WEBVTT

00:00:14.218 --> 00:00:18.400
Mitovi i zablude o evoluciji.

00:00:18.400 --> 00:00:20.785
Hajde da pričamo o evoluciji.

00:00:20.785 --> 00:00:21.486
Verovatno ste čuli

00:00:21.486 --> 00:00:23.504
da neki ljudi misle da je ideja sporna

00:00:23.504 --> 00:00:26.114
iako se mnogi naučnici sa tim ne slažu.

00:00:26.114 --> 00:00:27.717
Čak i ako ne pripadate tim ljudima

00:00:27.717 --> 00:00:30.697
i mislite da prilično dobro
razumete evoluciju

00:00:30.697 --> 00:00:33.059
verovatno i dalje verujete
u neke stvari

00:00:33.059 --> 00:00:35.218
koje nisu sasvim tačne,

00:00:35.218 --> 00:00:36.627
poput:

00:00:36.627 --> 00:00:41.191
"Evolucija predstavlja
prilagođavanje organizma okruženju."

00:00:41.191 --> 00:00:42.488
Ovo je jedna zastarela,

00:00:42.488 --> 00:00:43.945
sada odbačena,

00:00:43.945 --> 00:00:45.557
teorija evolucije.

00:00:45.557 --> 00:00:48.992
Gotovo 60 godina pre nego što je
Darvin objavio svoju knjigu,

00:00:48.992 --> 00:00:50.547
Žan Baptist Lamark je rekao

00:00:50.547 --> 00:00:52.370
da bića evoluiraju tako što razvijaju

00:00:52.370 --> 00:00:54.795
određene karakteristike tokom života

00:00:54.795 --> 00:00:57.905
i onda ih prenose na potomstvo.

00:00:57.905 --> 00:00:59.802
On je mislio, na primer,

00:00:59.802 --> 00:01:01.751
da zato što žirafe provode život

00:01:01.751 --> 00:01:05.138
istežući se da dohvate lišće
na visokim granama,

00:01:05.138 --> 00:01:07.911
njihovi mladunci će se roditi
sa dužim vratovima.

00:01:07.911 --> 00:01:11.551
Ali danas znamo da genetika
ne funkcioniše tako.

00:01:11.551 --> 00:01:15.936
U stvari, jedinka ne evoluira uopšte.

00:01:15.936 --> 00:01:18.882
Zapravo, slučajne genetske mutacije
dovode to toga

00:01:18.882 --> 00:01:21.691
da se neke žirafe rađaju
sa dužim vratovima

00:01:21.691 --> 00:01:23.929
i to im daje bolje šanse da prežive

00:01:23.929 --> 00:01:26.062
nego one koje nisu imale toliko sreće,

00:01:26.062 --> 00:01:28.014
što nas dovodi do

00:01:28.014 --> 00:01:31.058
"preživljavanje najsposobnijih".

00:01:31.058 --> 00:01:34.306
Ovo zvuči kao da evolucija uvek bira

00:01:34.306 --> 00:01:35.222
najveće,

00:01:35.222 --> 00:01:36.269
najjače

00:01:36.269 --> 00:01:37.604
ili najbrže jedinke,

00:01:37.604 --> 00:01:39.666
što u stvari nije slučaj.

00:01:39.666 --> 00:01:43.303
Prvo, evoluciona spremnost
se odnosi na to

00:01:43.303 --> 00:01:46.963
koliko je jedinka prilagođena
trenutnom okruženju.

00:01:46.963 --> 00:01:48.726
Ako bi svo visoko drveće
iznenada nestalo

00:01:48.726 --> 00:01:50.745
i ostala samo trava

00:01:50.745 --> 00:01:52.364
sve one dugovrate žirafe

00:01:52.364 --> 00:01:54.665
ne bi više bile u prednosti.

00:01:54.665 --> 00:01:58.754
Drugo, evolucija se ne ostvaruje
kroz preživljavanje

00:01:58.754 --> 00:02:00.845
već kroz razmnožavanje.

00:02:00.845 --> 00:02:02.338
I svet je pun stvorenja

00:02:02.338 --> 00:02:04.265
poput mužjaka morskog đavola,

00:02:04.265 --> 00:02:07.143
koji je toliko mali i nespreman
da preživi na rođenju

00:02:07.143 --> 00:02:10.806
da mora brzo da nađe partnera
pre nego što umre.

00:02:10.806 --> 00:02:11.757
Ali barem možemo reći

00:02:11.757 --> 00:02:14.058
da ako organizam umre,
a nije se razmnožio pre toga

00:02:14.058 --> 00:02:16.694
on je evolutivno beskoristan,
zar ne?

