Antibiotici: iza kulisa, oni
omogućavaju modernu medicinu.

Koristimo ih za lečenje zaraznih bolesti,

ali i za omogućavanje svega
od hirurgije preko hemoterapije

do transplantacije organa.

Bez antibiotika,

čak i rutinski medicinski postupci mogu
prouzrokovati infekcije opasne po život.

A postoji rizik da ih izgubimo.

Antibiotici su hemikalije
koje sprečavaju rast bakterija.

Na žalost, neke bakterije
su postale otporne

na sve postojeće antibiotike.

U isto vreme, prestali smo
da otkrivamo nove.

Ipak, postoji nada da možemo
prevazići ovaj problem.

Ali prvo, kako smo
dospeli u ovu situaciju?

Prvi široko korišćeni
antibiotik bio je penicilin,

koji je 1928. otkrio Aleksander Fleming.

U svom govoru 1945, povodom
dobijanja Nobelove nagrade,

Fleming je upozorio da bakterijska
otpornost ima potencijal da uništi

čudo antibiotika.

Bio je u pravu: '40-ih i '50-ih godina,

rezistentne bakterije su
već počele da se pojavljuju.

Od tada do osamdesetih godina,

farmaceutske kompanije su
odgovorile na problem rezistentnosti

time što su otkrile
mnoge nove antibiotike.

Isprva je to bio veoma uspešan -
i profitabilan - poduhvat.

Tokom vremena,
par stvari se promenilo.

Novootkriveni antibiotici
često su delovali samo

na uski spektar infekcija,

dok su oni prvi bili široko primenljivi.

To nije problem sam po sebi,

ali to znači da manje doze ovih
lekova mogu da se prodaju -

čineći ih manje profitabilnim.

U početku su lekari prekomerno
prepisivali antibiotike,

takođe i za virusne infekcije
na koje nemaju efekta.

Nadzor oko prepisivanja recepata
se povećao, što je dobro

ali se time smanjila prodaja.

U isto vreme, kompanije su
počele da pronalaze još lekova

koje pacijent uzima tokom života,

kao što su lekovi za
krvni pritisak i holesterol

i kasnije antidepresivi i anksiolitici.

S obzirom da se koriste na neodređeno
vreme, ovi lekovi su profitabilniji.

Sredinom '80-ih, nisu bile otkrivene
nove hemijske klase antibiotika.

A bakterije su i dalje sticale
rezistentnost i prenosile je dalje

deleći genetske informacije
između pojedinačnih bakterija

i čak i sa drugim vrstama.

Danas su bakterije otporne
na više antibiotika uobičajene

i sve je više vrsta bakterija
koje su otporne na sve lekove.

Šta možemo učiniti povodom toga?

Potrebno je da kontrolišemo upotrebu
postojećih antibiotika, napravimo nove,

izborimo se protiv rezistentnosti
na nove i postojeće lekove

i pronađemo nove načine za
borbu protiv bakterijskih infekcija.

Najveći potrošač antibiotika
je poljoprivreda,

koja ih koristi ne samo
za tretiranje infekcija

već i za podsticaj rasta
životinja za ishranu.

Korišćenje velikih količina antibiotika

pojačava izloženost
bakterija antibioticima

i samim tim njihove šanse
da razviju otpornost.

Mnoge uobičajene životinjske bakterije,

kao što je salmonela,
mogu zaraziti i ljude

i verzije otporne na lekove mogu
nam biti prenete kroz lanac ishrane

i proširiti se putem međunarodne
trgovine i putnih mreža.

Što se tiče pronalaženja
novih antibiotika,

priroda nam nudi nova jedinjenja
sa velikim potencijalom.

Organizmi poput drugih mikroba
i gljivica evoluirali su milionima godina

kako bi preživeli
u konkurentnim okruženjima -

što znači da često sadrže
antibiotska jedinjenja

koja im daju prednost u preživljavanju
nad određenim bakterijama.

Takođe možemo da spakujemo antibiotike
sa molekulima koji inhibiraju otpornost.

Bakterija može razviti otpornost
pomoću sopstvenih proteina

koji oslabljuju lek.

Pakovanjem antibiotika sa 
molekulima koji blokiraju oslabljivače,

antibiotik može da obavi posao.

Bakteriofagi, virusi koji napadaju
bakterije ali ne utiču na ljude,

predstavljaju potencijalni novi put
za borbu protiv bakterijskih infekcija.

Proizvodnja vakcina za uobičajene
infekcije, u međuvremenu,

može pomoći u sprečavanju zaraze.

Najveći problem svih ovih
pristupa je finansiranje,

koje je jako neadekvatno
svuda u svetu.

Antibiotici su toliko neprofitabilni da
mnoge velike farmaceutske kompanije

više ne pokušavaju da ih naprave.

U međuvremenu, manje kompanije
koje uspešno izbace nove antibiotike

na tržište često bankrotiraju,
kao američki Achaogen.

Nove terapeutske tehnike
poput bakteriofaga i vakcina

suočavaju se sa istim fundamentalnim
problemima kao tradicionalni antibiotici:

ako funkcionišu, iskoriste se samo jednom,

što zaradu čini slabom.

A da bismo se uspešno suprotstavili
rezistentnosti na duži rok,

nove antibiotike moramo
koristiti umereno -

što još više snižava zaradu
njihovim tvorcima.

Jedno moguće rešenje je odvojiti
profit od količine prodatih antibiotika.

Na primer, Velika Britanija
testira model u kome

pružaoci zdravstvene zaštite
nabavljaju recepte za antibiotike.

Mada vlade traže načine da
stimulišu proizvodnju antibiotika,

ti programi su još uvek u ranim fazama.

Zemlje širom sveta će morati
da urade mnogo više -

ali sa dovoljnim investicijama
u proizvodnju antibiotika

i sa kontrolisanom upotrebom
postojećih lekova,

još uvek možemo pobediti rezistentnost.