта то онда може бити?

0:02:03.221,0:02:04.673
Потребно је да знамо

0:02:04.673,0:02:06.445
и то да Земља не стоји усправно.

0:02:06.445,0:02:07.792
Заправо је нагнута.

0:02:07.792,0:02:09.411
И та нагнутост Земљине осе

0:02:09.411,0:02:12.740
је један од главних разлога[br]за годишња доба.

0:02:12.740,0:02:14.201
Земља се окреће око своје осе

0:02:14.201,0:02:17.169
која је нагнута за 23,5 степени[br]у односу на вертикалу.

0:02:17.169,0:02:19.779
У исто време, Земља се окреће око Сунца,

0:02:19.779,0:02:23.092
са осом која је увек усмерена[br]у истом правцу у простору.

0:02:23.092,0:02:25.231
Заједно са нагибом,[br]револуција и ротација

0:02:25.231,0:02:27.350
доводе до тога да се број сати[br]дневног светла

0:02:27.350,0:02:29.744
у једној области мења током године,

0:02:29.744,0:02:31.315
тако да лети има више сати,

0:02:31.315,0:02:33.168
а зими је мање.

0:02:33.168,0:02:36.058
Када Сунце сија на Земљи, она се загрева.

0:02:36.058,0:02:38.593
После заласка Сунца,[br]има времена да се охлади.

0:02:38.593,0:02:40.139
Током лета, сва места

0:02:40.139,0:02:42.740
која су око 40° северно од Екватора,

0:02:42.740,0:02:44.114
као Хартфорд у Конектикату,

0:02:44.114,0:02:46.327
имају 15 сати обданице сваког дана

0:02:46.327,0:02:47.934
и 9 сати мрака.

0:02:47.934,0:02:50.355
Загрева се више него што се хлади.

0:02:50.355,0:02:52.218
И ово се дешава дан за даном,

0:02:52.218,0:02:54.406
и крајњи ефекат је загревање.

0:02:54.406,0:02:56.429
Запамтите ово, користиће нам касније.

0:02:56.429,0:02:58.205
Зими се дешава супротно.

0:02:58.205,0:03:00.203
Више је времена за хлађење,

0:03:00.203,0:03:01.443
него за загревање,

0:03:01.443,0:03:02.723
и дан за даном,

0:03:02.723,0:03:04.873
ово има за резултат ефекат хлађења.

0:03:04.873,0:03:07.270
Занимљива ствар је да се,[br]како идете северно,

0:03:07.270,0:03:10.372
број сати обданице лети повећава.

0:03:10.372,0:03:13.526
Тако ће Џуно у Аљасци[br]имати 19 сати обданице,

0:03:13.526,0:03:17.793
док ће истог летњег дана[br]Талахаси у Флориди имати 14 сати.

0:03:17.793,0:03:20.376
Заправо, лети на Северном полу,

0:03:20.376,0:03:22.745
сунце никада не залази.

0:03:22.745,0:03:26.056
Океј, све зависи од броја сати обданице, [br]сада је све јасно!

0:03:26.056,0:03:29.357
Ипак не, постоји још један[br]важан део слагалице.

0:03:29.357,0:03:30.659
Ако би број сати обданице

0:03:30.659,0:03:32.832
било једино што одређује[br]просечну температуру,

0:03:32.832,0:03:33.846
зар онда Северни пол

0:03:33.846,0:03:36.163
не би био најтоплије место[br]северног лета на Земљи

0:03:36.163,0:03:38.113
јер је ту 24 часа обданица

0:03:38.113,0:03:40.577
у месецима који су око летње дугодневнице?

0:03:40.577,0:03:41.910
Али, то је Северни пол!

0:03:41.910,0:03:43.455
Тамо су санте леда у води

0:03:43.455,0:03:45.008
и снег је на земљи.

0:03:45.008,0:03:46.651
О чему се овде ради?

0:03:46.651,0:03:47.593
Земља је сфера

0:03:47.593,0:03:50.003
и количина енергије Сунца[br]коју нека површина добија

0:03:50.003,0:03:52.343
зависи од висине Сунца на небу,

0:03:52.343,0:03:54.426
која се, као што знате, мења током дана

0:03:54.426,0:03:56.168
од свитања до сумрака.

0:03:56.168,0:03:59.012
Највећа висина се такође мења током године

0:03:59.012,0:04:01.175
са највећом висином Сунца[br]током летњих месеци,

0:04:01.175,0:04:04.059
а највиша је у подне летње равнодневнице

0:04:04.059,0:04:06.624
која је 21. јуна на северној хемисфери

0:04:06.624,0:04:09.176
и 21. децембра на јужној хемисфери.

0:04:09.176,0:04:11.259
Ово је због тога што, како Земља кружи,

0:04:11.259,0:04:14.907
северна хемисфера[br]буде нагнута даље од Сунца зими,

0:04:14.907,0:04:16.197
а ка Сунцу лети,

0:04:16.197,0:04:20.491
када је Сунце[br]директно изнад на дуже време.

0:04:20.491,0:04:23.205
Сећате ли се повећања[br]броја сати обданице током лета?

0:04:23.205,0:04:26.514
И соларна енергија[br]по квадратном километру се повећава

0:04:26.514,0:04:28.426
када је Сунце на већој висини на небу.

0:04:28.426,0:04:30.640
Дакле, када је Сунце под одређеним углом,

0:04:30.640,0:04:31.984
количина енергије која стиже

0:04:31.984,0:04:35.130
на сваки квадратни метар[br]осветљене површине је мања.

0:04:35.130,0:04:38.020
Према томе, иако Северни пол[br]добија 24 сата

0:04:38.020,0:04:39.580
дневне светлости за загревање,

0:04:39.580,0:04:42.130
сунчева светлост коју прима[br]је веома разасута,

0:04:42.130,0:04:45.129
и даје мање енергије,[br]него на неком јужнијем месту,

0:04:45.129,0:04:46.604
где је Сунце више на небу

0:04:46.604,0:04:48.736
зато што је више искренуто ка Сунцу.

0:04:48.736,0:04:51.257
Осим тога, Северни пол има[br]и много тога да надокнади.

0:04:51.257,0:04:53.679
Он се хладио, без имало сунчеве светлости

0:04:53.679,0:04:55.194
равно шест месеци.

0:04:55.194,0:04:58.028
Тако, како се годишња доба смењују, [br]где год да се налазите,

0:04:58.028,0:05:00.750
сада можете да цените[br]не само лепоту сваког годишњег доба

0:05:00.750,0:05:02.654
већ и астрономску сложеност

0:05:02.654,0:05:04.621
која вам их доноси.