00:02:16.694 --> 00:02:17.942
Pogrešno!

00:02:17.942 --> 00:02:20.105
Zapamtite, prirodna selekcija
se ne događa

00:02:20.105 --> 00:02:21.772
na nivou organizma

00:02:21.772 --> 00:02:23.224
već na genetskom nivou,

00:02:23.224 --> 00:02:25.681
a gen koji postoji u jednom organizmu

00:02:25.681 --> 00:02:28.027
postoji i kod njegovih rođaka.

00:02:28.027 --> 00:02:31.435
Dakle, gen koji podstiče neku životinju
da se žrtvuje

00:02:31.435 --> 00:02:34.285
kako bi pomogla preživljavanje
i buduće razmnožavanje

00:02:34.285 --> 00:02:35.817
svoje braće, sestara ili rođaka,

00:02:35.817 --> 00:02:37.327
može postati rasprostranjenija

00:02:37.327 --> 00:02:40.953
nego životinje koje su usmerene
na samo-preživljavanje.

00:02:40.953 --> 00:02:43.229
Sve što obezbeđuje da se
što više kopija gena

00:02:43.229 --> 00:02:44.648
prenese na sledeću generaciju

00:02:44.648 --> 00:02:47.247
će poslužiti svrsi,

00:02:47.247 --> 00:02:49.029
izuzev

00:02:49.029 --> 00:02:51.637
evolucionoj svrsi.

00:02:51.637 --> 00:02:55.255
Treba imati na umu

00:02:55.255 --> 00:02:57.110
da kada kažemo stvari poput:

00:02:57.110 --> 00:03:00.551
"Geni žele da naprave
što više svojih kopija"

00:03:00.551 --> 00:03:01.418
ili

00:03:01.418 --> 00:03:03.410
"prirodna selekcija",

00:03:03.410 --> 00:03:06.035
mi, u stvari, koristimo metafore.

00:03:06.035 --> 00:03:08.498
Geni ne žele ništa

00:03:08.498 --> 00:03:10.216
i ne postoji spoljni mehanizam

00:03:10.216 --> 00:03:14.120
koji određuje koji geni su najbolji
i treba ih sačuvati.

00:03:14.120 --> 00:03:16.979
Sve što se događa je
da nasumične genetske mutacije

00:03:16.979 --> 00:03:18.674
utiču na organizam koji ih poseduje

00:03:18.674 --> 00:03:20.801
da se ponaša ili razvija
na drugačiji način.

00:03:20.801 --> 00:03:22.760
Neke od posledica su da se više kopija

00:03:22.760 --> 00:03:24.715
mutiranih gena prenosi
na sledeću generaciju

00:03:24.715 --> 00:03:25.765
i tako dalje.

00:03:25.765 --> 00:03:27.388
Niti postoji neki predodređeni plan

00:03:27.388 --> 00:03:30.895
po kome se ide ka savršenoj formi.

00:03:30.895 --> 00:03:33.189
Za ljudsko oko nije savršeno
da ima slepu mrlju

00:03:33.189 --> 00:03:35.345
gde optički nerv izlazi iz mrežnjače,

00:03:35.345 --> 00:03:37.520
ali oko se tako razvilo

00:03:37.520 --> 00:03:40.322
od jednostavne fotoreceptorske ćelije.

00:03:40.322 --> 00:03:41.826
Opšte uzev, možda bi za ljude bilo

00:03:41.826 --> 00:03:43.718
mnogo bolje da su razvili potrebu

00:03:43.718 --> 00:03:45.200
za hranljivim materijama i vitaminima

00:03:45.200 --> 00:03:47.212
nego samo za kalorijama.

00:03:47.212 --> 00:03:48.334
Ali tokom vekova,

00:03:48.334 --> 00:03:49.999
tokom kojih su naši preci evoluirali,

00:03:49.999 --> 00:03:51.447
kalorija nije bilo dovoljno

00:03:51.447 --> 00:03:52.931
i ništa nije moglo nagovestiti

00:03:52.931 --> 00:03:56.104
da će se ovo kasnije
tako brzo promeniti.

00:03:56.104 --> 00:03:58.730
Dakle, evolucija nastupa slepo,

00:03:58.730 --> 00:03:59.887
korak

00:03:59.887 --> 00:04:01.528
po korak,

00:04:01.528 --> 00:04:03.237
po korak,

00:04:03.237 --> 00:04:06.729
stvarajući svu raznovrsnost
koju vidimo oko nas.