0:00:06.549,0:00:07.989
Године 1992,

0:00:07.989,0:00:12.211
теретни брод који је превозио[br]гумене играчке ухваћен је у олуји.

0:00:12.211,0:00:14.647
Транспортни контејнери[br]су се нашли у океану,

0:00:14.647,0:00:20.837
а таласи су однели 28 000 гумених паткица[br]и других играчака у северни Тихи океан.

0:00:20.837,0:00:22.697
Али се оне нису држале заједно.

0:00:22.697,0:00:23.977
Напротив -

0:00:23.977,0:00:27.307
паткице су од тада избачене [br]на обале широм света,

0:00:27.307,0:00:29.557
а истраживачи су искористили њихове путање

0:00:29.557,0:00:32.988
како би боље схватили морске струје.

0:00:33.727,0:00:36.493
Морским струјама управљају[br]различити чиниоци:

0:00:36.493,0:00:40.043
ветар, плима и осека,[br]промене у густини воде

0:00:40.043,0:00:42.155
и Земљина ротација.

0:00:43.073,0:00:47.663
Топографија океанског дна и обале[br]утичу на ова кретања,

0:00:47.663,0:00:49.440
тако што изазивају да струје убрзају,

0:00:49.440,0:00:51.613
успоре или промене правац.

0:00:52.200,0:00:55.030
Струје се деле на две главне врсте:

0:00:55.030,0:00:57.648
површинске и дубинске.

0:00:58.290,0:01:00.050
Површинске струје контролишу кретање

0:01:00.050,0:01:02.660
10% вода у океанима,

0:01:02.660,0:01:06.230
док дубинске струје управљају[br]над преосталих 90%.

0:01:06.230,0:01:07.930
Иако имају различите узрочнике,

0:01:07.930,0:01:10.960
површинске и дубинске струје[br]утичу једне на друге

0:01:10.960,0:01:14.740
у замршеном плесу који покреће океане.

0:01:15.160,0:01:16.185
У близини обале,

0:01:16.185,0:01:19.635
површинске струје су под утицајем[br]ветра и плиме и осеке,

0:01:19.635,0:01:23.990
који терају воду напред-назад[br]док ниво воде опада и расте.

0:01:24.505,0:01:29.773
На отвореном мору, пак, ветар[br]је главни покретач површинских струја.

0:01:29.773,0:01:31.517
Док ветар дува изнад океана,

0:01:31.517,0:01:34.507
повлачи површинске воде са собом.

0:01:34.507,0:01:37.477
Та вода у покрету повлачи воду испод,

0:01:37.477,0:01:39.697
а ова ону испод ње.

0:01:39.697,0:01:43.197
У ствари, на воду дубоку чак 400 метара

0:01:43.197,0:01:47.027
и даље утиче ветар са површине океана.

0:01:47.027,0:01:51.337
Гледајући с висине приказ[br]површинских струја свуда на Земљи,

0:01:51.337,0:01:54.820
приметићете да формирају[br]велике петље, такозване вртлоге,

0:01:54.820,0:01:57.680
који се крећу у правцу казаљки на сату[br]на северној хемисфери,

0:01:57.680,0:02:00.430
а супротно од казаљки на јужној хемисфери.

0:02:00.430,0:02:02.620
То је последица Земљине ротације

0:02:02.620,0:02:06.630
која утиче на ветрове[br]који подижу ове струје.

0:02:06.630,0:02:08.280
Када се Земља не би окретала,

0:02:08.280,0:02:10.740
ваздух и вода би се кретали[br]само напред и назад

0:02:10.740,0:02:12.820
између ниског притиска на екватору

0:02:12.820,0:02:14.610
и високог на половима.

0:02:14.610,0:02:16.350
Али пошто се Земља окреће,

0:02:16.350,0:02:20.860
ваздух који путује од екватора[br]ка Северном полу скреће ка истоку,

0:02:20.860,0:02:24.509
а ваздух који се креће надоле[br]скреће ка западу.

0:02:24.509,0:02:27.299
Исто то се дешава[br]на јужној хемисфери,

0:02:27.299,0:02:29.229
тако да главна струјања ветра

0:02:29.229,0:02:32.789
формирају вртлоге[br]у свим океанским басенима.

0:02:32.789,0:02:35.679
Ово се зове Кориолисов ефекат.

0:02:35.679,0:02:40.129
Ветрови терају океане испод[br]у исте вртлоге који се ротирају.

0:02:40.129,0:02:43.793
А пошто вода задржава топлоту[br]ефикасније од ваздуха,

0:02:43.793,0:02:48.263
ове струје помажу у расподели[br]топлоте широм глобуса.

0:02:48.263,0:02:49.864
За разлику од површинских струја,

0:02:49.864,0:02:55.014
дубинске струје су првенствено[br]под утицајем густине морске воде.

0:02:55.014,0:02:57.326
Крећући се ка Северном полу,

0:02:57.326,0:02:58.496
вода постаје хладнија.

0:02:58.496,0:03:01.036
Такође има и већу концентрацију соли,

0:03:01.036,0:03:05.956
јер кристали леда настају од воде,[br]остављајући тако со слободну.

0:03:05.956,0:03:08.796
Ова хладна, слана вода је гушћа,

0:03:08.796,0:03:09.946
тако да тоне,

0:03:09.946,0:03:12.516
а топлија површинска вода[br]заузима њено место,

0:03:12.516,0:03:17.076
успостављајући тако површинску струју[br]звану термохалинска циркулација.

0:03:17.076,0:03:21.563
Термохалинска циркулација дубинских[br]и ветром изазваних површинских струја

0:03:21.563,0:03:26.319
формира кривудаву петљу[br]звану глобална покретна трака.

0:03:26.319,0:03:29.486
Крећући се из дубина океана ка површини,

0:03:29.486,0:03:32.606
вода носи хранљиве састојке[br]за микроорганизме

0:03:32.606,0:03:35.726
који су у основи многих ланаца[br]исхране у океанима.

0:03:35.726,0:03:39.306
Глобална покретна трака[br]је најдужа струја на свету

0:03:39.306,0:03:41.306
која вијуга светом.

0:03:41.306,0:03:44.906
Али креће се свега неколико[br]центиметара у секунди.

0:03:44.906,0:03:49.456
Капљици воде би било потребно[br]хиљаду година да пређе тај пут.

0:03:49.456,0:03:52.996
Међутим, температуре мора у порасту[br]доводе до тога да покретна трака

0:03:52.996,0:03:54.956
наизглед успорава.

0:03:54.956,0:03:57.746
Модели показују пустошење[br]климатских система

0:03:57.746,0:03:59.616
са обе стране Атлантика,

0:03:59.616,0:04:02.856
и нико не зна шта би се могло десити[br]ако би наставила да успорава

0:04:02.856,0:04:05.146
или када би једноставно стала.

0:04:05.146,0:04:09.136
Једини начин да предвидимо тачно[br]и припремимо се сходно томе

0:04:09.136,0:04:13.826
ће бити наставак проучавања струја[br]и моћних сила које их обликују.